Данас је петак, 6. октобар, 279. дан 2023. До краја године има 86 дана.

1014. – Послије катастрофалног пораза његове војске, умро бугарски цар Самуило, који је 976. дигао устанак против Ромеје и основао државу између Дунава, Коринтског залива, Јадранског и Црног мора.

1536. – Енглески вјерски реформатор и преводилац „Библије“ Вилијам Тиндејл спаљен на ломачи као јеретик, према наређењу краља Хенрија Осмог.

1767. – Рођен хаићански државник гренадског поријекла Хенри Кристоф, доведен с Гренаде као роб на Хаити, гдје се крајем 18. вијека прикључио побуни против Француза. Послије дворског пуча 1806, у којем је учествовао, и убиства суровог цара Жан Жака Десалина, такође бившег роба, постао је 1807. предсједник Хаитија, а 1811. се прогласио царем.

1773. – Рођен француски краљ Луј Филип, назван „краљ грађанин“, који је владао од 1830. до 1848. У Фебруарској револуцији 1848. проглашена је република, краљ је збачен. Умро је 1850.

1846. – Рођен амерички инжењер Џорџ Вестингхаус, проналазач ваздушне кочнице за локомотиве и трамваје. Развио је и систем жељезничких сигнала и изградио је турбине за хидроелектрану на Нијагариним водопадима, за коју је пројекат израдио српски проналазач Никола Тесла и с које је обезбијеђен пренос електричне енергије на даљину захваљујући примјени Теслиног проналаска обртних магнетних поља. Основао је 1886. „Вестингхаус илектрик корпорејшн“.

1876. – Рођен српски сликар Милан Миловановић, професор Умјетничке школе у Београду, који је радио пејзаже и портрете високог импресионистичког домета. Неким дјелима се приближио поентилизму, тежећи да постигне максимални ефекат свјетлости. Сликарство је студирао у Београду, Минхену и Паризу.

1878. – Умро српски трговац и добротвор Илија Милосављевић Коларац, један од највећих трговаца храном у Европи, који је сав иметак завјештао за просвјећивање народа. Његова задужбина је школовала многе ђаке, издала велики број књига и часописа и подигла Коларчев народни универзитет у Београду. Због сукоба с кнезом Милошем Обреновићем прешао је у Панчево, гдје је наставио да тргује, а по повратку у Србију био је једно вријеме савјетник кнеза Михаила Обреновића за финансијска питања.

1887. – Рођен француски архитекта и теоретичар, швајцарског поријекла, Шарл Едуар Жанре, познат као Ле Корбизје, један од највећих архитеката 20. вијека. Новим материјалима (армирани бетон, стакло, гвожђе) и грађевинским методама је радикално прекинуо традиционални начин градње, а његова теорија функционализма, заснована на рационализму и урбанизму, оживотворена је низом објеката попут стамбених блокова у Марсеју и Нанту, зграде парламента у Чандигару, швајцарског павиљона у Паризу, министарства просвјете у Рио де Жанеиру. Дјела: „Ка једној архитектури“, „Прецизирања“, „Модулор“.

1891. – Умро ирски политички вођа и национални борац за аутономију Чарлс Стјуарт Парнел, који је увео нове методе у борби против Енглеза. Поставши 1875. члан британског парламента, отпочео је опструкцију у законодавном тијелу уз истовремену блокаду на терену. Затворен је 1881, али је и из затвора управљао борбом ирских националиста.

1892. – Умро енглески писац Алфред Тенисон, мајстор форме, који је писао необично мелодичне стихове. Његово обимно и разноврсно дјело изражава дух и расположење времена: филозофске и вјерске сумње изазване учењем еволуциониста, љубав према слободи и вјеровање у демократију. Дјела: поеме „Краљевске слике“, „Принцеза“, елегија „Ин мемориам“, сонет „Црној Гори“, велики број лирских пјесама.

1894. – Рођен српски писац Момчило Настасијевић, једна од најснажнијих пјесничких личности српске литературе између два свјетска рата и претеча модерне српске драме, који се одликовао оригиналношћу стила и изузетном језичком инвенцијом. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до смрти 1938. био професор гимназије. Писао је лирске пјесме, драме и приповијетке са старословенским мотивима. Дјела: пјесме „Лирски кругови“, приповијетке „Из тамног вилајета“, либрето „Међулушко благо“, драме „Код вечне славине“, „Недозвани“, „Газда-Младенова кћи“.

1903. – Рођен ирски физичар Ернест Томас Синтон Волтон, један од пионира нуклеарне физике, добитник Нобелове награде за физику 1951. С Џоном Дагласом Кокрофтом, с којим је подијелио Нобелову награду, развио је 1929. први атомски акцелератор.

1908. – Аустроугарски цар Франц Јозеф Први уз подршку Њемачке прогласио анексију Босне и Херцеговине, с намјером да створи базу за даље продирање Аустро-Угарске ка истоку.

1914. – Рођен норвешки етнолог и истраживач Тор Хејердал, који је 1947. предводио шесточлану експедицију „Кон-Тики“, препловивши сплавом око 9.000 километара између Перуа и пацифичког острва Туамоту близу Тахитија. Тиме је доказао да су древни народи могли да плове из Јужне Америке до полинезијских острва. Бродом направљеним од папируса 13 година касније је препловио Атлантски океан од Марока до Барбадоса, показавши могућност утицаја старих Египћана на предколумбијске цивилизације у Америци.

1915. – Мучким нападом с леђа на Србију, суочену са офанзивом њемачких и аустроугарских трупа, Бугарска се укључила у Први свјетски рат на страни Централних сила.

1927. – У филму „Пјевач џеза“ с глумцем Алом Џонсоном, премијерно приказаном у Њујорку, први пут се чуо глас глумца, што је означило почетак ере звучног филма.

1930. – Рођен сиријски државник и генерал Хафез ал Асад, који је на власт дошао у новембру 1970. ударом војног крила Арапске социјалистичк партије Баас. Предсједник Сирије је постао 1971.

1937. – Друштво народа осудило агресију Јапана на Кину, али то није имало никакве практичне посљедице за агресора.

1972. – Најмање 208 људи погинуло и више од хиљаду повријеђено у жељезничкој несрећи код мексичког града Салтиљо.

1973. – Нападом Египта и Сирије на израелске положаје на источној обали Суеца и на Голанској висоравни избио је „Јом Кипур“ рат, четврти војни сукоб Израела и Арапа, окончан 22. октобра резолуцијом Савјета безбједности УН о прекиду ватре.

1976. – Војна хунта у Тајланду срушила владу Сенија Прамода, а војска је на универзитету у Бангкоку масакрирала велики број студената.

1981. – На војној паради у Каиру исламски терористи убили египатског државника Анвара ел Садата, предсједника Египта од октобра 1970, огорчени његовом одлуком да склопи мир са Израелом.

1989. – Умрла америчка филмска глумица Бет Дејвис, која је снимила више од 80 филмова и остварила низ великих драмских улога, углавном тумачећи несрећне и зле жене. Филмови: „Опасна“ /награда „Оскар“/, „Џезабел“ /награда „Оскар“/, „Мале лисице“, „Елизабета и Есекс“, „Хуарез“, „Шта се догодило са Беби Џејн“, „Све о Еви“, „Свадбени ручак“.

1989. – Тајфун „Анђела“ усмртио најмање 108 људи на филипинском острву Лузон.

1990. – Умрла прва жена ратни пилот Војске Југославије Марија Драженовић – Ђорђевић, која је у саставу 113. ловачког пука учествовала у Другом свјетском рату у борбама на Сремском фронту 1945. Летачки испит је положила 1939. када је имала само 15 година.

1991. – Индонезијски војни авион ударио у Џакарти у зграду владе, усмртивши 102 и повриједивши више од 5.000 људи.

1994. – Прошавши кроз демилитаризовану зону под контролом мировних снага УН у близини Сарајева, снаге сарајевске муслиманске владе убиле су четири медицинске сестре и 16 српских војника.

1999. – Умрла Амалија Родригеш, најпознатија португалска фадо пјевачица и највећи промотер тог музичког стила широм свијета, због чега су је звали Краљица фада /Раинха до Фадо/.

2000. – Челници Демократске опозиције Србије /ДОС/ одлучили да оснују Кризни штаб за Југославију како би преузели власт у управљању Србијом. Уставни суд СРЈ признао побједу ДОС-а и Војислава Коштунице на предсједничким изборима у Србији. Бивши предсједник СРЈ Слободан Милошевић честитао новоизабраном југословенском предсједнику Војиславу Коштуници побједу.

2003. – БиХ и СЦГ потписале у Београду Споразум о повратку избјеглих лица.

2007. – Преминуо познати музичар и композитор, клавијатуриста Лаза Ристовски.

2018. – Умрла Монсерат Кабаље, шпанска оперска певачица-сопран, позната по интерпретацијама Росинијевих, Белинијевих и Доницетијевих опера. Сарађивала је и са рок пјевачем Фредијем Меркјуријем из групе „Квин“. Заједно су снимили пјесму „Барселона“.