Данас је сриједа, 18. октобар, 291 дан 2023. До краја године има 74 дана.
1469. – Краљица Исабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фернанда Другог, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље.
1685. – Француски краљ Луј Шеснаести поништио „Нантски едикт“, лишивши хугеноте /протестанте/ свих вјерских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри Четврти.
1692. – Постављен камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, на рушевима средњовјековне тврђаве на узвишењу 40 метара изнад Дунава. Нова тврђава се састојала од Горњег и Доњег града, имала је високе бедеме и била је окружена шанчевима у које је пуштана вода.
1697. – Рођен италијански сликар Ђовани Антонио Канал, познат као Каналето, један од најбољих пејзажиста 18. вијека, мајстор дочаравања атмосфере и ведрог прозрачног колорита. Највише је сликао Венецију, њене канале и палате.
1842. – Рођен српски политичар, економиста, дипломата, историчар и писац Чедомиљ Мијатовић, члан Српске краљевске академије, утемељивач Народне банке Србије, професор економије на Великој школи у Београду. Послије завршеног Лицеја у Београду студирао је политичко-економске науке у Минхену, Лајпцигу, Цириху и Бечу. Између 1873. и 1889. био је више пута министар иностраних послова и министар финансија. Као шеф српске дипломатије потписао је с Аустро-Угарском 1881. „Тајну конвенцију“, а као министар финансија увео је динар као новчану јединицу Србије и метарски систем мјера. Одлучујуће је допринио изградњи жељезница у Србији и њеном укључивању у свјетске финансијске токове. Први је у Србији почео да систематски изучава привредну историју. Много је преводио с енглеског језика, укључујући „Историју цивилизације у Енглеској“ Хенрија Томаса Бакла. Послије пада династије Обреновић 1903. напустио је Србију и отишао у Лондон, гдје је живио до смрти 1932. Дјела: „Извод из политичке економије“, „Наука о државном газдинству или наука о финанцији“, „Историја трговине“, „Финанције српског краљевства“, „Иконија, везирова мајка“, „Рајко од Расине“, „Кнез Градоје од Орлова града“, „Ђурађ Бранковић“, „Успомене балканског дипломате“.
1856. – Рођен српски геолог и политичар Јован Жујовић, геолог свјетског гласа, утемељивач геолошке науке у Србији, предсједник Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, члан многих иностраних друштава и академија. Основао је Српско геолошко друштво, Минералошко-геолошки завод и часопис „Геолошки анали Балканског полуострва“. Аутор је многих радова из свих области геологије и прве геолошке карте Србије и Југославије. Био је министар просвјете и спољних послова Србије и један од оснивача Републиканске демократске странке. У политику је ушао под утицајем Живојина Жујовића и Светозара Марковића. Дјела: „Геологија Србије 1 и 2“, „Топографска и петрографска геологија“, „Општа геологија“.
1860. – Британске трупе спалиле до темеља Јуанмингјуан, љетњу царску палату у Пекингу.
1865. – Умро енглески државник Хенри Џон Темпл, познат као лорд Палмерстон, двапут премијер између 1855. и 1865. Организовао је „Опијумски рат“ против Кине и Кримски рат против Русије и био је иницијатор гушења антиколонијалних устанака у Индији и Кини.
1867. – САД формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су 30. марта 1867. купиле од Русије за само 7,2 милиона долара.
1893. – Умро француски композитор Шарл Гуно, с Камијем Сен-Сансом главни представник класицизма у француској музици 19. вијека. Операма „Ромео и Јулија“ и „Фауст“ се супротставио италијанском оперском стилу. Популарна је његова обрада првог клавирског прелудијума Јохана Себастијана Баха , а соло пјесмама је утицао на касније француске композиторе.
1910. – Рођен српски композитор, диригент и музиколог Војислав Вучковић, који је у Прагу завршио Конзерваторијум и Мајсторску школу, гдје је и докторирао. У Београду је био професор Музичке школе „Станковић“, диригент Београдске филхармоније и сарадник више листова и часописа. Између два свјетска рата је учествовао у радничком покрету, организовао студентске и радничке хорове, бавио се музичком критиком. Ухапсила га је специјална полиција у окупираном Београду и стријељан је 1942. Дјела: симфонијске поеме „Озарени пут“, „Буревесник“, „Херојски ораторијум“, балет „Човек који је украо сунце“.
1919. – Рођен канадски државник Пјер Елиот Трудо, премијер од 1968. до 1979. и од 1980. до 1984.
1922. – Основана Британска радио-компанија Би-Би-Си.
1925. – Рођена грчка глумица Мелина Меркури, веома ангажована шездесетих година 20. вијека у борби против војне хунте, потом министар културе у влади грчких социјалиста. Филмови: „Стела“, „Онај који мора да умре“, „Циганин и џентлмен“, „Никад недјељом“, „Федра“, „Побједници“, „Једном није довољно“, „Маја и Бренда“, „Лизистрата“, „Слатка птица младости“, аутобиографија „Ја сам рођена Гркиња“.
1931. – Умро амерички проналазач Томас Алва Едисон, који је задужио свијет многим проналасцима, попут сијалице са угљеним влакном, фонографа /грамофон/, микрофона, фонометра. Усавршио је и телеграф и акумулатор, знатно побољшао динамо-машину, пронашао кинетоскоп и први примијенио целулоидну филмску траку од 35 милиметара. Саградио је први филмски атеље у свијету. Регистровао је више од хиљаду проналазака, а савременици су га сматрали „првим добротвором човјечанства“.
1967. – Совјетски васионски брод „Венера 4“ ушао у атмосферу Венере и емитовао је податке на Земљу док није изгубио контакт 27 километара изнад површине Венере.
1982. – Умро француски државник Пјер Мандес Франс, вођа лијевог крила Радикалсоцијалистичке партије, који је, пошто је 1954. постао премијер, окончао француску војну интервенцију у Индокини. Власт је изгубио 1955. због привредних проблема и побуне у Алжиру. У Другом свјетском рату се борио у Покрету отпора до 1942, послије чега се пребацио у Лондон и учествовао у ваздухопловним акцијама савезника у саставу бомбардерске групе „Лорен“.
1991. – Београдска телевизија почела да емитује програм посредством сателита.
1998. – Најмање 700 људи погинуло приликом експлозије нафтовода на југу Нигерије.
1998. – Тајвански изасланик Ку Чен Фу, на крају шестодневне посјете Кини, разговарао с кинеским предсједником Ђангом Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двију страна након 1949. године.
2004. – У Хашком суду почео доказни поступак одбране на суђењима ратним командантима муслиманских снага Енверу Хаџихасановићу и Амиру Кубури, оптуженим за ратне злочине над хрватским цивилима и припадницима ХВО-а, почињеним у централној Босни 1993. године.