Данас је петак, 22. децембар, 356. дан 2023. До краја године има девет дана.

69. – У Риму цара Аула Вителија убиле присталице Тита Флавија Веспазијана, који се у Египту прогласио царем.

640. – Сарацени заузели Александрију, двије године након што су отпочели инвазију на Египат.

1639. – Рођен француски писац Жан Расин, истакнути представник класицизма, који је до савршенства довео француску трагедију, упростио радњу и инсистирао на психолошкој анализи људских, нарочито љубавних страсти. Писао је веома мелодичним стиховима. Дјела: трагедије „Андромаха“, „Федра“, „Британикус“, „Берениса“, „Митридат“, „Аталија“, комедија „Парничари“.

1666. – Умро италијански сликар Гверчино, припадник болоњске сликарске школе, водећи барокни мајстор. Највише је осликавао цркве и палате и посебно је познат по композицији „Аурора“ у римској палати Касино Лудовизи, која је један од најљепших примјера илузионистичког сликарства.

1790. – Руске трупе под командом Александра Суворова разбиле Турке и заузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава.

1858. – Рођен италијански композитор Ђакомо Пучини, чије се опере одликују типично италијанским карактеристикама: јаким емоцијама, патетичношћу и сентименталношћу. Дјела: опере „Боеми“, „Тоска“, „Мадам Батерфлај“, „Манон Леско“, „Дјевојка са Запада“, „Ђани Скики“, „Турандот“ /недовршена/.

1880. – Умрла енглеска списатељица Џорџ Елиот, која је реалистички описивала енглеску провинцију. При томе је откривала дубоку осјећајност, помијешану с хумором, и увјерење да на људе благотворно дјелују искушења и патње. Дјела: романи „Воденица на Флоси“, „Адам Бид“, „Сајлас Марнер“, „Ромола“.

1894. – Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус је, на основу монтиране оптужбе да је Њемачкој продавао војне тајне, осуђен на доживотну робију. Послат у један од најзлогласнијих затвора на свијету – на Ђаволским острвима у Француској Гијани. У његову одбрану устао је најславнији писац тог времена – Емил Зола – који је под насловом „Оптужујем“ у отвореном писму предсједнику Републике храбро и одлучно образложио све чињенице и ватреним ријечима изразио увјерење у Драјфусову невиност. Рехабилитован је тек 1906, враћен у војску и унапријеђен у чин мајора.

1905. – У Москви избила побуна радника, која је брзо угушена у крви.

1917. – У Брест-Литовску у Првом свјетском рату почели мировни преговори Њемачке и нове руске владе, успостављене Октобарском револуцијом.

1940. – У саобраћајној несрећи погинуо амерички писац Натанијел Вест, сликар ужаса људске судбине. Његово шокантно, гротескно, горко и сатирично-комично дјело настало је у болној конфронтацији с најбесмисленијим и најапсурднијим видовима америчког друштва. Дјела: романи „Госпођица усамљена срца“, „Добар милион“, „Дан скакавца“.

1942. – Амерички бомбардери напали главни град Бурме Рангун, који су у Другом свјетском рату окупирали Јапанци.

1943. – Усташе су извршиле злочин над српским становништвом села Битуња Горња, шест километара од Стоца. Село је тешко пострадало од хрватских и муслиманских усташа обучених у њемачке униформе. На кући у којој је извршен овај ужасни злочин СУБНОР је 1964. поставио плочу на којој пише да су злочин извршиле „слуге окупатора“, не помињући имена ни националну припадност жртава. У селу више нема Срба. Наредног дана, 23. децембра исти злочинци упали су у сусједно село Забрђе /Пољице/ и из чиста мира запуцали на српске чобане и стоку коју су они чували. Заједно су гинули људи, коњи, говеда, овце и козе и лешеви су им остали измијешани.

1944. – Умро амерички филмски глумац Хари Ленгдон, глумац дјечијег лица, један од најупечатљивијих ликова америчке бурлеске у доба нијемог филма. Најчешће је тумачио срамежљиве сањалице, бојећи своје ликове горком и деструктивном поетичношћу. Филмови: „Силеџија“, „Дугачке панталоне“, „Троје су већ гомила“.

1956. – Посљедњи британски и француски војници, који су као агресори учествовали у Суецком рату, напустили су египатски лучки град Порт Саид.

1958. – Француска и Египат на двогодишњицу Суецког рата потписали трговински уговор.

1968. – Сјеверна Кореја ослободила 82 члана посаде америчког шпијунског брода „Пуебло“, 11 мјесеци пошто је сјевернокорејска морнарица заробила брод, ухвативши га у недозвољеној мисији.

1969. – Умро амерички филмски режисер аустријског поријекла Џозеф фон Штернберг, визуелни перфекциониста, мајстор освјетљења и контраста. Подједнако је упечатљив у епским сценама и у крупним плановима изразите пластичности и сензибилитета, што је умногоме резултат сјајне сарадње с глумицом Марлен Дитрих. Филмови: „Подземље“, „Плави анђео“, „Мароко“, „Једна америчка трагедија“, „Шангај експрес“, „Плава Венера“, „Црвена краљица“, „Ђаво је жена“, „Шангајско подземље“, „Макао“.

1979. – Умро амерички филмски продуцент Дерил Френсис – Занук, који је 1933. основао филмску компанију „Твенти сенчери фокс“. Био је продуцент низа значајних филмова: „Плодови гњева“, „Све о Еви“, „Вива Запата!“, „Најдужи дан“, „Коријени неба“, „Млади господин Линколн“.

1988. – Јужна Африка потписала споразум са УН, којим је дала независност Намибији, посљедњој колонији у Африци, бившој њемачкој колонији, од Првог свјетског рата под управом Јужне Африке.

1989. – Умро ирски писац Семјуел Бекет, добитник Нобелове награде за књижевност 1969, који је 1953. драмом „Чекајући Годоа“, најзначајнијим драмским текстом епохе, отворио еру „драме апсурда“. У његовим дјелима доминира распад грађанског друштва, дехуманизујућа слика човјека и безнадежна ситуација необичних бића на крају свијета и времена, што симболише апсурдност људске егзистенције. Живио у Француској и писао на француском језику, сматрајући да се тек на страном језику може писати без стила, што је био његов идеал. Остала дјела: роман „Марфи“, трилогија „Молоа“, „Малоне умире“, „Неименљиви“, драме „Крај игре“, „Посљедња трака“, „Игре без ријечи“, „Срећни дани“, „Игра“, „Не ја“.

1989. – Румунски предсједник Николае Чаушеску са супругом Еленом хеликоптером побјегао из Букурешта, чиме је послије 24 године окончана његова диктаторска владавина. Ускоро су ухапшени и три дана касније стријељани у Трговишту.

1990. – Бивши лидер синдиката „Солидарност“ Лех Валенса послије изборне побједе преузео дужност предсједника Пољске.

1992. – У Триполију саопштено да је погинуло свих 158 Либијаца и странаца приликом пада либијског авиона „боинг 727“. Авион је летио на домаћој линији.

1993. – Умро српски писац и ликовни критичар јеврејског поријекла Ото Бихаљи – Мерин, који је с братом Павлом 1928. основао издавачку кућу „Нолит“ и уређивао књижевно-политички часопис „Нова литература“. Због процеса Отокару Кершованију био је принуђен да емигрира и у Њемачкој је уређивао часопис пролетерских писаца „Линкскурве“. Као активни антифашиста 1933. је у Паризу основао Институт за борбу против фашизма, а 1936. је отишао у Шпанију, гдје се на страни републиканаца борио против фашистичких снага Франсиска Франка. Ликовним и књижевним студијама знатно је допринио тумачењу и схватању савременог стваралаштва. Дјела: роман „Довиђења у октобру“, есеји и умјетничка критика „Освајање неба“, „Мисли и боје“, „Сусрети са мојим временом“, „Југословенска скулптура XX вијека“, „Градитељи модерне мисли“, „Наивна слика свијета“, „Продори модерне умјетности“, „Крај умјетности у доба науке?“, „Маске свијета“, „Ревизија умјетности“, „Модерн Герман арт“, „Гоја и ми“, „Капричоси“, „Ужаси рата“, „Анри Русо, живот и дјело“ , монографије „Крсто Хегедушић“, „Габријел Ступица“, „Богосав Живковић“, „Вангел Наумовски“, дјело о Шпанском грађанском рату „Шпанија између смрти и рађања“.

1993. – Алина Фернандес Ревуелта, кћерка кубанског предсједника Фидела Кастра, напустила Кубу и добила политички азил у САД.

1993. – Јужноафрички парламент бијелаца окончао еру апартхејда, изгласавши већином од 237 према 45 прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих сверасних избора у историји Јужне Африке.

1994. – Италијански премијер Силвио Берлускони, због оптужби за корупцију поднио оставку, седам мјесеци пошто је као 53. послијератни шеф владе преузео кормило коалиционе владе конзервативних партија.

1996. – Герилци перуанског љевичарског покрета „Тупак Амару“ су „божићним гестом“, како су га назвали, ослободили 225 талаца у јапанској амбасади у Лими, задржавши 140 талаца.

2000. – Шеф руске медијске групе „Медија мост“ Владимир Гусински пуштен из затвора у Шпанији уз кауцију од милијарду пезета /шест милиона евра/.

2001. – Савјет министара потврдио одлуку федералног Министарства унутрашњих послова о одузимању држављанства за 94 лица, углавном из исламских земаља, која су држављанство БиХ стекла на незаконит начин.

2004. – Двојица француских новинара допутовала у Париз након што их је у Ираку ослободила милитантна ирачка група, која их је држала у заточеништву четири мјесеца.

2009. – Европски суд за људска права у Стразбуру осудио БиХ због дискриминације Јевреја и Рома, јер им ускраћено право да учествују у изборима, укључујући и могућности да буду бирани на највише функције.

2014. – Умро Џо Кокер, британски рок и блуз музичар.

2016. – Умро Јевгениј Јаковљевич Џугашвили, совјетски инжењер, доктор војних и историјских наука, унук Јосифа Висарионовича Стаљина.

2018. – Умро Педи Ешдаун /Џереми Џон/, британски маринац, политичар и дипломата, високи представник УН за БиХ, који је са стотинама наметнутих одлука и смјенама Срба са свих нивоа власти, покушавао да потпуно промијени Дејтонски мировни споразум.