Данас је уторак, 21. новембар, 325. дан 2023. До краја године има 40 дана.

1694. – Рођен француски филозоф, писац и историчар Франсоа Мари Аруе, познат као Волтер, један од најслободоумнијих духова 18. вијека, сарадник просвјетитељске „Енциклопедије“. Био је велики противник клерикализма, али не и атеиста. Дуго је живио у изгнанству, једно вријеме и на двору пруског краља Фридриха Другог Великог, а потом у Фернеју у Швајцарској и савременици су га називали „фернејски патријарх“. Дјела: филозофски романи „Кандид“, „Задиг“, „Микромегас“, епопеје „Анријада“, „Дјевица орлеанска“, историјска дјела „Вијек Луја Четрнаестог“, „Оглед о обичајима и духу нација“, „Историја Карла Дванаестога“, трагедије „Едип“, „Брут“, „Заира“, „Цезар“, „Меропа“, „Танкред“, комедије „Сењорско право“, „Нанина“, филозофски списи „Трактат о метафизици“, „Расправа о човјеку“, „Филозофски рјечник“, „Филозофска писма“.

1783. – Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели први успјешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, прелетјевши изнад Париза за 25 минута раздаљину од осам километара.

1806. – Француски цар Наполеон Први Бонапарта објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, који је укључивао и забрану пристајања британских бродова у све европске луке, с намјером да је економски сломи.

1832. – Рођен српски архимандрит и историчар Нићифор Дучић, предсједник Српског ученог друштва. Богословију је завршио у Београду, а општу историју, географију и филозофију студирао на Сорбони. Учествовао је у Херцеговачком устанку Луке Вукаловића 1861. и 1862, потом пребјегао у Црну Гору, а 1868. прешао у Србију. Био је вођа добровољачких чета у српско-турском рату од 1876. до 1878, предсједник Врховног суда Србије и посланик. Сву имовину оставио је у добротворне сврхе – у Српској академији наука и умјетности постоји његов фонд за награђивање историјских дјела. Као сљедбеник Вука Караџића у „Српско-далматинском мозаику“ штампао је радове Вуковом реформисаном азбуком.

1844. – Рођен српски љекар, писац и политичар Владан Ђорђевић, члан Српске краљевске академије, оснивач Српског љекарског друштва и Српског друштва Црвеног крста. У вријеме краља Милана Обреновића био је министар и премијер, али је емигрирао послије вјеридбе краља Александра Обреновића с дворском дамом Драгом Машин. Написао је више дјела из српске историје, романа, путописа и приповиједака.

1844. – Умро руски писац Иван Андрејевич Крилов, који је у баснама слиједио грчког писца Езопа, али се инспирисао и руским фолклором. Осим басни, писао је сатирична „писма“ и комедије, шибајући по људским пороцима и тамним странама друштвеног живота у Русији. Писао је изворним народним језиком, а многа његова „наравоученија“ постала су пословице. Знатно је утицао на европску литературу. Дјела: збирке басни, комедије „Модна трговина“, „Лекција кћерима“, „Књижевник у предсобљу“, комичне опере „Хистерична породица“, „Кафана“.

1855. – Шведска с Великом Британијом, Француском и Турском закључила савез против Русије.

1869. – Рођен српски правник и историчар Слободан Јовановић, професор Београдског универзитета, предсједник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. вијеку. Под комунистичком владавином Јосипа Броза анатемисан је и прећуткиван је његов рад. У Лондону је у Другом свјетском рату 1942. и 1943. био предсједник емигрантске југословенске владе, а послије рата је у одсуству осуђен на 20 година робије на процесу Дражи Михаиловићу. У свијету је био изузетно цијењен и сматран једним од навећих свјетских ауторитета у теорији уставног права, што илуструје и податак да му је француски предсједник Шарл де Гол послао Нацрт устава Пете републике, замоливши га да тај документ проучи и оцијени. Умро је 1958. у емиграцији у Великој Британији. Написао је мноштво студија и расправа. Дјела: „О суверености“, „О држави“ /Основи једне правне теорије о држави/, „Уставобранитељи и њихова влада“, „Светозар Марковић“, „Макијавели“, „Друга влада Милоша и Михаила“, „Влада Милана Обреновића“, „Уставно право Краљевине Србије“, „Уставно право Краљевине СХС“, „Вође Француске револуције“.

1902. – Рођен српски сликар Марко Челебоновић, учесник Покрета отпора у Француској у Другом свјетском рату. Потом је био професор Академије ликовних умјетности у Београду, дипломата, генерални секретар Савеза ликовних умјетника Југославије и доживотни предсједник Међународног удружења ликовних умјетника. Био је члан ликовних група „Облик“ и „Дванаесторица“. Снажно је утицао на генерације млађих сликара.

1916. – Умро аустроугарски цар Франц Јозеф Први, изазивач Првог свјетског рата нападом на Србију 1914. Од доласка на пријесто 1848. био је вођен идејом о пангерманској улози Аустрије и проводио је политику националног угњетавања, посебно словенских народа. Крваво је угушио револуцију у Мађарској 1849. и успоставио централистичко-апсолутистички систем у оквиру којег су укинуте политичке слободе и прибјегавано насилној германизацији, назван „Бахов апсолутизам“, према презимену министра унутрашњих послова Александера Баха. У Кримском рату од 1853. до 1856. изневјерио је Русију, уз чију је помоћ сломио Мађарску револуцију. Изгубио је 1859. рат против Француске и Пијемонта, а 1866. против Пруске и Италије. Послије стварања „двојне Монархије“ 1867, кад је назив државе промијењен у Аустро-Угарска, окренуо се освајањима на Балкану, окупирајући БиХ 1878. и склапајући савез с Њемачком 1879. и Италијом 1882. Искористио је атентат на престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву као повод да нападне Србију.

1933. – Послије одлуке предсједника САД Френклина Рузвелта о успостављању дипломатских односа са СССР-ом, први амерички амбасадор у Москви Вилијам Кристијан Булит ступио на дужност.

1938. – Њемачка окупирала Судете у Чехословачкој послије конференције у Минхену на којој су западне државе ту област препустиле Адолфу Хитлеру.

1944. – Предсједништво АВНОЈ-а је у Другом свјетском рату сву имовину непријатеља прогласило државном својином.

1974. – У експлозијама, које је у енглеском граду Бирмингем подметнула Ирска републиканска армија, погинула 21 особа.

1977. – У југоисточној Индији циклон усмртио око 3.000 људи, а огромни таласи су збрисали цијела села.

1981. – Умро српски писац и историчар умјетности и књижевности Милан Кашанин, прије Другог свјетског рата директор Народног музеја у Београду и Музеја кнеза Павла, а послије рата Галерије фресака. Приповијеткама „Јутарња и бдења“ и „Заљубљеници“ у српску литературу је унио атмосферу војвођанске паланке, романом „Пијана земља“ је насликао потресну причу о распадању породице, а студијом „Српска књижевност у Средњем веку“ посегао ка коријенима српске књижевне баштине. Остала дјела: приповијетка „У сенци славе“, роман „Трокошуљник“, критике „Савремени београдски уметници“, „Пронађене ствари“, „Уметничке критике“, „Привиђења“, есеји „Судбине и људи“, дјела из историје уметности „Камена открића“, „Српска уметност у Војводини“, „Два века српског сликарства“, „Уметност и уметници“.

1994. – Авијација НАТО-а, на захтјев УНПРОФОР-а, бомбардовала аеродром Удбине, на територији Републике Српске Крајине. Авиони су бомбардовали писте за узлијетање и прилазе хангарима, батерију за противавионску одбрану, као и ракете „земља – ваздух“. У нападима, који су трајали 45 минута, учестовало је 39 авиона Сјевероатлантског савеза.

1995. – У америчком граду Дејтон парафиран споразум о окончању грађанског рата у бившој БиХ.

2006. – Ирак и Сирија обновили дипломатске односе послије више од 25 година.

2020 – Некадашњи епископ рашко-призренски Артемије /85/ преминуо је од посљедица вируса корона у болници у Ваљеву.

– Данас је празник Свети арханђел Михаило, дан који у народу познат као Аранђеловдан. Ово је једна најчешћих српских крсних слава, заштитник српске краљевске лозе Немањића. Прославаљање овог светитеља установљено је у четвртом вијеку. Свети арханђел Михаило, старјешина Божијих анђела /вјесника/, најчешће је представљан са теразијама, јер се вјерује да дијели душе на праведне и грешне.