Женски одбојкашки клуб „Гласинац“ из Сокоца јуче је прославио 27 година постојања. Славиле су се године спорта, пријатељства које и данас траје, славило се постојање и чврсти темељи оног што је настало 1996. године.

Оно око чега су се сложиле све чланице клуба једно је сигурно. Да није било неисцрпне воље тренера Марка Обреновића, његове жеље, упркос годинама не би било ни Гласинца.

  • Некада је неко рекао „Најљепша ствар коју је Бог створио је спорт“ и слажем се са спортске тачке да је сва истина у томе. Вријеме 78. када сам ја играо и тренирао навело ме је на то да након рата овај град добије свој клуб. Био сам свјестан чињенице да је тешко бити првак, ми смо то постигли. И моје најважније постигнуће је то што су ове дјевојке превазишле свој тим, јер су својим ентузијазмом, створиле клуб познат ван граница Сокоца – рекао је тренер одбојкашица.

Током разговора Марко је истакао да у вријеме данашњице не треба да кривимо дјецу и да не можемо рећи да дјеца нису што су некада била. Он највише замјера родитељима који немају времена за њих.

  • Ми смо били жељни спорта, да нас неко води до побједе, данас није тако. Нове генерације немају времена ни да дођу да гледају своје дијете на утакмици. Ја сам тај који настоји чланице да заинтересује за мрежу и лопту, али они су толико оперећени обавезама и активностима незнајући да спорт управо све релаксира. Ово је ипак клуб који жели да покаже резултате и оправда уложена средства а на њима да им спорт буде саставни дио живота.

Обреновић је са поносом поручио како садашњим тако и бившим чланицама да је свјестан чињенице да је створио прије свега добре људе, што је на понос једном тренеру. Дјеца која су доста од њега научила али и он од њих. Једну животну лекцију за коју се нада да ће трајати још годинама.

Ведрана Крсмановић која је почела тренирати са десет година и остала преко 15 година у Гласинцу је истакла да је вежу само лијепе успомене које су биле и остале дио њеног живота.

  • На самом почетку услови рада су били јако тешки, тих првих година оспособили смо за тренирање  „Лименку“ која је била ратни магацин. Зими смо тренирали у јакнама па нас је све то одржало до данас. Мора да постоји љубав према оном што радите, и да будете поносни јер нешто лијепо зависи баш од вас. Ми смо били тим који је играо Премијер лигу Републике Српске, били смо носиоци бројних медаља, а златне су се само низале. Поред тога што смо били међу најбоље четири екипе у држави, наш клуб је изњедрио и наше прваке. Сама чињеница да је Сузана Шуковић била годинама најбоља играчица РС а да је била дио нашег тима све говори.

Поред Сузане у овом тиму су блистале све дјевојке, али су се издвојиле и Радмила Марковић и Сњежана Вишњић за коју кажу да је главна спона између њих како некада, тако и данас, те је за сва окупљања она задужена свих ових година.

„Нама је спорт био све“ открила је и Дејана Башевић која је током разговора рекла да се промијенио однос са годинама. Раније је спорт било главна нит у односу на данашњицу и активности које је прате.  Дејана која је одбојкашку каријеру завршила као техничар након 20 година играња је откира још да је била част играти у побједничком тиму.

  • По квалитету игре и бројнисти генерације 1986. и 1989. годиште су биле број један. Били су пионирски прваци РС, постигле највићи успјех и играчице које су се најдуже задржале у овом спорту. Наше чланице су тражили бројни клубови, имали смо три репрезентативца РС. Зато бих свима поручила да тренирају, воле спорт, јер кроз спорт учите праве вриједности и шта је тимски дух и када добијате и губите- поручила је Дејана.

Генерације ЖОК „ Гласинац“ обиљежила је и тимска игра сестара: Грујић, Шуковић, Ђерић, Батинић, Каповић, Бакмаз, Арбиња као и многих других које су прошле кроз овај тим и постигле најважније: „Постале људи“.

Одбојкашки клуб Гласинац основан је у Сокоцу 17. децембра 1996. године, представља одбојкашки центар и велики је расадник талената који каријеру настављају у клубовима других земаља.