ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН – 22. ОКТОБАР

Данас је недјеља, 22. октобар, 295. дан 2023. године. До краја године има 70 дана.

1797. – Француз Андре Жак Гарнерин први је употријебио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара.

1811. – Рођен мађарски композитор Франц Лист, романтичарски музичар и пијанистички виртуоз који је изградио модерну клавирску технику, дао клавиру снагу оркестра и знатно утицао на развој европске музике 19. вијека. Створио је симфонијску поему и нову концепцију сонате и концерта, компонујући их у једном ставу. Дјела: клавирске композиције „Године ходочашћа“, „Љубавни снови“, „Соната х-мол“, симфоније „Фауст“, „Данте“, симфонијске пјесме „Прелиди“, „Мазепа“, „Тасо“, 20 мађарских рапсодија“, низ клавирских концерата, ораторијума, миса, соло пјесама. Написао је мноштво студија и есеја и биографију Фредерика Шопена.

1844. – Рођена француска глумица Анријета Розина Бернар, позната као Сара Бернар, која је обиљежила позоришну епоху свога доба, нарочито као протагониста трагичких јунака. Уживала је изузетну популарност и савременици су је називали „божанска Сара“, а њену успјешну каријеру није прекинула чак ни ампутација ноге 1915, осам година прије смрти. Била је и професор Конзерваторијума у Паризу. Написала је „Мемоаре“.

1882. – Умро мађарски писац Јанош Арањ, највећи мађарски епски пјесник, уз Шандора Петефија најзначајнији представник „народњачког“ правца који је доминирао мађарском литературом 19. вијека. Преводио је Шекспира и Аристофана и писао студије о естетици, метрици и историји умјетности. Остала дјела: трилогија „Толди“, „Толдијева љубав“, „Толдијево вече“ /епски спјев о мађарском народном јунаку Миклошу Толдију/, баладе „Божји суд“, „Агнеза“, „Комишање“, „Краљ Ладислав Пети“.

1883. – У Њујорку извођењем опере „Фауст“ француског композитора Шарла Гуноа отворена Метрополитен опера.

1887. – Бироу за патенте у Њујорку дотад непознат српски проналазач Никола Тесла пријавио шест изума: асинхрони мотор, обртно магнетно поље, вишефазну наизмјеничну струју, начин израде мотора за вишефазну струју, генератор и трансформатор. Изуме је 1888. откупила фирма „Вестингхаус“ и њихову примјену приказала на свјетској изложби у Чикагу 1893.

1887. – Рођен амерички новинар и револуционар Џон Рид, чија су дјела „Десет дана који су потресли свијет“ и „Црвена Русија“ најбоља хроника Октобарске револуције. Популарност је стекао као дописник из Мексика у вријеме устанка Франсиска Панча Виље. Као социјалиста и противник империјалистичког рата у Европи, 1914. је посјетио западноевропска ратишта, а 1915. Грчку, Румунију, Србију, Русију и Турску, припремајући књигу „Рат у источној Европи“. Написао је потресне репортаже из Србије, у којој је био у априлу и мају 1915. У Русију је дошао 1917. и одушевио се револуцијом. Вративши се у САД постао је један од оснивача Комунистичке партије и члан Извршног одбора Коминтерне. Умро је од тифуса у Бакуу 1920. и сахрањен је под зидинама Кремља у Москви.

1906. – Умро француски сликар Пол Сезан, чије је изразито револуционарно схватање умјетности преобразило сликарство, али и подстакло огорчен отпор конзервативаца. У младости је био под утицајем барока, романтизма и импресионизма, али је успио да пронађе сопствени пут кад се повукао у родни град Екс-ан-Прованс. Настојао је да природу не анализира и репродукује, већ да створи синтезу облика у природи и изрази шта пред њом осјећа. Насликао је више стотина слика /предјели, мртва природа, портрети, композиције/, укључујући ремек-дјела, попут „Куће објешеног“, „Плаве вазе“, „Карташа“, „Аутопортрета“, „Залива пред Естаком“, „Планине Сент-Виктоар“, „Купачица“.

1912. – Трећа српска армија генерала Божидара Јанковића у Првом балканском рату разбила турске снаге и ослободила Приштину.

1913. – Рођен вијетнамски цар Бао Дај, посљедњи монарх Вијетнама, који је као марионета „владао“ земљом под француском колонијалном управом. Послије четири деценије проведене у избјеглиштву умро је 1997. у војној болници у Паризу.

1927. – Умро српски писац Борисав Станковић, пјесник младости, љубави, пролазности живота и људске трагике, дубок аналитичар политичких и психолошких процеса у српском друштву уздрманом социјалним раслојавањем. Сликао је Врање и југ Србије, дегенерацију старих трговачких породица и талас промјена, описијући патријархалну атмосферу родног града и потчињеност појединца свемоћном суду чаршије. Сјајан познавалац људске душе, нарочито је радо сликао ликове изражених психичких и чулних особина којима гоподаре страст и дерт, доводећи их у жесток сукоб с моралним назорима мале средине. Дјела: књиге приповиједака „Из старог јеванђеља“, „Стари дани“, драме „Коштана“, „Ташана“, роман „Нечиста крв“, мемоари „Под окупацијом“.

1943. – Рођена француска глумица Катрин Дорлеак, позната као Катрин Денев, којој су грациозни изглед и експресивна, филмски суздржана глума обезбиједили мјесто међу највећим звијездама кинематографије. Наименована је 1994. за амбасадора добре воље Унеска. Филмови: „Шербуршки кишобрани“ /награда „Златна палма“ у Кану/, „Љепотица дана“ /“Златни лав“ у Венецији/, „Бенџамин“, „Мајерлинг“, „Тристана“, „Лиза“, „Глад за крвљу“, „Индокина“.

1944. – Земун ослобођен у Другом свјетском рату.

1947. – Установљена застава Уједињених нација.

1952. – Откривена планета 2244 Тесла.

1953. – Захваљујући борби ослободилачке армије Патет Лао, Лаос стекао независност од Француске под чијом је управом био од 1893.

1962. – Предсједник САД Џон Фицџералд Кенеди саопштио да су на Куби постављене совјетске лансирне рампе и наредио војну блокаду те карипске земље. Потом је у најдраматичнијим данима од Другог свјетског рата, кад је свијет био на ивици нуклеарног обрачуна двију велесила, размјена порука Кенедија и совјетског лидера Никите Сергејевича Хрушчова смирила ситуацију, а затим су уклоњене ракете у замјену за обећање САД да неће напасти Кубу.

1964. – Француски писац и филозоф Жан Пол Сартр одбио да прими Нобелову награду за књижевност.

1973. – Умро шпански виолончелиста каталонског поријекла Пабло Казалс, професор Конзерваторијума у Барселони и Паризу, који је од 1938. године као противник диктаторског режима Франсиска Франка живио ван Шпаније. Наступао је широм свијета, плијенећи публику техничким савршенством, топлином и проживљеношћу интерпретираних композиција. До краја живота остао је вјеран начелу да умјетник мора у првом реду да буде човјек којем је на срцу слобода јер без ње нема стваралаштва.

1995. – У црначком предграђу Харлем, у Њујорку, топло поздрављен кубански вођа Фидел Кастро, дугогодишњи архинепријатељ администрације САД, који је дошао у Њујорк поводом 50 година од оснивања УН.

1996. – У пожару изазваном сузавцем који је бацила полиција у једном затвору у Венецуели погинуло више од 25 затвореника.

2000. – Земни остаци великог српског пјесника Јована Дучића, који су након 57 година допремљени из САД, положени су у гробно мјесто у новоизграђеној цркви Херцеговачка Грачаница, на брду Црквина, изнад Требиња, чиме је испуњена посљедња пјесникова жеља.

2016. – Умро Гевин Мекфејден, амерички новинар, директор „Викиликса“, оснивач Центра за истраживачко новинарство, филмски редитељ и продуцент.

2018. – Умро Ђилберто Бенетон, суоснивач италијанског произвођача одеће
„Бенетон групе“.