Објављено у 277. броју „Соколачких новина“ (септембар/октобар)
Након више од педесет година, у Дому здравља „Др Љубомир Ћеранић“ уређен је пословни круг и извршена комплетна унутрашња и спољашња санација објекта Хитне медицинске помоћи. Директор ове установе педијатар др Адријана Станар сматра да је значај ових великих радова немјерљив из више разлога.
Колико ће реализација овог пројекта значити за пацијенте, али и запослене у овој установи?
– Неће бити гужви у кругу Дома здравља јер имамо јасно оцртана паркинг мјеста на којима пацијенти, односно корисници наших услуга, могу остављати своја моторна возила. Оно што је најважније је да хигијена у здравственим установама мора бити на веома високом нивоу. Сада, када имамо комплет асфалтиране стазе и путне прилазе, нећемо имати проблема током кишних дана и зимског периода. Санација објекта Хитне медицинске помоћи је значајна у смислу да су потребни веома добри услови за рад да би се пружила потпуна медицинска помоћ оном пацијенту кога из Сокоца треба транспортовати до најближе болнице у Фочи, или у болницу „Србија“. Урађено је освјетљење и видео-надзор, који раније нису постојали, а у много чему имају значај, нарочито медицинском кадру који ради ноћне смјене. Захвални смо, сви ми радници, ОО ДЕМОС-а који је препознао наше потребе и који је на овај начин показао да је увидио значај ове здравствене установе за наше суграђане.
Више од једне деценије руководите овом значајном установом. Да ли можете поменути што је урађено у том периоду?
– Прије свега, урађена је реконструкција Центра за ментално здравље гдје је урађен један битан пројекат који је подржало Министарство здравља и социјалне заштите РС, кроз Асоцијацију „XY“, када смо донаторским средствима адаптирали просторије некадашњег породилишта. То је био услов да добијемо рјешење од ресорног министарства да можемо да обављамо ту дјелатност у нашој установи. Наш Центар за ментално здравље је један од четири у РС који се бави лијечењем болести овисности. Сљедеће што је урађено, и мени лично важно, јесте обнављање возног парка са којим смо имали проблема више година. У периоду од годину дана, ми смо добили три нова санитетска возила. Два возила смо добили преко пројекта који смо аплицирали Јапанској амбасади а треће возило смо добили захваљујући сарадњи са ресорним министарством, тачније кроз ковид програм, када смо показали добре резултате током пандемије. Тада смо још добили портабилни дигитални РТГ апарат и портабилни ултразвучни апарат. Велики пројекат је био када смо добили ултразвучни и ЦТГ апарат 2014. године, што је финансирала општина Соколац. Све вријеме смо имали подршку Удружења Срба Сарајевско-романијске регије са сједиштем у Канади и два пута су нам донирани апарати у вриједности од 20.000 канадских долара. Пацијенти који су корисници Службе за радиологију имају прилику да виде да је у потпуности реконструисан тај простор. Ми смо пар година били у великом проблему јер је дошло до пуцања топловодне цијеви која је нанијела велику штету у том простору. Узимајући у обзир да нисмо у ситуацији да можемо сами адаптирати те просторије, предсједник Скупштине општине Соколац Сретко Марјановић, у јануару ове године, организовао је донаторско вече како би се прикупила новчана средства за адаптацију поменутог простора. Одазвао се већи број привредника, одборника и директора јавних предузећа са подручја општине Соколац и сакупљена су средства која су уложена у ову намјену. Да то нисмо урадили, не бисмо могли инсталирати нови дигитални РТГ апарат. Континуирано имамо помоћ и од града Источно Сарајево, конкретно од градоначелника Љубише Ћосића, коме се у више наврата обраћала наша Синдикална организација за набавку униформи, и када год смо се обратили, увијек је био позитиван одговор. Градоначелник је недавно имао прилику да обиђе ове радове и лично је подржао акцију. Осим четири нова контејнера за одлагање комуналног отпада, која ће обезбиједити за нашу установу, имамо обећање да ће бити издвојена средства и за реконструкцију фонтане, која ће додатно уљепшати наш круг. Жељела бих захвалити свим привредницима, одборницима и појединцима који су учествовали у више акција Дома здравља. Увијек су били сензибилни и имали разумијевања када је у питању функционисање наше установе.
У просторијама Дома здравља, недавно је одржано предавање на тему ријетких болести у Републици Српској. Колико у Сокоцу има таквих пацијената?
– Фонд солидарности се бави дијагностиком и лијечењем ријетких болести и помаже у њиховом финансирању при лијечењу у држави и иностранству. На подручју наше општине регистрована су четири пацијента која имају неку од ријетких болести. Дошли смо до закључка да треба да се укључи шира друштвена заједница како би помогла у рјешавању проблема, а прије свега при помоћи и подршци породицама, не само у финансијском смислу и лијечењу него и као психолошка подршка, јер се те породице сусрећу са великим проблемом развојног периода обољеле особе. Информисани смо на који начин се родитељи могу пријавити, какве су препоруке, која је процедура, потребна документација, ко одређује које су дијагнозе које се подразумијевају под ријетким болестима, затим на који начин могу остварити своја права и како се обратити Фонду солидарности, и то је тек први корак за оно што слиједи у будућности.
Како бисте процијенили здравствену услугу коју пацијенти могу добити у Дому здравља „Др Љубомир Ћеранић“?
– Ми смо оспособљени да пружамо све здравствене услуге које се и пружају на примарном нивоу. У посљедње вријеме, имамо проблем са недостатком кадра. Имамо довољан број љекара, недостаје медицинских сестара, али то осјетимо ми између себе, а не пацијенти. Дешава се да сестре раде прековремено, или током шесточасовног радног времена раде за два љекара. Морам да нагласим да постоји разумијевање и од стране медицинског особља и пацијената. Похвалила бих нашу установу која је у вријеме пандемије уредно радила, извршавала своје обавезе тако да није дошло до закључавања просторија.
Који су планови за наредни период?
– Када су у питању здравствене услуге, планирамо набавку дигиталног РТГ апарата који је стационаран, а који би био компатибилан са ИЗИС-ом (Интегрисани здравствени информациони систем), како бисмо могли импортовати снимке аутоматски, који би били видљиви у цијелој РС. Не недостаје нам много од апаратуре – један ултразвучни апарат. Имамо опремљену лабораторију као и Центар за базичну, односно физикалну рехабилитацију. Када је у питању подизање здравствених услуга на виши ниво, за то ћемо се непрестано залагати, јер сматрам да увијек може боље, али то не зависи само од нас него и од материјалних ресурса са којима будемо располагали и медицинског кадра. Што се тиче инфраструктурних улагања, циљ је да приведемо крају реализацију пројекта енергетске ефикасности, јер у згради гдје је смјештена Педијатрија и Гинекологија, имамо лошу столарију. Осим тога, неопходно је извршити потпуну реконструкцију топловодне мреже – закључила је директорица Дома здравља „Др Љубомир Ћеранић“ Адријана Станар.
