ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН – 7. ОКТОБАР

Данас је субота, 7. октобар, 280. дан 2023. До краја године остало је још 85 дана.

1571. – Шпанска и млетачка морнарица код Лепанта у југозападној Грчкој потукле турску флоту. У бици послије које Отоманско царство никад није било велика поморска сила најмање 25.000 Турака је погинуло, а потопљено је 80 турских бродова.

1813. – Падом Београда у турске руке угушен Први српски устанак и Турци су успоставили управни апарат и организацију каква је постојала прије избијања устанка 1804. То је укључивало све раније намете, али и појачану репресију, што је 1815. изазвало Други српски устанак, послије којег су Турци убрзано губили позиције у Србији.

1849. – Умро амерички писац Едгар Алан По, чију поезију карактеришу дубока сјета и туга и звучност и музикалност каткад чудесно ономатопејских стихова. Творац је кратке приповијетке страве из које је настала модерна криминалистичка и детективска прича. Дјела: поезија „Гавран“, „Анабел Ли“, „Побједник црв“, „Звона“, „Пјесме“; проза „Црна мачка“, „Приче тајанства и маште“, „Авантуре Гордона Пима“, „Филозофија композиције“.

1860. – Отоманско царство бератом признало Михаила Обреновића за кнеза Србије.

1885. – Рођен дански стручњак за атомску физику Нилс Хенрик Давид Бор, добитник Нобелове награде за физику 1922, који је поставио теорију структуре атома, објаснио свјетлосне спектре атома водоника и у Другом свјетском рату учествовао у САД у истраживањима која су претходила изради атомске бомбе. Његовим именом названи су многи појмови у атомској физици – „Борове орбите“, „Борова теорија“, „Борови услови фреквенције“, „Боров принцип комплементарности“, „Боров магнетон“.

1914. – Рођен српски писац Михаило Лалић, члан Српске академије наука и умјетности. У Другом свјетском рату је интерниран у Грчку, али је пребјегао грчким партизанима и био политички комесар Југословенског батаљона. Дјела: романи „Свадба“, „Зло прољеће“, „Лелејска гора“, „Хајка“, „Раскид“, „Прамен таме“, „Заточеници“, „Ратна срећа“, „Докле гора зазелени“, „Гледајући доље на друмове“, приповијетке „На мјесечини“, „Извидница“, „Први снијег“, „Гости“, „Посљедње брдо“.

1919. – Основана холандска авионска компанија КЛМ, најстарији постојећи ваздушни превозник у свијету.

1931. – Рођен јужноафрички надбискуп Дезмонд Туту, борац против апартхејда, добитник Нобелове награде за мир 1984. Он је први црнац који је постао духовни вођа англиканаца у Јужној Африци.

1935. – Друштво народа означило фашистичку Италију као агресора у Абисинији /Етиопија/.

1940. – Нацистичка Њемачка у Другом свјетском рату окупирала Румунију и докопала се стратешки важних нафтних поља.

1949. – Проглашена Њемачка Демократска Република с предсједником Вилхелмом Пиком и премијером Отом Гротеволом, чиме је Њемачка подијељена на двије државе. Томе је претходило проглашење Савезне Републике Њемачке 21. септембра 1949.

1953. – Умрла српска књижевница и класични филолог Аница Савић-Ребац, професор Универзитета у Београду. Дјела: „Проблеми античке естетике“, „Античка демократија и социјални проблеми“, „Проблеми предплатонске еротологије“, превод и коментар спјева Тита Лукреција Кара „О природи ствари“, мноштво превода на енглески (нарочито Петра Другог Петровића Његоша), њемачки, француски и италијански језик.

1959. – Совјетски васионски брод „Луна 3“ први фотографисао тамну страну Мјесеца.

1959. – Умро амерички оперски пјевач и филмски глумац италијанског поријекла Марио Ланца, који је остварио низ незаборавних оперских улога. Снимао је и филмове, укључујући филм „Велики Карузо“.

1981. – Потпредсједник Египта Хосни Мубарак постао вршилац дужности шефа државе дан пошто су исламски терористи убили египатског предсједника Анвара ел Садата.

1985. – Палестински терористи у Медитерану отели италијански путнички брод „Акиле Лауро“ са око 440 људи и запријетили да ће га експлозијом уништити уколико Израел не ослободи из затвора 50 Палестинаца.

1989. – Конгрес Мађарске социјалистичке радничке партије укинуо партију која је владала 33 године и умјесто ње формирао Социјалистичку партију Мађарске.

1992. – Савјет безбједности УН основао Комисију за испитивање ратних злочина у претходној Југославији.

1996. – Швајцарац Ролф Цинкернагел и Аустралијанац Петер Доерти добитници су Нобелове награде за медицину. Ово високо признање др Цинкернагел и др Доерти су добили за откриће начина на који имулошки систем препознаје вирус заражене ћелије.

2000. – Предсједник СР Југославије Војислав Коштуница на заједничкој сједници оба вијећа Савезне скупштине положио је заклетву као нови шеф југословенске државе.

2004. – Нобелова награда за књижевност 2004. године додијељена Аустријанки Елфриди Јелинек.

2006. – Манастир Жича обиљежио осам вијекова постојања.

2016. – Тајфун Метју, један од највећих у посљедњој деценији, који је снажно погодио Хаити, Јамајку, Доминиканску Републику и Бахаме, однио је готово 1.000 жртава.