ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН 24. ОКТОБАР

Данас је уторак 24. октобар, 297. дан 2023. До краја године има 68 дана.

1360. – Енглески краљ Едвард Трећи и француски краљ Жан Други Добри – енглески заробљеник након битке код Поатјеа 1356, потписали су у Калеу споразум којим је окончана прва фаза Стогодишњег рата. Француски монарх је принуђен да Енглеској уступи неке француске територије, а Едвард Трећи се заузврат одрекао полагања права на француски пријесто.

1601. – Умро дански астроном Тихо Брахе, који је подигао чувену опсерваторију „Уранијенбург“ на острву Хвен и готово двије деценије осматрао планете, посебно Марс. Открио је нову звијезду у сазвјежђу Касиопеје.

1618. – Рођен могулски цар Аурангзеб, најмлађи син цара Џехана, посљедњи велики могулски владар Индије, који је том земљом управљао од 1658. до смрти 1707. У рату за насљедника трона 1657, кад је тешко оболио његов отац, побиједио је брата Дара Шикоха и потом је приликом крунисања у Делхију узео титулу „аламгира“ /освајач свијета/. Владао је сурово и оправдао је титулу, јер је проширио Могулско царство више него ико прије њега, али га је кобно ослабио изнутра, начинивши непријатеље од хинду поданика у покушају да им наметне жестоку исламску ортодоксију.

1632. – Рођен холандски природњак Антони ван Левенхук, који се – мада по струци књижар – бавио микробиолошким истраживањима и открио до тада непознати свијет микроорганизама. Брусећи оптичка сочива, створио је прве једноставне микроскопе, чему је потом посветио доста времена и конструисао око 400 микроскопа. Резултате истраживања крвних судова, структуре костију, мишића, еритроцита и сперматозоида објављивао је у издањима Лондонског краљевског друштва, чији је био члан.

1648. – Вестфалским миром, који су закључили њемачки цар и владари Француске и Шведске, завршен Тридесетогодишњи рат. Француска је добила од Њемачке Алзас, Мец и Тул, Шведска готово цијелу Померанију, а Њемачка је остала подијељена на велики број држава. Аустријски цар је и даље био и њемачки цар, али с веома ограниченом влашћу. Призната је независност Швајцарске и Холандије и проглашена равноправност римокатолика и протестаната.

1697. – Аустријски фелдмаршал француског поријекла Франсоа Еуген Савојски са 8.500 војника продро долином ријеке Босне у Сарајево и спалио га.

1725. – Умро италијански композитор Пјетро Алесандро Гаспаре Скарлати, оснивач оперске „напуљске школе“. Дјела: опере, кантате, црквене композиције.

1795. – Пруска, Аустрија и Русија извршиле „трећу подјелу“ Пољске, која је престала да постоји као независна држава.

1891. – Рођен доминикански диктатор генералисимус Рафаел Леонидас Трухиљо Молина, који је као амерички штићеник владао Доминиканском Републиком од 1930. до 1961. Током владавине сурово је гушио опозицију и у мају 1961. је убијен из засједе у близини Сиудад Трухиља.

1907. – Умро српски новинар, писац и политичар Пера Тодоровић, један од оснивача Народне радикалне странке и најистакнутијих новинара свог доба. Био је близак прваку српских социјалиста Светозару Марковићу и уређивао је низ листова и часописа, укључујући социјалистички лист „Рад“. Био је добровољац у српско-турском рату 1876. и 1877, послије чијег је завршетка 1878. емигрирао у Угарску и у Новом Саду је 1878. и 1879. с Лазаром Пачуом издавао социјалистички лист „Стража“. Потом је отишао у Француску, а по повратку у Србију је осуђен на смрт због Тимочке буне, коју су 1883. против режима краља Милана Обреновића у зајечарском крају подигли радикали, али је помилован. Потом се измирио са краљем Миланом и залагао за споразум радикала и народњака, због чега су га радикали искључили из странке. У књижевности се највише бавио историјским темама и преводио је руског писца Николаја Гавриловича Чернишевског. Дјела: „Дневник једног добровољца“, „Силазак с престола“, „Карађорђе“.

1912. – Побједом Прве српске армије, под командом регента Александра Карађорђевића, над турском Вардарском армијом Зеки-паше завршена је дводневна Кумановска битка, кључна у Првом балканском рату. Турци су испрва имали више успјеха, јер српска команда није имала тачан увид у бојни распоред непријатеља, а у тренутку кад су сукоби отпочели Прва армија је била доста удаљена од Друге и Треће армије. Главни удар је поднијела Дунавска дивизија првог позива пуковника Милоша Божановића, која је имала и најтеже губитке, али и одлучујућу улогу у бици. Посебно се истакао нижи официрски кадар српске војске, захваљујући чијој су самоиницијативи нанесени снажни удари у турски распоред и елитна турска армија се у нереду и паници повукла ка Битољу.

1915. – Рођен италијански пјевач Тито Гоби, оперски баритон свјетског угледа. У операма је студиозно и префињено креирао водеће роле баритонског фаха, укључујући чувену улогу у „Тоски“ Ђакома Пучинија, у којој му је партнер била Марија Калас.

1917. – Нијемци и Аустријанци код италијанског градића Капорето /садашњи Кобарид у Словенији/ у Првом свјетском рату пробили одбрану италијанске војске и нанијели јој тежак пораз, чије се панично бјекство претворило у тотално расуло до тада наизглед чврсте армије. За 16 дана нападачи су напредовали 110 километара, заробили 293.000 италијанских војника, више од 300 топова и велике залихе ратног материјала.

1944. – Амерички авиони у Другом свјетском рату током велике ваздушно-поморске битке у филипинском заливу Лејте потопили јапански носач авиона „Мусаши“, један од највећих икад изграђених.

1945. – Ступила на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. у Сан Франциску потписала 51 земља основач свјетске организације, укључујући Југославију.

1945. – У Ослу стријељан вођа норвешких фашиста и премијер марионетске владе у Другом свјетском рату Видкун Квислинг, осуђен претходно на смрт због издаје, чије је име постало синоним издајства и сарадње с њемачким нацистичким окупаторима. Основао је 1933. фашистичку странку и током агресије нацистичке Њемачке на Норвешку у априлу и мају 1940. активно је помагао окупаторе, а марионетску владу је предводио од 1942. до 1945.

1948. – Умро аустријски композитор мађарског поријекла Франц Лехар, најзначајнији представник бечке оперете у првој половини 20. вијека. Дјела: оперете „Весела удовица“, „Земља смијешка“, „Гроф од Луксембурга“.

1956. – Совјетска војска интервенисала дан пошто је у Будимпешти избила оружана побуна против политике вође мађарских комуниста Маћаша Ракошија.

1957. – Умро француски модни креатор Кристијан Диор, један од главних „модних диктатора“ у свијету послије Другог свјетског рата.

1962. – САД отпочеле блокаду Кубе.

1964. – Британска афричка колонија Сјеверна Родезија је стекла независност под називом Република Замбија, с предсједником Кенетом Каундом. Послије акција грађанске непослушности, које је 1962. организовала Каундина Уједињена национална партија независности, британска влада је принуђена да донесе устав Сјеверне Родезије, а потом и да јој послије 73 године колонијалне управе призна пуну независност.

1974. – Умро руски виолиниста и диригент Давид Фјодорович Ојстрах, један од највећих мајстора виолине у 20. вијеку. У родној Одеси је завршио конзерваторијум, а прославио се 1935. наградом на међународном виолинском такмичењу у Варшави и 1937. наградом „Исај“ у Бриселу. Био је професор Московског конзерваторијума и с великим успјехом је наступао широм свијета.

1991. – У Сарајеву се састала прва Скупштина српског народа у бившој БиХ, која је усвојила декларацију о разлозима конституисања. Скупштина је именовала комисију за плебисцит српског народа у БиХ о останку у СФРЈ, који је одржан 10. новембра 1991. године. За првог предсједника Скупштине српског народа у БиХ изабран је Момчило Крајишник.

1997. – Војна хунта Сијера Леонеа под међународним притиском пристала да препусти власт изабраном предсједнику те афричке земље Ахмаду Теџану Кабаху.

2003. – Послије 27 година летења путнички суперсонични авион „конкорд“ посљедњи пут слетио на лондонски аеродром „Хитроу“ и тако завршио једно од поглавља у историји авијације.