Данас је уторак, 10. октобар, 283. дан 2023. До краја године има 82 дана.
1684. – Рођен француски сликар Жан Антоан Вато, типичан представник рококоа, чије је сликарство деликатног колорита и осјетљивог цртежа углавном посвећено темама из друштвеног живота аристократије.
1813. – Рођен италијански композитор Ђузепе Верди, уз Рихарда Вагнера најистакнутији романтичарски оперски стваралац 19. вијека. Његове прве опере изражавају слободарске националне идеје покрета ризорђименто, а каснија дјела су врхунац италијанског романтизма – спој традиционалне мелодиозности и психолошке карактеризације личности, уз изванредно усаглашени текст и музику. Дјела: опере „Набуко“, „Травијата“, „Трубадур“, „Риголето“, „Бал под маскама“, „Моћ судбине“, „Дон Карлос“, „Аида“, „Отело“, „Фалстаф“.
1837. – Умро француски економиста Шарл Фурије, социјалиста-утописта који је сматрао да је капитализам „асоцијалан“, јер су у њему појединци у сталном рату једни против других. У таквој економији „архитекта машта о пожарима… а стаклар о граду који би поразбијао сва стакла“. Економско-друштвени развој је разврстао у три периода: прединдустријски, „распарчану, непријатну индустрију“ у капитализму и друштвену, привлачну индустрију. Сматрао је да се друштво може преобразити у хармонију помоћу експерименталних заједница /фаланге/ у којима људска индивидуалност достиже врхунац, што доприноси општој хармонији. Дјела: „Нови индустријски и друштвени свијет“, „Теорија четири покрета“, „Сабрана дјела“ /шест књига, постхумно/.
1861. – Рођен норвешки поларни истраживач, дипломата и хуманиста Фритјоф Нансен, професор океанографије на Универзитету у Ослу, добитник Нобелове награде за мир 1922. Истраживао је од 1893. до 1896. Гренланд и Сјеверни ледени океан пловећи на броду „Фрам“, који је конзервиран и чува се у близини Осла. Послије Првог свјетског рата бавио се заштитом ратних заробљеника и националних мањина. Као високи комесар Друштва народа руководио је репатријацијом ратних заробљеника и допринио потписивању Женевског протокола о избјеглицама. Једна врста емигрантског пасоша, названа „Нансенов пасош“, и сада је у употреби за расељена лица као потврда идентитета.
1888. – Рођен руски револуционар Николај Иванович Бухарин, професор политичке економије Универзитета у Москви, који се бољшевицима прикључио 1906, послије Октобарске револуције 1917. један од водећих идеолога владајуће Бољшевичке партије. Као предсједник Коминтерне 1928. и 1929. се противио потпуној колективизацији, јер је сматрао да је за економију земље штетно укидање приватних посједа на селу. Такође се супротстављао методама обрачуна совјетског диктатора Јосифа Висарионовича Џугашвилија /Стаљина/ са старим бољшевицима. У вријеме најжешћих стаљинистичких чистки, на монтираном судском процесу, 1938. је осуђен на смрт под измишљеном оптужбом за шпијунажу као „припадник троцкистичко-зиновјевског и бухариновског контрареволуционарног центра“ стријељан у марту 1938. Дјела: „Политичка економија рентијера“, „Империјализам и свјетска привреда“, „Економика прелазног периода“, „Теорија историјског материјализма“.
1901. – Рођен швајцарски скулптор и сликар италијанског поријекла Алберто Ђакомети, чије је обимно, разноврсно и особено дјело израз готово свих доминантних струјања умјетности 20. вијека. У раном периоду је стварао под утицајем кубизма и надреализма, касније се бавио просторним конструкцијама, а позна дјела оличавају трагичан егзистенцијалистички хуманизам.
1911. – Кинески вођа Сун Јат Сен је у Вучангу прогласио републику и отпочео револуцију у којој је оборена династија Манчу.
1913. – Завршена изградња Панамског канала, дугог 81,6 километара, којим су спојени Атлантски и Тихи океан, али су бродови почели да га користе тек 15. августа 1914.
1917. – Због торпедовања бразилских бродова Бразил је у Првом свјетском рату објавио рат Њемачкој.
1918. – Прва српска армија почела операције за ослобађање Ниша у Првом свјетском рату. Српска војска је под командом војводе Петра Бојовића у муњевитом нападу ослободила Ниш.
1943. – Генералисимус Чанг Кај Шек положио заклетву као предсједник Кине.
1954. – Вијетнамски лидер Хо Ши Мин ушао у главни град Вијетнама Ханој, који су два дана раније напустиле француске колонијалне трупе.
1964. – У Токију отворене Олимпијске игре, прве у Азији.
1970. – Умро француски политичар Едуар Далађе, потписник Минхенског пакта с нацистичком Њемачком 1938, којим је Адолфу Хитлеру омогућено да окупацијом Судета распарча Чехословачку. Између два свјетска рата трипут је био француски премијер, а у Другом свјетском рату је послије окупације Француске интерниран у Њемачку.
1973. – Потпредсједеник САД Спиро Егњу морао да поднесе оставку због оптужби за избјегавање плаћања пореза.
1980. – У Алжиру у земљотресу погинуло 2.590 људи, а око 330.000 становника града Ел Аснам остало без крова над главом.
1982. – САД наметнуле санкције Пољској због одлуке пољске владе да забрани синдикат „Солидарност“.
1985. – Умро амерички филмски глумац и режисер Орсон Велс, чији је већ први филм „Грађанин Кејн“ – дјело виртуозне изражајне снаге и оригиналности, техничких новина и новог начина монтаже – један од најбољих у историји кинематографије. Изградио је особен стил и свако његово дјело носи печат снажне и оригиналне личности. Добио је 1971. године награду „Оскар“ за животно дјело. Остали филмови: режија и глума – „Величанствени Амберсонови“, „Дама из Шангаја“, „Магбет“, „Отело“, „Зрно зла“, „Господин Аркаден“, „Процес“, „Поноћна звона“, „Истине и лажи“, глума – „Сиротица из Ловуда“, „Трећи човјек“, „Хотел `Интернационал`“.
1985. – Умро амерички филмски и позоришни глумац руског поријекла Јул Бринер. Играо је у многим филмовима, али је вјероватно највише упамћен по улози у музичком филму „Краљ и ја“, за који је награђен „Оскаром“, а и у позоришту је годинама играо у истоименој представи. Остали филмови: „Десет Божијих заповијести“, „Анастасија“, „Браћа Карамазови“, „Соломон и Саба“, „Седморица величанствених“, „Тарас Буљба“, „Западни свијет“.
1990. – СССР и Њемачка потписали уговор о повлачењу совјетских војника из Њемачке до краја 1994. У то вријеме у Њемачкој је било 380.000 совјетских војника и 220.000 чланова њихових породица.
1991. – Скупштина Србије одлучила да републичка застава буде тробојка, без звијезде петокраке.
1993. – Социјалиста Андреас Папандреу добио изборе и вратио се на власт у Грчкој.
1995. – Израел, у складу с мировним споразумом с Палестинском ослободилачком организацијом, почео повлачење са Западне обале и ослободио из затвора око 300 Палестинаца.
1997. – Пад авиона ДЦ-9 аргентинске компаније АЛА у Уругвају није преживио нико од 74 путника и чланова посаде.
2000. – Предсједници Бјелорусије, Казахстана, Киргистана, Русије и Таџикстана потписали су у Астани главном граду Казахстана, споразум о стварању Евроазијске економске заједнице који подразумијева интеграцију економије пет бивших совјетских република.
2001. – Бијела кућа објавила „црну листу“ најтраженијих терориста – на списку су 22 имена, а на врху су Осама бин Ладен и двојица његових најближих сарадника – Ајман ел Завахир и Мохамед Атеф.
2004. – Амерички глумац Кристофер Рив, познат по филмској улози стрип јунака Супермена, умро у 52. години.
2013. – Умро Скот Карпентер, амерички астронаут, један од седморице чланова групе „Меркјури“ – прве групе астронаута америчке свемирске агенције Наса.
2020. – Књижевник и публициста Милоје Поповић Каваја, аутор текста „Марш на Дрину“, преминуо у 84. години.
2021. – Полицијски генерал Сретен Лукић пуштен на слободу, након што је провео више од 15 година у затвору по пресуди Хашког трибунала за злочине почињене на Косову и Метохији 1999. године.
