Данас је понедјељак, 2. октобар, 275. дан 2023. До краја године има 90 дана.

1187. – Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат.

1452. – Рођен енглески краљ Ричард Трећи, који је владао од 1483. до 1485, кад је погинуо у бици код Босфорта у борби са трупама Хенрија Седмог, оснивача династије Тјудор. Ричардовом погибијом је окончан „Рат двију ружа“ – назван тако, јер је династија Ланкастра, с којом је Хенри Седми био у сродству, имала на грбу црвену, а династија Јорка бијелу ружу.

1608. – Холандски оптичар Ханс Липершеј приказао у Хагу први употребљив телескоп.

1810. – Око 30.000 Турака у Првом српском устанку кренуло из Босне да угуши устанак, користећи проријеђеност српске војске на Дрини, чија се главнина борила код Варварина, Делиграда и Сокобање. Турци су 12 дана топовима тукли Лозницу, али је нису освојили, а кад је с војском стигао вођа устанка Ђорђе Петровић – Карађорђе, потукао их је и протјерао из Србије.

1831. – Петар Други Петровић Његош установио перјанике и гвардију, прве јединице за одржавање реда и мира у Црној Гори.

1836. – Енглески природњак Чарлс Дарвин упловио на броду „Бигл“ у енглеску луку Фалмут послије петогодишњих истраживања живог свијета у Јужној Америци и на острвима у јужном Пацифику, која су одлучујуће допринијела развоју његове теорије о еволуцији, односно о промјенљивости врста.

1847. – Рођен њемачки државник и фелдмаршал Паул фон Хинденбург, у Првом свјетском рату начелник Штаба њемачке Врховне команде, а од 1925. до смрти 1934. предсједник Њемачке. Истог дана кад је умро вођа нациста канцелар Адолф Хитлер прузео је апсолутну власт, што је био дефинитивни крај Вајмарске Републике, успостављене послије њемачког пораза у Првом свјетском рату.

1851. – Рођен француски маршал Фердинанд Фош, који је у Првом свјетском рату командовао кључним биткама против Нијемаца на Западном фронту. У његовом командном вагону у Компијењу код Париза Њемачка је 11. новембра 1918. потписала капитулацију, чиме је завршен рат.

1852. – Рођен шкотски хемичар Вилијам Ремзи, добитник Нобелове награде за хемију 1904. Открио је гасове хелијум, аргон, криптон, радон, неон и ксенон. Доказао је да се хелијум ствара приликом радиоактивног распадања радијума.

1869. – Рођен индијски национални вођа Мохандас Карамчанд Ганди, назван Махатма /велика душа/, предводник борбе за ослобођење Индије од британске колонијалне власти, отац модерне Индије. Завршио је права у Енглеској 1891, од 1893. до 1914. у Јужној Африци је предводио тамошње Индусе, а од 1919. покрет за независност Индије. Доктрина гандизма, коју је усвојио Индијски национални конгрес, партија на челу борбе за независност, манифестовала се у пасивном отпору. Сам је аскетски живио и често је штрајковао глађу, што се показало као оружје пред којим је британска управа била немоћна. Стекао је огроман углед не само у Индији, а пола године послије стицања независности Индије у Њу Делхију га је 30. јануара 1948. убио Натурам Годсе, фанатик из секте „Хинду Махасабха,“ која се противила политици стишавања антагонизама између Хиндуса и муслимана.

1870. – Папске државе плебисцитом одлучиле да се уједине са Италијом, а пријестоница је постао Рим умјесто Фиренце.

1904. – Рођен енглески писац Грејем Грин, суптилан аналитичар психе, чије су теме биле безуспјешно трагање за спасењем и љубављу, страх, сажаљење и насиље. Дјела: романи „Брајтонска стијена“, „Моћ и слава“, „Суштина ствари“, „Крај љубави“, „Губаве душе“, „Комедијаши“, „Монсињор Кихот“, „Доктор Фишер из Женеве“, „Министарство страха“, „Трећи човјек“, мемоари „Нека врста живота“, „Начини бјекства“, драме, есеји, путописи.

1904. – Рођен индијски државник Лал Бахадур Шастри, премијер Индије од 1964. до изненадне смрти у јануару 1966. током посјете СССР-у.

1924. – Емитовањем првог редовног радио-концерта почело званично емитовање програма Радио-телеграфске станице Београд-Раковица.

1924. – Друштво народа усвојило Женевски протокол за мирно рјешавање међународних спорова.

1935. – Фашистичка Италија је напала Абисинију /Етиопија/, покорила је користећи најмодерније оружје и забрањене бојне отрове и држала под окупацијом до 1941.

1944. – Нијемци угушили устанак у Варшави који је у Другом свјетском рату подигла Отаџбинска армија лојална емигрантској влади у Лондону, а придружили су јој се и варшавски одреди просовјетске Народне армије. Кад је устанак почео 1. августа 1944, Црвена армија и Прва пољска армија, формирана у СССР-у, улазиле су у варшавско предграђе, али нису прешле ријеку Вислу. Више од 200.000 цивила и 25.000 устаника је погинуло током борби, а Нијемци су потом евакуисали преживјеле становнике Варшаве и већину уморили у концентрационим логорима.

1949. – Умро је српски композитор и етномузиколог Коста Манојловић, професор и први ректор Музичке академије у Београду. Музичке студије је завршио у Оксфорду. Записао је велики број народних пјесама, којима се инспирисао. Написао је „Споменицу Стевану Мокрањцу“ и етномузиколошке студије „Музичке карактеристике нашег југа“, „Музичко дело нашег села“, „Народне мелодије у источној Србији“. Дјела: циклуси хорова „Жалне песме“, „Песме земље Рашке“, „Песме земље Скендербегове“, соло пјесме, обраде народних пјесама.

1958. – Француска западноафричка колонија Гвинеја стекла независност.

1973. – Умро фински тркач Паво Нурми, који је на дугим стазама освојио девет златних медаља на Олимпијским играма 1920, 1924. и 1928. Свјетске рекорде обарао је 29 пута.

1974. – Умро српски писац и политичар Марко Вујачић, који је између два свјетска рата на листи Земљорадничке странке биран за сенатора и посланика. Народноослободилачкој борби се прикључио 1941. и био је потпредсједник АВНОЈ-а, потом потпредсједник Президијума Савезне скупштине до 1953. Дјела: „Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци“ /пет књига/, „Војвода Мирко Петровић“.

1990. – Прекинут саобраћај путничких возова из Београда и Загреба ка Сплиту, Шибенику и Задру и између Бихаћа и Сплита, јер су пругу блокирали Срби у Книнској крајини да би спријечили улазак полиције Хрватске у Книн.

1990. – На аеродрому у кинеском граду Гуангџоу погинуло је 127 људи кад је отети кинески авион ударио у два авиона која су стајала на аеродромској писти.

1996. – Бивши бугарски премијер Андреј Луканов усмрћен ватреним оружјем испред своје куће у Софији.

1998. – Жан Пол Акајесу, бивши мајор армије Руанде, оптужен за геноцид и злочине против човјечности, осуђен је у Хагу на три доживотне робије.

2003. – Грегори Копли, директор Института за стратегијске студије у Вашингтону, изнио у јавности доказе о повезаности Алије Изетбеговића са Ал каидом.

2006. – Американци Ендрју Фајер и Крејг Мело добили Нобелову награду за медицину за рад на контроли рада гена.

2010. – Летонска коалициона влада десног центра освојила је већину гласова на парламентарним изборима, а премијер Валдис Домбровскис је остао на тој дужности.

2012. – У оружаном нападу на студентски дом у Муби, у североисточној Нигерији, у вријеме студентских избора, убијено је 20 људи.

2013. – Италијански глумац Ђулијано Ђема познат по улози „Ринга“ у „шпагети-вестернима“, погинуо је у саобраћајној несрећи. Играо је у више од 100 филмова и на телевизији – од комедије до авантуре и историјских филмова.

2017. – Амерички пензионер убио је 58 људи и ранио 524, пуцајући из аутоматског оружја са 32. спрата једног хотела на публику концерта кантри музике у Лас Вегасу и потом извршио самоубиство.