Данас је субота, 30. децембар, 364. дан 2023. До краја године остао је један дан.

1691. – Умро енглески хемичар и физичар Роберт Бојл, који је открио закон о односу притиска и запремине код гасова и први утврдио разлику између смјеше и хемијског једињења.

1803. – У састав САД ушла дотадашња француска колонија Луизијана, коју је раније исте године – притиснут финансијском оскудицом – француски цар Наполеон Први продао Американцима за 15 милиона долара.

1864. – Рођен српски сликар Марко Мурат, оснивач Умјетничке занатске школе у Београду, који је почео као реалиста, али се касније приближио импресионистима. Сликарску академију завршио је у Минхену. У српско сликарство унио је нова умјетничка схватања и развио интересовање за проблеме свјетлости. Снажно је утицао на стварање сликарске „Београдске школе“. Сликао је портрете, историјске композиције, предјеле. У Народном музеју у Београду су његова главна дјела: „Дочек цара Душана у Дубровнику“, „Прољеће“, „Цвијети“, „Конавока“, „Дум Анте“, „Дубровник“.

1865. – Рођен енглески писац Радјард Киплинг, добитник Нобелове награде за књижевност 1907, мајстор кратких прича у којима су с пуно ефеката испреплетени хумор и ужас. Његова проза слика живот у Индији, у којој је рођен, с изузетним смислом за свијет дјеце и животиња. Дјела: „Књига о џунгли“, „Храбри капетан“, „Ким“, „У бијелом и црном“, „Приче за дјецу“, „Изистинске приче“.

1869. – Рођен канадски писац Стивен Батлер Ликок, аутор више од 30 књига хумористичких прича, у којима хумор извире из комичног уочавања друштвених слабости и несклада привидног и стварног у људском понашању. Дјела: „Бесмислене новеле“, „Врт лудости“, „Књижевни промашаји“, студије о хумору „Хумор и човјечанство“, „Хумор: теорије и техника“.

1886. – Њемачка и Португалија споразумом одредиле границе Анголе и њемачке Југозападне Африке /Намибија/.

1903. – У пожару у чикашком позоришту „Ириквои“ живот изгубило 588 људи.

1906. – Рођен енглески филмски режисер Керол Рид, изврстан познавалац техничких аспеката режисерског заната са изразитим смислом за визуелно приповиједање. Филмови: „Звијезде гледају с неба“, „Ноћни воз за Минхен“, „Права побједа“, „Бјегунац“, „Пали идол“, „Трећи човјек“, „Прогнан на острва“, „Јаре за двије паре“, „Трапез“, „Кључ“, „Наш човјек у Хавани“, „Агонија и екстаза“, „Оливер“ /награда „Оскар“/.

1915. – Њемачка подморница код Крита у Првом свјетском рату торпедовала британски путнички брод „Персија“, усмртивши 330 од 501 путника и члана посаде.

1916. – У Петрограду убијен и бачен у ријеку Неву калуђер Григориј Јефимович Распућин, изузетно утицајан на руском двору, који је у Првом свјетском рату, окружен њемачким агентима, практично смјењивао и постављао војне заповједнике и министре. Убиство су организовали монархисти, вјерујући да ће елиминисањем тог мистика спасити монархију и династију Романов. Распућин је био сибирски сељак, пустолов, у младости коњокрадица, па „чудотворац“ и „пророк“, који је у Петроград дошао 1905, а 1907. је уз помоћ сујевјерних и развратних аристократа доспио на царски двор.

1918. – У Берлину почео тродневни оснивачки конгрес Комунистичке партије Њемачке, на којем је усвојен програм чији је творац била Роза Луксембург. Конгрес је изразио подршку совјетској Русији.

1922. – Званично основан СССР, склапањем конфедерације Русије, Бјелорусије, Украјине и Транскавкаске Федерације, којем су се убрзо прикључиле остале совјетске републике.

1933. – Румунска фашистичка организација „Гвоздена гарда“ убила премијера Јона Дуку, кога је замијенио профашиста Георге Тартареску. Румунија се потом убрзо приближила Силама осовине, којима се као чланица Тројног пакта прикључила у освајачком рату против СССР.

1944. – Умро француски писац Ромен Ролан, један од највећих мистика француске литературе у 20. вијеку, добитник Нобелове награде за књижевност 1915. Био је дубоко заинтересован и активно укључен у сва битна социјална, политичка и духовна збивања своје епохе, па и у „аферу Драјфус“, феномен комунизма, борбу против фашизма, настојања да се постигне свјетски мир. Дјела: романи „Жан Кристоф“ (десет књига), „Кола Брењон“, 12 драма под заједничким називом „Позориште револуције“, романсиране биографије Лудвига ван Бетовена, Микеланђела Буонаротија, Лава Николајевича Толстоја, Георга Фридриха Хендла, Махатме Гандија, антиратни спис „Изнад метежа“.

1947. – У Румунији под притиском комуниста абдицирао краљ Михаил Први.

1947. – Умро енглески филозоф Алфред Норт Вајтхед, један од најзначајнијих англосаксонских мислилаца 20. вијека. Најприје се бавио математичком логиком и заједно с енглеским филозофом и математичаром Бертрандом Раселом написао је „Принципиа математика“. Потом је развио оригиналну метафизику, космолошко гледиште о „вјечним објектима“ и догађајима и организмичку филозофију природе. Сматрао је да филозофија има судбоносан социјално-историјски значај. Остала дјела: „Расправа о универзалној алгебри“, „Организација мишљења“, „Истраживање принципа природног знања“, „Наука и модерни свијет“, „Процес и реалност“, „Смјели подухвати идеја“, „Религија у битним својствима“.

1968. – Умро норвешки државник Тригве Ли, први генерални секретар УН од 1946. до 1952. Прије Другог свјетског рата био је секретар Социјалистичке партије Норвешке и министар правосуђа, а послије њемачке инвазије на Норвешку 1940. шеф дипломатије у избјегличкој влади у Лондону.

1988. – Југословенски премијер Бранко Микулић и његова влада поднијели оставку на таласу растућих критика због грешака, посебно евидентног неуспјеха владе да савлада економску кризу.

1989. – Пољски парламент успоставио вишепартијски политички систем.

1990. – Власти Албаније први пут дозволиле Јеврејима исељавање у Израел.

1991. – На састанку у главном граду Бјелорусије – Минску лидери Заједнице Независних Држава, настале послије распада СССР, нису се договорили о уједињеној армији и свим бившим совјетским републикама је допуштено да формирају сопствене оружане снаге.

1993. – Израел и Ватикан потписали споразум о међусобном признавању и успостављању пуних дипломатских односа, окончавајући тиме два миленијума „болних односа између двије велике религије“, јудаизма и римокатоличанства.

1997. – Кина и Јужна Африка потписале споразум о успостављању дипломатских односа од 1. јануара 1998.

2006. – Убијен Садам Хусеин, ирачки политичар и државник, предсједник Ирака.

2010. – Умро Роберто Боби Фарел, пјевач групе „Бони М“.