Поштовани,

Због важности и значаја ове теме, сматрамо да јавност у Републици Српској мора бити упозната да је Нацрт закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама Републике Српске (у даљем тексту: Нацрт закона), једногласно усвојен на 6. редовној сједници Народне скупштине Републике Српске, 3. новембра 2023. године.

Удружење грађана „Родитељи ЗА права дјеце“ (у даљем тексту: Удружење) је  прије почетка 6. редовне сједнице Народне скупштине, упутило примједбе на наведени Нацрт закона свим клубовима посланика у Народној скупштини.  Примједбе су веома озбиљне, те је Удружење апеловало да се предметни Нацрт закона повуче из даље процедуре јер, у најкраћем, није усклађен са Уставом Републике Српске и правним системом, те са основним начелима наше културе, традиције, па и религије. Упркос примједбама, Нацрт закона једногласно је усвојен и није упућен у даљу јавну расправу. Стога смо одлучили јавност информисати да ће, уколико овај Закон буде усвојен, наступити бројне штетне посљедице за породицу, али и друштво у цјелини.

Сматрамо да је јавна расправа око овог закона вишеструко потребна, јер се овим законом уводи преседан по којем се посебна правна заштита даје само једном члану породице (члан 6. „фемицид-лишење живота жене“) и то у закону који у себи носи назив „породица“. Дефиниције у Нацрту закона су врло широко и непрецизно постављене, што даје могућност различитих тумачења, а тиме и правне несигурности, нпр. дефиниција насиља у породици, дефиниција субјекта заштите, дефиниција члана породице (чланом породице  у смислу члана 7. Сматрају се „лица које су међусобно била или су још увијек у емотивној или интимној вези…“), дефиниција појма жена, дефиниција фемицида (који је у разлозима за доношење закона дефинисан као: „родно засновано насиље према женама“), дефиниција жртве насиља у породици… У примједбама које смо доставили, навели смо само неке од чланова Нацрта закона које сматрамо вишеструко спорним, и то чланове: 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 18, 61, 75. и 81.

Наведено је само дио проблематике у вези с овим Нацртом закона. Врло опасно је манипулисање појмом „насиља у породици“, јер се веома велики број понашања може сврстати под овај појам ако се исти широко тумачи, а за то има основа с обзиром на дефиницију. То ће у коначници довести до великог броја издвајања дјеце из биолошких породица без судске одлуке (што омогућују и одредбе новог Породичног закона Републике Српске на које је наше Удружење већ указивало и чију је измjену тражило од надлежних). Одредба члана 5. став (2) је посебно дискутабилна, а предвиђа сљедеће: „Појам „жена“ из става 1. овог члана, у смислу овог закона, укључује и дјевојчице и дјевојке које нису навршиле 18 година живота.“ Ова одредба, осим што је супротна свим важећим домаћим и међународним нормама, опасна је и с аспекта снижавања границе која је предвиђена да би се лице сматрало малољетником. На овај начин малољетним лицима умањује се постојећа правна заштита и отвара простор за злоупотребу њихових права.

Напомињемо да Република Српска није дужна да се по питањима брачних и породичних односа усклађује са ЕУ, управо због различитости у култури, религији и другим вриједностима које се не могу једнообразно регулисати истим прописима. Упркос томе, доношење овог закона оправдава примјеном Конвенције Савјета Европе о спрјечавању и борби против насиља над женама и породичног насиља („Истанбулска конвенција“, „Службени гласник БиХ – Међународни уговори“, бр. 19/13) на подручју Босне и Херцеговине, што су и посланици истакли у расправи на сједници. Иако је примјена ове Конвенције у неким земљама заустављена, као на примјер у Турској. Држава у којој је потписана Конвенција, повукла свој потпис десет година након ратификације, наводећи као разлог „поткопавање традиционалних породичних вриједности и нормализацију хомосексуалности“. Шест држава Европске уније још увијек нису ратификовале Истанбулску конвенцију, а то су: Бугарска, Чешка, Словачка, Мађарска, Латвија и Литванија. У Италији је забиљежен отпор према „родним темама“.  Хрватска је имала контроверзан процес ратификације, уз указивање да ће се Конвенција злоупотријебити да би се у хрватско законодавство, образовање и медије увукла „родна идеологија“, односно одвајање рода од биолошког пола.

Основа наших забринутости јесте угрожавање положаја породице, као основне ћелије друштва, под плаштом бриге за дјецу и породицу и борбе против насиља, те увођење родне идеологије у законодавство Републике Српске на преваран начин, кроз злоупотребу жена.

Удружење је апсолутно против било којег облика насиља и снажно подржавамо борбу на том пољу, али сматрамо да ово није одговарајући начин и сматрамо да се заштита породице и свих њених чланова, као и чланова друштва, може обезбиједити ефикасном примјеном постојећих закона и прописивањем оштријих казни за починиоце било које врсте насиља. Тражимо од Народне Скупштине Републике Српске да се предметни Нацрт закон повуче из даље процедуре и позивамо вјерске институције, академску заједницу, и сва физичка и правна лица којима је стало до заштите породице и дјеце, да учине исто, да не дозволимо да се жене и мајке злоупотријебе за увођење родне идеологије у наш прави систем и наше друштво.

Ову прилику желимо искористити да захвалимо медијима који су до сада пратили рад Удружења грађана Родитељи за права дјеце (у даљем тексту: Удружење) и помогли да шира јавност сазна за активности Удружења у протеклом периоду на заштити дјеце и породице у Републици Српској.


Ради детаљнијег упознавања с проблематиком и активностима које је Удружење већ предузело посјетите нашу страницу, тј. дио у вези с овом темом: