Данас је петак, 29. децембар, 363. дан 2023. До краја године остала су два дана.

1835 – Умро Филип Вишњић, пјесник-гуслар, који је опјевао све значајније догађаје из Првог српског устанка. Вук Караџић је 1815. записао многе његове пјесме, међу којима су најпознатије „Почетак буне на дахије“ и „Бој на Мишару“.

1890 – Амерички војници су код „Рањеног колена“ у Јужној Дакоти масакрирали више од 200 Индијанаца из племена Сијукс, међу којима је био велики број жена и дјеце.

1920. – Објављена „Обзнана“ Владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца о забрани легалног дјеловања Комунистичке партије Југославије.

1921. – Рођен Добрица Ћосић, књижевник, политичар и државник, први предсједник Савезне Републике Југославије, академик. Добрица Ћосић један је од наших највећих романсијера и есејиста. Првим романом „Далеко је сунце“, објављеним 1951. представио се као писац страсно заинтересован за револуцију у њеном хуманом виду. У литературу је на велика врата ушао романом „Корени“ у којем је, описујући село и прве изданке грађанства обреновићевске Србије, испољио моћан таленат за понирање у најдубље слојеве људске психе. Његов роман „Време смрти“, велика је фреска српског друштва уочи и у вријеме Првог свјетског рата. Написао је: „Деобе“, „Време власти“, трилогију „Време зла“, „Откриће“, књигу чланака „Седам дана у Будимпешти“, есеје „Акција“, „Моћ и стрепње“, „Одговорност“, „Стварно и могуће“.

1921. – САД, Велика Британија, Француска, Италија и Јапан потписали Вашингтонски споразум о ограничавању морнаричког наоружања, али је Јапан изабрао исти датум 1934. да иступи из споразума.

1926. – Умро аустријски писац Рајнер Марија Рилке, један од највећих лиричара њемачког језика. Студирао је историју умјетности, књижевност и филозофију у Прагу, Минхену и Берлину, а затим га је истраживачки дух одвео на путовања широм Европе и Африке. Комплетна личност, повучен у себе и преосјетљив, постао је израз једног времена и свијета на размеђи Истока и Запада, посебно мјешавине словенског и германског. Дјела: збирке „Нове пјесме“, „Девинске елегије“, „Сонети Орфеју“, „Мелодија о љубави и смрти“, „Књига часова“, „Пјесма о љубави и смрти корнета Кристофа Рилкеа“, „Књига слика“, „Часловац“, роман „Записи Малтеа Лауридса Бригеа“.

1940. – Њемачко ваздухопловство извело највеће бомбардовање Лондона у Другом свјетском рату, које је британској пријестоници нанијело највећа разарања након „великог пожара“ 1666, када су уништене четири петине града.

1941. – Италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини у Другом свјетском рату, у писму вођи нацистичке Њемачке Адолфу Хитлеру, нагласио да прије прољећа, према заједничком плану и уз ангажовање италијанских и њемачких снага, морају да буду ликвидирана жаришта устанка у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори.

1942. – У Бихаћу у Другом свјетском рату основан Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије. Послије ослобођења та организација је често мијењала име – Народна омладина Југославије, Савез омладине Југославије, Савез Социјалистичке омладине Југославије. Распала се 1991. послије отцјепљења четири југословенске републике.

1972. – Приликом пада путничког авиона „локид Л-1011“ америчке компаније „Истерн ерлајнз“ у мочвару Еверглејдс на Флориди погинуло 99 људи.

1973. – Филипински диктатор Фердинанд Маркос, штићеник САД, наставио да влада по окончању другог предсједничког мандата – када, према уставу, није могао поново да буде биран. На основу ванредног стања које је завео 1972. владао је декретима све док у побуни није збачен с власти 1986.

1984. – Умро српски писац Гвидо Тартаља, кога су поједини књижевни критичари назвали „Змај савремене књижевности за дјецу“. Објавио је више од 30 књига, а за многе његове пјесме компонована је музика за дјечије хорове. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Дјела: збирке пјесама „Песма и град“, „Лирика“, „Зачарани круг“, „Срмена у граду птица“, „Песме“, пјесме за дјецу „Оживела цртанка“, „Шта месеци причају“, „Од облака до маслачка“, „Дедин шешир и ветар“, „Гусарска дружина“, „Први лет“.

1986. – Умро енглески државник и публициста Морис Харолд Макмилан, премијер Велике Британије од 1957. до 1963. Претходно је у кабинетима конзервативаца био државни подсекретар, министар авијације, стамбених питања, одбране, финансија и иностраних послова. Дјела: политички списи „Средњи пут“, „Економски аспекти одбране“, мемоари о Другом свјетском рату „Вјетрови промјене“, „Избијање рата“, „Плима среће“, „Јахање олује“.

1989. – Парламент Чехословачке за шефа државе изабрао чешког писца Вацлава Хавела, дугогодишњег дисидента под комунистичким режимом, који је као „државни непријатељ“ провео пет година у затвору. Он је наслиједио Густава Хусака, који је претходно под притиском јавности поднио оставку.

1992. – Скупштина Савезне Републике Југославије /СРЈ/ изгласала неповјерење првој влади СРЈ Милана Панића, која је запала у кризу мјесец дана прије тога, кад је из ње иступило троје министара из Србије. За вршиоца дужности премијера именован је потпредсједник Владе Радоје Контић.

1993. – Ватикан и Израел, послије 2.000 година углавном непријатељских односа Римокатоличке цркве и Јевреја, усвојили документ о међусобном признању Свете столице и јеврејске државе.

1994. – У удесу турског путничког авиона, који се срушио у источном дијелу Турске, погинуло 53 од 76 путника и чланова посаде.

1996. – Влада Гватемале и вође герилског покрета потписали споразум којим је послије 36 година званично окончан посљедњи и најдужи грађански рат у централној Америци.

2022. – Умро бразилски фудбалер Едсон Арантес до Насцименто, познатији по надимку Пеле. Једини је фудбалер у историји који је три пута освојио наслов свјетског првака, 1958, 1962. и 1970. године. Међународна Фудбалска асоцијација /ФИФА/ Пелеа је прогласила најбољим фудбалером, а Међународни олимпијски комитет најбољим спортистом 20. вијека.