Да воља увијек пронађе пут, доказ су парови којима је из одређених разлога онемогућено стварање потомства. У помоћ пристижу сурогат мајке, а цијена цијелог процеса варира од 64.000 до 140.000 КМ.

Траје у просјеку од 18 до 24 мјесеца. Цијене подразумијева цијели поступак од започињања и правне документације, до поступка вантелесне оплодње путем којих се добија ембрион и на крају до вођења трудноће и порођаја сурогат мајке и вашег добијања дјетета. Зато ти програми толико трају. Програме које координирамо је могуће извести у Украјини, Грузији, Кригистану, на Кипру, у Мексику, Колумбији, САД – казала је Сања Јовановић из Агенције за координацију сурогат програма.

Одлазак у поменуте земље је неминован, јер у БиХ законом је забрањено сурогат мајчинство.

– Закон о биомедицинској потпомогнутој оплодњи у ФБиХ забрањује сурогат мајчинство као један од поступака у биомедицинској потпомогнутој оплодњи, као и сваки облик донација, да ли мушких женских сполних тијела. То према Закону је кривично дјело и запријећене су затворске казне – рекао је  Игор Худић, из Комисије за биомедицински потпомогнуту оплодњу ФБиХ.

И то од 3 до 10 година. Ипак, ни то није омело сурогат мајке из БиХ да услугу понуде на међународној интернет страници, најпознатијој у овој области. Законска забрана отежавајућа је околност и за ЛГБТИQ парове, који још увијек не могу ступити ни у истополне бракове. Но, грађани рјешење ипак пронађу, кажу из СОЦ, пише Н1.

– И даље имамо држављане који ће ићи вани, који ће се подвргавати таквој процедури и који ће добијати дјецу. Држава има право да онемогући то у самој држави, али не може спријечити грађане да иду и то изврше негдје другдје – рекао је Дарко Пандуревић, СОЦ.

Родитељи који се одлуче на овај начин да добију дијете, да би били његови старатељи, по рођењу дјетета у својој амбасади у земљи гдје се родило, подносе захтјев за привремени пасош на основу докумената из болнице гдје се десило рођење дјетета. Но, да би сурогатство требало законски регулисати сматра дугогодишњи гинеколог Фарук Хаверић, и напомиње да гестацијски носилац, односно сурогат мајка нема никакве генетске везе са будућим дјететом, пише Српскаинфо.

– Јер је плод већ направљен зачет, отприлике се трансферише послије три, четири, пет дана зависи, тај плод се почне развијати у инкубатору, и као такав он се само пренесе у материцу која је припремљена – рекао је гинеколог Фарук Хаверић.

У сваком случају, неопходно је провјерити све околности, те узети у обзир могуће посљедице.

– Било би добро да добро воде рачуна о томе гдје ће се вршити таква врста процеса и да ли је држава у коју одлазе правно регулисала све аспекте тог процеса од здравља мајке донорке до правних посљедица након рођења –  рекао је гинеколог Елдар Мехмедбашић.

Ипак, струка о овом питању нема дефинитиван и заједнички став. Много је етичких и моралних дилема, па се о законским измјенама још увијек и не говори.