У Народној библиотеци промовисане књиге „Ајдучија“ и „Е мој соколе“

У Народној библиотеци Соколац синоћ су промовисане двије књиге, „Ајдучија“ и „Е, мој соколе“ аутора Слободана Ковачевића са Пала у којима се тематизује живот човјека Сарајевско-романијског краја.

Аутор Слободан Ковачевић прецизирао је да се ради о кратким и занимљивим причама, које се лако читају.

• Прије двије године смо у оквиру Народне библиотеке на Палама издали прву књигу „Е, мој соколе“ са двадесет прича, која је распродата на првој промоцији, тако да нисмо могли организовати исту у другим градовима. Приче су тражене, па сам одлучио написати још двадесет приповједака. То су архаичне приче, а друга књига „Ајдучија“ почиње причом „Слушкиња“ која је из 18. вијека. Направљена је на бази митологије, а која је увод у савремену ајдучију. У наслову књиге је слика песнице, која представља борбу за правду, како су се хајдуци борили, а са друге стране је отворена рука која даје, нуди и поклања. Један мото књиге је: „Човјек је човјеку ајдук“, без слова „х“ – појаснио је Ковачевић.

Рецензент књиге „Ајдучија“ Душан Пејић, виши асистент на Катедри за србистику на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву на предметима из српског језика, истакао је да је ово врло вриједна збирка приповједака, која говоре понајвише о животу људи Пала, Сарајева, Рогатице, Сокоца, гдје је аутор службовао као просвјетни радник а потом и као културни упосленик.

• У тим мјестима, стицао је животно искуство, упознавао рзличите људе и судбине, које је преточио у збирку приповједака „Ајдучија“, писану реалистичким методом. Аутор се свјесно и чак можемо рећи отворено експлицитно надовезује на традицију Петра Кочића, Бранка Ћопића и на традицију српске реалистичке приповјетке или приповјетке босанско-херцеговачког села, како се често у науци о књижевности назива – додао је Пејић.

На промоцији је приче из ових књига читао књижевник и пјесник Миленко Јевђевић из Бањалуке, а посјетиоци су имали прилику да чују и пјесму уз гусле Душана Пејића.

Слободан Ковачевић је културно-просвјетни радник и колумниста са Пала. Истиче да је неколико година радио у Сокоцу, као наставник српског језика у тадашњој Основној школи „Вук Караџић“ у Кнежини.

Добитник је Повеље Српског просвјетног друштва „Просвјета“ поводом стогодишњице овог друштва и „Златне значке“ Културно-просвјетне заједнице Србије за допринос развоју културе Срба у дијаспори. Ковачевић је аутор манифестација културе „Дани Душка Трифуновића“, „Ђурђевдански уранак“ и „Фестивал фруле“, о којем је објавио монографију „Десет година фруле“.