ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН – 30. СЕПТЕМБАР

Данас је субота, 30. септембар, 273. дан 2023. До краја године остала су 92 дана.

1399. – Оснивач Ленкастерске династије Хенри Болингборк је као побједник у борби за власт постао енглески краљ Хенри Четврти. Хенри Четврти ступио је на пријесто дан пошто је абдицирао његов брат од стрица Ричард Други, први монарх у историји Енглеске принуђен да напусти пријесто.

1846. – Амерички зубар Вилијам Мортон први употријебио анестезију /етар/ приликом вађења зуба.

1876. – Рођен српски пјесник, позоришни критичар и дипломата Милан Ракић, реформатор стиха и велики зналац језика, члан Српске краљевске академије и предсједник српског ПЕН клуба. Послије завршених студија права у Паризу радио је у Београду као чиновник, а од 1904. био је у дипломатској служби. Појавио се 1903. збирком „Песме“ као потпуно изграђен писац, мисаон и осјећајан, пјесник унутрашњих немира и сукоба, чији песимизам потиче из интелектуалног размишљања о пролазности свијета. Објавио је 1912. збирку „Нове песме“ и 1936. „Песме“. Педесетак пјесама, колико је укупно написао, одликује се елеганцијом и савршенством форме и спадају у врх српске лирике 20. вијека. Најпознатије су му пјесме „На Газиместану“, „Јефимија“, „Долап“, „Симонида“, „Напуштена црква“, „Орхидеја“, „Искрена песма“, а његове позоришне критике су израз велике културе и поузданог суда.

1882. – Рођен њемачки физичар Ханс Вилхелм Гајгер, који се бавио изучавањем радиоактивних супстанци и 1928. изумио направу за регистровање и бројање наелектрисаних честица и гама-зрака, односно мјерење радиоактивности, познату као Гајгеров бројач.

1891. – Француски генерал Жорж Ернест Буланже, министар војске од 1886. до 1887. вођа утицајног политичког покрета који умало није срушио Трећу Републику, извршио самоубиство. Створио је реакционарни и антипарламентарни покрет буланжиста, окупивши све непријатеље Републике, коју је тежио да уништи и обнови монархију у Француској. Кад су га републиканци оптужили за покушај преврата, побјегао је у Белгију, гдје је себи одузео живот.

1912. – Србија и Бугарска објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат од октобра 1912. до маја 1913, у којем су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен је ослобађањем балканских народа од турске власти.

1918. – Бугарска армија капитулирала у Првом свјетском рату. Капитулација је објављена пошто је на границе Бугарске избила српска војска, која је послије пробоја Солунског фронта пресјекла бугарске трупе на два дијела и потпуно их сломила.

1938. – Британски премијер Невил Чемберлен изјавио да је спасен мир, дан по потписивању споразума у Минхену, којим су западни савезници дозволили Адолфу Хитлеру комадање Чехословачке. Овај Хитлеров потез отворио је пут ка избијању Другог свјетског рата.

1941. – Почела прва њемачка офанзива према Москви. Нијемци су, упркос великим губицима Црвене армије, заустављени, али су средином новембра 1941. кренули у другу офанзиву и опет нису успјели, што је почетком децембра омогућило противнапад и одбацивање Нијемаца 200 километара од Москве. Тиме је покопан њемачки план „Барбароса“ о `муњевитом рату` против СССР.

1941. – Завршен крвави марш у којем су Нијемци у Другом свјетском рату више од 5.000 Шапчана – кажњавајући их што су помагали партизанима током борби у Мачви – дотјерали на савски мост, гдје су неке убили и бацили у ријеку, друге гонили да трче, па их малаксале убијали. Преживјеле су вратили у Шабац, дио стријељали, а остале затворили у новоформирани логор.

1947. – У Београду основана организација партизанских ратних ветерана у Другом свјетском рату – Савез удружења бораца Народноослободилачко рата.

1949. – Окончан берлински ваздушни мост, успостављен послије совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током којег су амерички и британски авиони обавили 277.264 лета до Западног Берлина.

1955. – У аутомобилској несрећи у 24. години погинуо амерички глумац Џејмс Дин, симбол узнемирене и побуњене младости послије Другог свјетског рата, чији је трагичан крај допринио да прерасте у својеврстан мит. Филмови: „Источно од раја“, „Бунтовник без разлога“, „Див“.

1962. – Бијели расисти изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи зато што је на основу одлуке федералног суда црнац Џејмс Мередит уписан на Универзитет Мисисипија, до тада резервисан ексклузивно за бијелце.

1965. – Отмицом и убиством шест генерала у Индонезији отпочео неуспјешни државни удар, окончан масакром чланова и присталица Комунистичке партије Индонезије.

1966. – Бивши британски протекторат у Африци Бечуаналенд стекао независност под називом Република Боцвана. Први предсједник постао је Сереце Кама.

1966. – Њемачки ратни злочинци Алберт Шпер и Балдур фон Ширах изашли из затвора Шпандау у којем су одслужили казну од 20 година робије.

1970. – Ричард Никсон допутовао у Београд, што је била прва посјета Југославији једног предсједника САД.

1980. – У симболичном подсјећању на библијска времена Израел увео валуту шекел која је замијенила фунту.

1985. – Умро амерички сеизмолог Чарлс Рихтер, чијим је именом названа скала за мјерење јачине земљотерса.

1985. – Умрла Симон Сињоре, француска филмска глумица.

1988. – Пензионисано пет високих совјетских функционера, укључујући предсједника Президијума Врховног совјета Андреја Андрејевича Громика.

1989. – Умро Оскар Давичо, књижевник. Давичо је још као дјечак писао пјесме, а 1928. године објавио је свој први поетски текст „Трагови“. Двије године касније појавила се његова антологија пјесама, која је наговијестила ток једне модерне поетске мисли. Написао је неке од најпотреснијих и најљепших пјесама о Србији, љубави, тамновању, ратовању… Паралелно с поезијом, писао је романе: „Песма“, „Шутње“, „Глади“, „Тајне“… Објавио је велики број есеја, критика, студија и полемика. Добитник је многих књижевних и државних признања и награда. За живота су објављена Давичова сабрана дјела у 20 томова.

1990. – СССР и Израел се споразумјели да успоставе конзуларне односе. Москва је прекинула дипломатске односе због шестодневног израелско-арапског рата 1967. Истог дана су успостављени и пуни дипломатски односи СССР и Јужне Кореје.

1993. – У серији јаких земљотреса у југозападној Индији погинуло најмање 22.000 људи.

1999. – Један од највећих њемачких књижевника 20. вијека Гинтер Грас добио Нобелову награду за књижевност. У августу 2006. Грас је објелоданио да је као 17-годишњак био припадник злогласне нацистичке „Вафен-СС“ јединице. Ово откриће писца „Лименог добоша“ шокирало је јавност и изазвало жестоке критике писаца, историчара и политичара у Европи.

2007. – Умро Милан Јелић, привредник, политичар и државник, предсједник Републике Српске.

2008. – Амерички Конгрес одбио да усвоји пакет од 700 милијарди долара за спас Вол стрита.

2008. – Најмање 144 особе погинуле, а око 150 повријеђено у великом стампеду у хинду храму у западној индијској држави Раџастан.

2009. – Више од 100 људи погинуло, а неколико стотина повријеђено када је серија цунамија захватила обалу пацифичких острва Америчке и Западне Самое, уништавајући цијела села.