Објављено у 277. броју Соколачких новина
Свјетска здравствена организација (WHO) је за обиљежавање 10. октобра – Дана менталног здравља ове године одабрала слоган „Наш ум, наша права“. Нажалост, свака осма особа у свијету живи са здравственим проблемима везаним за ментално здравље. Са психологом Сузаном Тодоровић, запосленом у Центру за ментално здравље Дома здравља „Др Љубомир Ћеранић“ Соколац, разговарали смо о овој теми.
- Центар за ментално здравље је основан давне 1997. године и тада је био један од три постојећа у РС. Заслужан за оснивање овако важног одјељења је неуропсихијатар Миломир Ђерић, који је био начелник Центра све до 2012. године. Од тада до данас, његову улогу преузима др Валерија Петрушић. Покривамо потребе становништва општина Соколац, Рогатица и Хан Пијесак – истакла је Тодоровићева.
Свјетски дан менталног здравља био је прилика за осврт на структуру, бројност и проблематику пацијената у протеклој години.
- Као и сваке године на овај датум Центар настоји првенствено радити на превенцији и промоцији с циљем разбијања стигме и раног препознавања симптома. Рано препознавање проблема значи већу могућност адекватног третмана, бржег опоравка и повратка нивоа функционалности. Посматрајући период пандемије, али и период након ње, свакако је јасно да се јавља геометријска прогресија симптома у области менталног здравља, симптома анксиозних и депресивних испољавања, док се полна предоминација односи на жене, због културолошке улоге које имају у нашем, могу слободно рећи, још увијек наглашено патријархалном друштву.
Центар спроводи различите видове превенције кроз бројне активности на ову тему. Када говоримо о превазилажењу стигме, може се рећи да је направљен благи помак.
- Свакако да смо још увијек друштво које има значајан отпор у бризи о менталном здрављу. Наш народ је још увијек склон магијском мишљењу – најпре се обиђу све врачаре, а тек на крају, када понестане адута за увјерљивост њихове ефикасности, потражи се помоћ стручњака. Радује ме то што млађе генерације имају другачији, охрабрујући концепт, и без потешкоћа траже помоћ самоиницијативно, те самим тим остављају позитивну перспективу у овој области.
Бројке су сурове када је у питању пораст вршњачког насиља, насиља у породици, број суицида и сличних друштвених аномалија. Тодоровићева се дјелимично сложила са овим конотацијама, истичући да би свака дубља дискусија на тему наведених служила глорификовању оваквих понашања, јер свако понашање којем се да значај, пријети да постане навика или устаљени образац.
- Више бих се фокусирала на позитивне перспективе, којих је свакако много. Ковид јесте интензивирао нека стања, али има и доста бенефиција, нарочито интензивирање присности унутар породице и преиспитивање нивоа вриједности у савременом свијету.
Саговорница се осврнула и на пораст злоупотребе опојних дрога, алкохола и психо-активних супстанци.
- Као користан коментар на ову констатацију могла би се навести порука др Томаса Хора: „Значење свих зависности може се дефинисати као настојање да контролишемо наша животна искуства помоћу спољашњих средстава.“ Ниједно спољашње средство не поправља наша стања без тога да га, у исто вријеме, и погоршава. Порука је, да свако трпљење у животу носи озбиљне посљедице по наше здравље.
Млади, особе од 15 до 30 година, у најинтензивнијој животној доби у свим областима живота, тешко носе терет преласка из пубертета у адолесценцију. Пут до одрасле доби је најбурнији период развоја сваког појединца на нивоу личности па се често јављају тегобе, за које неријетко траже помоћ.
- Тада се и дешавају најважније животне одлуке, одабир школског усмјерења, посла, партнера и слободно можемо рећи да од „исправних“ одлука у том периоду зависи комплетан остатак живота. Поред анскиозности, која је у овом периоду скоро очекивана, у задње вријеме све су чешћа депресивна испољавања, а разлоге можемо тражити у тежини социјалне адаптације или несигурности. Кључно је препознати кад и гдје је помоћ потребна и упутити се на праву адресу за тражење савјета и могућих рјешења. Ако су у питању адолесценти, неки од симптома могу бити: социјална депривација, потиштеност, плачљивост, резигнација…и бројни други фактори. У одраслом добу то су претјерана напетост, избјегавање обавеза, повлачење и одустајање, поремећај вољно-нагонских динамизама, са акцентом на измијењен и поремећен сан, поремећај апетита. То су само неки од првих знакова да је вријеме да се обратите вашем љекару, или неком од стручњака из области менталног здравља, а све с циљем превенције продубљивања симптома и гомилања потешкоћа – закључила је Тодоровићева.
Уколико Вам је потребна помоћ, број плавог телефона је: 080 05 03 05. Позив је бесплатан из свих мрежа у БиХ, а гарантује анонимност и повјерљивост свих разговора.
