Произвођачи пелета и огревног дрвета обарају цијене

0
177

Продаја пелета и огревног дрвета због благе зиме, али и кризе у Европи, посљедња три мјесеца биљежи рекордне минимуме, складишта су пуна робе, а произвођачи тврде да су у веома незавидном полажају и да једва сервисирају обавезе па су поједини приморани да обарају цијену испод производне.

Секретар Удружења шумарства и прераде дрвета у Привредној комори РС Игор Андрић каже да је на тржишту Републике Српске тренутно велика понуда пелета, те је дошло до знатног појефтињења.

– Цијена пелета по тони се креће од 400 до 500 КМ, у зависности од произвођача, а негдје је чак могуће наћи и испод 400 КМ, што зависи од квалитета огрева – рекао је Андрић.

Према његовим ријечима, пад цијена условила су пуна складишта усљед смањене потрошње јер је и претходна зима била блага, али и чињенице да су усљед енергетске кризе у западној Европи набављене велике количине огрева које су остале непродате.

– И код огревног дрвета је дошло до појефтињења, палета цјепаница кошта од 180 КМ до 210 КМ – казао је Андрић.

Предсједник Асоцијације сертификованих произвођача пелета у БиХ Горан Ивановић рекао је за “Глас” да су пелетари практично на ивици пропасти и да се хитно мора реаговати ако се жели сачувати ова грана индустрије.

– Извоз и продаја у посљедња три мјесеца су катастрофални. Доста је параметара утицало на то, а највећи је блага зима и смањена потражња у ЕУ, гдје је новца усљед кризе све мање. У незавидан положај добрим дијелом су нас гурнуле мјере забране извоза које су на снази биле претпрошле године. Предуго су трајале па смо изгубили купце у Европи. Такође, и значајан број домаћих потрошача се окренуо другим енергентима, па је ове зиме и њих мање међу нашим купцима – прича Ивановић.

Додаје да поједини произвођачи једва сервисирају редовне обавезе.

– Складишта су препуна, огромне количине пелета имамо и то је разлог зашто поједине колеге обарају цијене испод производних. Људи су принуђени на то јер морају враћати кредите, плаћати раднике, а некако се мора преживјети кризни период јер су уложена велика средства у машине и опрему. Смањење броја радника није рјешење јер, ако неког отпустимо због мањка посла, тешко ћемо га касније вратити, отићи ће у иностранство – наводи Ивановић додајући да за стабилизацију тржишта треба да прође најмање година, те да дио фирми неће успјети преживјети тај период.

Планирају да упуте апел властима и надлежним институцијама како би им помогли да спасу и очувају производњу.

– Дрвна индустрија је стратешка грана и ако се угаси само дио производње, лоптица с проблемима ће се наставити пребацивати на друге секторе јер смо сви повезани – рекао је он.

Иста ситуација је и у фирмама које производе цијепано огревно дрво.

– И продаја и производња су стале. Лагери су нам пуни, уопште немамо идеју шта да радимо. Извоз у јануару је у паду за 70 одсто, а када се посматра читава прошла година, пласман у Европу је преполовљен. Свега три камиона робе сам извезао овог јануара, а када се радило добро, товарио сам по 22 камиона. Потез БиХ, када је спустила рампу, је био катастрофалан. Хрватска, Литванија, Пољска су нам преузеле купце у ЕУ. Тек неколицину смо задржали који су, срећом, ревносни и редовно плаћају преузету робу – прича потпредсједник Удружења дрвопрерађивача дрвних сортимената ниже вриједности РС Ђорђе Бркић.

Сировина

Саговорници “Гласа” тврде да проблема са пласманом имају и домаће шумарије јер су прерађивачи смањили одвоз трупаца.

– Комплетна дрвна индустрија кубури са падом наруџби за финалне производе, што се рефлектује и на “Шуме РС” јер опада потражња за сировином, односно трупцима. Међутим, без обзира на те проблеме кровно предузеће и даље држи високе цијене, а ми због прескупих улазних сировина нисмо конкурентни у односу на Пољску, Чешку, Хрватску – рекао је Горан Ивановић.