Универзитетски професор, чија је ужа научна област логистика, Велибор Пеулић, разговарао је данас са начелником општине Соколац Милованом Бјелицом и сарадницима о изради елабората на тему Слободна пословна зона у општини Соколац.
Професор Пеулић је похвалио рад локалне администрације и начелника, који су, како каже, у протеклој деценији поставили основе да се изради елаборат економске оправданости слободне зоне.
- У годинама иза нас створени су предуслови како би се припремио овај елаборат који ће бити готов за мјесец дана. Ријеч је о првом оваквом бизнис плану у Републици Српској, јер до сад не постоји ниједна слободна зона код нас. Ми ћемо са тим документом, идејама и визијама начелника и општинске администрације ићи ка премијеру Владе РС, господину Вишковићу, као и према Министарству спољне трговине и економских односа, како би се добиле потребне препоруке и одобрења, да би ступили даљој реализацији, казао је Пеулић.
Предност слободне зоне је многострука, истиче Пеулић, а најважнија је њена видљивост на свјетској мапи и федерацији слободних економских зона.
- Постојеће пословне зоне се могу преименовати. Формираћемо тим, логистички сервис слободне зоне Соколац, који ће искористити постојеће модуле и ресурсе и конекцију која је остварена ка Зеленој агенди. Све оно што је већ урађено на пољу зелене енергије, биће префикс и повољност која ће привући стране инвеститоре.
Професор Пеулић подсјећа да је најпознатија слободна зона коју познајемо лука Грац, у Србији су то – Вршац, Пирот, Суботица итд. Све оне су карактеристичне по развијеном пословању и отварању великог броја радних мјеста. Слободна зона са собом носи и друге предности и привилегије.
- У маркентишком смислу она не захтјева посебно представаљање. Сама чињеница да сте дио ове зоне усмјерава инвеститоре. Предност будуће слободне зоне је и њена удаљеност од 45 километара од аеродрома у Сарајеву и жељезничке трасе. Оне нису предвиђене само за инвеститоре из иностранства, него и за домаће улагаче, са свим царинским и пореским олакшицама. Похвално је што су у поменутом случају сви значајни предуслови већ испуњени, нагласио је он.
Слободна зона обухвата све садржаје: банке, осигуравајућа друштва, царинске терминале и друго. Роба у слободној зони се не прегледа на граници, па се смањују трошкови и задржавање робе, а посједује и све државне службе. Најбољи вид организације једне овакве зоне је јавно-приватно партнерство.
Начелник Милован Бјелица се захвалио предсједнику Скупштине општине Соколац, Сретку Марјановићу, који је присуствовао и иницирао поменути састанак, а затим је изразио захвалност уваженом професору који је уложио све своје ресурсе како би се ова важна пословна идеја представила јавности.
- Министар трговине и економских односа Босне и Херцеговине Сташа Кошарац већ је у прелиминарним разговорима упознат са овом идејом са којом је начелно сагласан. У наредним данима највиши терет биће на нашој администрацији, како би Влади РС и министрима предочили како она има економску оправданост. Драго ми је да смо у овом подухвату поново први у Републици Српској, јер у Федерацији БиХ већ постоји шест оваквих слободних зона. Имамо кредибилне партнере, консултанте и сараднике који ће нам помоћи у изради овог елабората, а општинска одјељења су већ припремила стратешки важна документа, казао је Бјелица.
Стратегија развоја општине Соколац већ је раније предвидјела оснивање слободне индустријске зоне на овом подручу, а активно, четворогодишње учешће у пројектима зелене енергије, иде у прилог свему што предстоји на плану развоја привреде.
Начелник Бјелица је позвао привреднике општине Соколац да подрже ову идеју, јер је, према његовим ријечима, њена реализација пријеко потребна, с обзиром да општински буџет нема адекватне сопствене приходе.
- Очекујем потпуно разумијевање виших нивоа власти. Просторним планом РС овдје је успостављен царински терминал, који је још једна значајна ставка у формирању слободне зоне. Њој у прилог иду и сви остали, активни, инфраструктурни пројекти.
Формирањем слободне привредне зоне, заједно са побољшањем путне инфраструктуре, укључујући изградњу „треће траке“ преко Романије, „брзе цесте“ од Зворника до Подроманије, трасе од Београда до Сарајева, Соколац постаје видљив на привредној мапи и мапи производње зелене енергије.
Визија слободних зона је да постану водећи економски инструмент за привлачење директних инвестиција, који даје пун допринос одрживом развоју РС. Закон о слободним зонама из 2006. године донијет је у циљу јачања привреде, а слободна зона у Сокоцу би била прва таква у РС.
