ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

Данас је недјеља, 29. октобар, 302. дан 2023. До краја године има 63 дана.

1321. – Умро српски краљ Стефан Милутин Немањић, који је Србију учинио најмоћнијом државом на Балкану, што је његовом унуку Душану омогућило да створи царство. На Сабору у Дежеву 1282. пријесто му је на основу споразума уступио старији брат Драгутин, који је задржао само сјеверне крајеве Србије. Користећи борбу династија Анжујаца и Палеолога, освојио је знатан дио Македоније, пренио пријестоницу у Скопље и намјеравао да српску државу шири према Егејском мору. Био је у непријатељству са Ромејом до 1299. године – кад се оженио малољетном ромејском принцезом Симонидом. Богати рудници сребра доносили су му обилна средства за наоружање и држање јаке најамне војске и омогућили да помаже развој умјетности и књижевности и зида цркве и манастире широм Србије.

1507. – Рођен шпански војсковођа Фернандо Алварес де Толедо Алба, који је као намјесник Низоземске инквизиторским терором изазвао 1565. рат за ослобођење, окончан 1581. њеним отцјепљењем од Шпаније. Освојио је 1581. Португалију, у којој је починио крваве покоље.

1811. – Рођен француски социјалиста-утописта Жан Жозеф Шарл Луј Блан, који је тврдио да социјалистичко друштво може бити створено мирним путем, уз помоћ државе, оснивањем „задружних радионица“ и земљорадничких комуна. Дјела: „Организација рада“, „Историја десет година, 1830-1840.“, „Историја Француске револуције“.

1814. – Први парни ратни брод „Фултон“, који је конструисао Роберт Фултон, испловио је из њујоршке луке.

1888. – У Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој „канал треба да буде слободан и отворен за све трговачке и ратне бродове без разлике на заставу, како за вријеме рата тако и у миру“. То је поштовано, осим у рату, кад је канал затваран за непријатеље Велике Британије, тада „тутора“ Египта.

1889. – Умро руски писац, књижевни критичар и естетичар Николај Гаврилович Чернишевски, који је створио естетички систем и снажно утицао на руску књижевност у 19. вијеку. Због пропагирања идеја сељачке револуције и утопијског социјализма прогнан је у Сибир. У дисертацији „Естетички однос умјетности према стварности“ инсистирао је на друштвеној улози књижевности, не занемарујући, при томе, анализу умјетничких елемената књижевног дјела. У роману „Шта да се ради“ ватрено је пропагирао социјалистичко-утопијске погледе на проблеме брака, породице, еманципације жене и друштвених идеала. Остала дјела: „Огледи о Гогољевом периоду руске књижевности“, „Књижевно-критички чланци“, „Рус на рандевуу“.

1897. – Рођен њемачки ратни злочинац Јозеф Гебелс, министар пропаганде нацистичког Трећег рајха.

1910. – Рођен енглески филозоф Џулс Алфред Ејер, чија је књига „Језик, истина и логика“ својеврстан манифест логичког позитивизма. Остала дјела: „Заснивање емпиријског знања“, „Проблем сазнања“, „Појам особе“.

1911. – Умро амерички новинар мађарског поријекла Џозеф Пулицер, зачетник „жуте штампе“, из чије се фондације сваке године додјељује „Пулицерова награда“ за новинарство, карикатуру, америчку историју, поезију, драму, роман и музику. Емигрирао је млад у САД, учествовао у Америчком грађанском рату и биран у Конгрес. Био је власник листова „Ворлд“ и „Ивнинг ворлд“ у Њујорку и „Пост-диспеч“ у Сент Луису. На Колумбија универзитету 1903. године основао је прву новинарску школу.

1918. – Хрватски сабор послије распада Аустро-Угарске у Првом свјетском рату прогласио отцјепљење Хрватске, Славоније и Далмације од Хабсбуршке Монархије ради прикључења Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, што је пропраћено великом манифестацијом испред зграде Сабора у Загребу.

1923. – Турска проглашена републиком, а генерал Мустафа Кемал, од 1930. назван Ататурк, првим предсједником.

1929. – Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио је почетак велике кризе америчке привреде, у којој су падале под стечај крупне банке и најмоћније компаније, а хиљаде ситних пословних људи дословно доведено на просјачки штап. Наступила је епоха самоубистава, најгорих слутњи и крајњег безнађа. Индустријска производња је пала у развијеним земљама на ниво с почетка вијека, а без посла је остало 26 милиона људи.

1936. – У првом војном удару у арапском свијету генерал Бакр Сидки оборио ирачку владу.

1943. – Рођен Душан Ивковић, кошаркаш и тренер, селектор репрезентације, предсједник Свјетске тренерске кошаркашке организације.

1950. – Умро шведски краљ Густав Пети, који је током владавине од 1907. до смрти осигурао неутрални статус Шведске у оба свјетска рата.

1956. – Искористивши француско-британски напад на Египат, израелска армија је продрла на Синај и брзо поразила слабе египатске снаге. Рат, који су двије западне земље повеле ради заштите политичких и економских интереса на Суецу, завршен је почетком новембра, послије интервенције УН и оштрих упозорења СССР и САД.

1957. – Диктатор Фулхенсио Батиста суспендовао кубански устав.

1962. – САД су обуставиле поморску блокаду Кубе на захтјев генералног секретара УН У Танта. САД су блокирале Кубу због инсталисања совјетског ракетног оружја на острву, чиме је изазвана Карипска криза, окончана претходног дана споразумом америчког и совјетског лидера – Џона Фицџералда Кенедија и Никите Сергејевича Хрушчова о повлачењу ракета и обустави блокаде.

1964. – Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба промијенили назив у Танзанија.

1988. – Први совјетски ракетоплан „буран“ полетио са Земље.

1996. – У Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих умјетничких дјела, која су од аустријских Јевреја у Другом свјетском рату отели аустријски и њемачки нацисти, а приход је намијењен људима који су преживјели Холокауст.

1998. – Ветеран америчке астронаутике Џон Глен је у 77. години живота спејс шатлом „Дискавери“ поново полетио у космос, 36 година послије његове прве космичке мисије.

2004. – Лидери ЕУ потписали нови Устав Уније на церемонији у Риму.

2006. – Георги Парванов поново изабран за предсједника Бугарске.

2015. – Умро Ранко Жеравица /85/, кошаркашки стручњак који је од шездесетих година прошлог вијека са великим успјехом двадесетак година водио мушку кошаркашку репрезентацију Југославије до најсвјетлијих трофеја. Примљен је у Кућу славних ФИБЕ 2007. године.

2015. – Кина укинула „политику једног детета“ која је била на снази 36 година и дозволила свим кинеским паровима да имају по двоје дјеце.