Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 21. новембар Свјетским даном телевизије, резолуцијом усвојеном 1996. године, како би указала на улогу и утјецај који телевизија има на грађане у информирању о друштвено-економским, здравственим и другим проблемима у свијету.
Ријеч телевизија долази од грчке речи “теле” за далеко и латинске “висио” што значи гледање. Многи научни умови били су укључени у развој овог открића, које је многима данас неопходно; од Паула Нипкоwа, који је изумио први механички телевизијски модул који је слао слике кроз жице, до Алана Цампбелл-Сwинтона и Бориса Росинга, који су креирали телевизијски систем користећи катодну цијев. Био је то почетак механичке и електронске телевизије.
Charles Francis Jenkins одговоран је за први практични систем механичке телевизије, док су за електронски систем најзаслужнији Vladimir Zworykin и Philo Farnsworth који су своју прву демонстрацију електронског система одржали на Франклин институту у Филаделфији, 1934. године.
Двије године касније почели су први нередовни пријеноси у Лондону, да би пренос Олимпијских игара у Берлину, 1936. године, био доступан свима који нису имали свој ТВ. Отворено је 30-ак јавних гледаоница.
