ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН – 9. ОКТОБАР

Данас је понедјељак, 9. октобар, 282. дан 2023. До краја године су 83 дана.

1547. – Рођен шпански књижевник Мигел де Сервантес Саведра. Сматра се једном од највећих фигура шпанске књижевности. Познат је као аутор првог модерног романа Дон Кихота од Манче.

1757. – Рођен француски краљ Шарл Десети, који је на пријесто ступио 1824, али је оборен 1830. године у Јулској револуцији, послије покушаја да обнови апсолутну монархију. Његов брат краљ Луј Шеснаести погубљен је 1793. у Француској револуцији.

1789. – Аустријски фелдмаршал Гидеон Ернст Лаудон преотео Београд од Турака.

1806. – Пруска објавила рат Француској, у којем је поражена и изгубила крајеве западно од Лабе и пољске земље.

1831. – Убијен први предсједник Грчке Јоанис Каподистријас, један од вођа борбе за независност од Отоманског царства. У службу руског цара ступио је 1809. и био је представник Русије на Бечком конгресу и шеф руске дипломатије од 1815. до 1822. По повратку у Грчку учествовао је у борбама за ослобођење, али је личном диктатуром, пошто је 1827. дошао на власт, изазвао побуне и убијен у атентату.

1854. – Рођен српски физичар и проналазач Михајло Пупин, чије је највеће откриће – самоиндукциони калемови /“Пупинови калемови“/ – омогућило пренос телефонских разговора на велику даљину. Из родног Идвора у Банату 1874, послије школовања у Панчеву и Прагу, отишао је у САД гдје је завршио Колумбија универзитет у Њујорку, на којем је касније био професор теоријске физике и 40 година предсједник Института радио-инжењера. Први од његових многобројних проналазака био је електрични резонатор помоћу којег проводник омогућава истовремени пренос вијести на различитим таласним дужинама. Открио је и секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетске детекторе и написао универзитески уџбеник термодинамике. За научни рад 1920. добио је Едисонову медаљу, а за аутобиографску књигу „Имигрант то Инвентор“, код нас преведену под насловом „Од пашњака до научењака“, 1924. Пулицерову награду. Његово име носе лабораторије за физику Колумбија универзитета.

1857. – Рођен српски писац из Дубровника Иво Војновић, драмски писац са веома живим осјећањем за сцену. Дјела: драме „Дубровачка трилогија“, „Еквиноциј“, „Смрт мајке Југовића“, „Госпођа са сунцокретом“, „Лазарово васкрсење“, „Машкерате испод купља“.

1892. – Рођен Иво Андрић, једини југословенски добитник Нобелове награде за књижевност /1961/, члан Српске академије наука и умјетности, бриљантан стилиста. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу и докторирао историју у Грацу 1924. с тезом „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“. У Првом свјетском рату хапшен је и интерниран, а између два свјетска рата је био амбасадор Југославије у Берлину. У младости је писао пјесме /“Еx понто“, „Немири“, „Лирика“/. Приповједач снажне имагинације и изузетан познавалац Босне, одликовао се ванредном чистотом језика и брушеним стилом, префињеним психолошким анализама, дубоким понирањем у проблеме егзистенције и умијећем да магијом ријечи дочара људску и друштвену панораму минулих вијекова. Користећи народна предања, легенде, историјску фактографију, богатство маште и осјећања свијета подигао је монументалну књижевну грађевину. Дјела: романи „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Госпођица“, „Проклета авлија“, „Омер-паша Латас“ /недовршен/, збирке приповиједака „Немирна година“, „Жеђ“, „Јелена, жена које нема“, „Знакови“, „Деца“, „Кућа на осами“, путописи и скице „Стазе, лица, предели“, медитативна проза „Знакови поред пута“, „Есеји, критике, чланци „, „Свеске“.

1906. – Рођен сенегалски државник, филозоф и писац Леополд Седар Сенгор, члан Француске академије, предсједник Сенегала од 1960. до 1980. Дјела: „Нова антологија црначке и малгашке поезије“, „Слобода један: црнаштво и хуманизам“, „Слобода два: нација и афрички пут у социјализам“, „Темељи африканства или црнаштво и арабизам“, „Црнаштво и германизам“, збирке пјесама „Пјесме сјенке“, „Црне хостије“, „Пјесме за Нает“, „Етиопике“, „Ноктурна“, „Елегије“, „Поезија акције“, „Пјесме“ /три тома/.

1908. – Рођен француски филмски режисер и глумац руског поријекла Жак Татишчев, познат као Жак Тати, поетични сатиричар. Филмови /режија и глума/: „Празнични дан“, „Одмор господина Илоа“, „Мој ујак“ /награда „Оскар“/, „Саобраћајна гужва“.

1915. – Њемачке и аустроугарске трупе – послије огорченог отпора бројчано слабије српске војске, неупоредиво слабије опремљене, посебно артиљеријом – окупирале Београд у Првом свјетском рату.

1934. – Убијен југословенски краљ Александар Први Карађорђевић, „краљ Ујединитељ“, прва жртва фашизма, коме је – у плановима за разбијање Југославије – сметала његова јака личност. Атентат у Марсеју, у којем је убијен и шеф француске дипломатије Жан Луј Барту, организовале су усташе и италијански фашисти, а пасош нађен код убице издат је у Загребу на име Петра Келемана. Александар Први Карађорђевић школовао се у Швајцарској, Русији и на француској војној академији „Сен-Сир“, говорио је течно француски и руски језик. Постао је престолонасљедник 1909. умјесто старијег брата Ђорђа, а од 1914. као регент владао је Србијом у име болесног оца краља Петра Првог. Био је на челу Врховне команде српске војске у побједоносним ратовима од 1912. до 1918. у којима је испољио изузетну храброст. Постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца 6. новембра 1921.

1940. – Рођен енглески музичар Џон Ленон, аутор већине пјесама поп групе „Битлси“.

1958. – Умро римски папа Пије Дванаести, првосвештеник римокатоличке цркве од 1939. године, присталица италијанских фашиста и њемачких нациста, који је у Другом свјетском рату затварао очи пред геноцидом над Јеврејима. Снажно је подржавао хрватске усташе и саучесника у ратним злочинима кардинала Алојзија Степинца, а пред крај рата и непосредно послије рата благонаклоно је посматрао функционисање „пацовског канала“ са сједиштем у Ватикану, мреже помоћу које је организовано пребацивање у сигурност хрватских ратних злочинаца.

1962. – Афричка држава Уганда постала независна послије скоро 70 година британске колонијалне управе.

1963. – Више од 2.000 људи погинуло послије пуцања око 300 метара високе бране „Вајонт“ код Белуна у сјевероисточној Италији.

1967. – Убијен аргентински револуционар Ернесто Че Гевара, који је постао симбол револуције у Јужној Америци, али и широм свијета, нарочито међу младима. Дипломирао је медицину у Буенос Аиресу 1953, потом је отишао у Гватемалу, па у Мексико, гдје је упознао Фидела Кастра, с чијом експедицијом се 1956. искрцао на Кубу. Послије побједе револуције 1959. постао је 1961. министар привреде, а Кубу је напустио 1965. с намјером да у Боливији – гдје је убијен – поведе устанак за ослобођење Јужне Америке од доминације САД и домаће олигархије. Дјела: „Успомене на кубанску револуцију“, „Дневник из Боливије“.

1968. – Умро француски књижевник Андре Мороа, који је писао романе, есеје и романсиране биографије. Дјела: романи „Поднебља“, „Породични круг“, биографије „Бајрон“, „Дизраели“, „Виктор Иго“, „Лелија или живот Жорж Санд“, „Балзаков живот“.

1975. – Нобелова награда за мир додијељена руском физичару и дисиденту Андреју Дмитријевичу Сахарову, због „неустрашивих напора за мир у свијету“, како је образложио Норвешки комитет за додјелу награде.

1983. – Од експлозије бомбе у главном граду Бурме – Рангуну, због чега је Јужна Кореја оптужила сјевернокорејске агенте – убијено је 18 јужнокорејских функционера, укључујући четири кључна министра, међу којима и шеф дипломатије Ли Бум Сук.

1991. – Хрватске снаге су на путу Петриња – Глина из засједе пуцале на прописно обиљежено возило и убиле четири члана екипе ТВ Београд – Зорана Амиџића, Бору Петровића, Дејана Милићевића и Сретана Илића.

1997. – Више од 200 људи погинуло кад је ураган „Паулина“ погодио мексичко љетовалиште Акапулко.

2000. – Југословенски премијер Момир Булатовић поднио је оставку, чиме је престао мандат цијелој Савезној влади, а Влајко Стоиљковић поднио оставку на функцију министра унутрашњих послова Србије.

2001. – Двојицу Бошњака – Хазима Делића и Есада Ланџу и Хрвата Здравка Муцића, оптужене за злочине над Србима у логору Челебић, Хашки трибунал осудио на укупно 42 године затвора.

2001. – У САД регистровани први случајеви антракса /црни пришт/. Због сумњи да је ријеч о биотероризму, федерални биро /ФБИ/ преузео истрагу о овој смртоносној болести.

2004. – Одржани први предсједнички избори у Авганистану.

2007. – Сјеверна Кореја извршила прву нуклеарну пробу у својој историји, што је међународна заједница оштро осудила.

2016. – Умро Анџеј Вајда, пољски филмски режисер и сценариста, добитник Оскара и награде за животно дјело Европске филмске академије. Прославио се филмовима „Пепео и дијамант“, „Све је на продају“, „Пан Тадеуш“, „Човјек од мрамора“ и „Катин“. Током 60-годишње каријере снимио је више од 50 играних филмова.