НАВРШИЛО СЕ СТО ГОДИНА ОД СМРТИ ВЕЛИКОГ ПЈЕСНИКА

Република Српска - пјесник - годишњица

0
101

На данашњи дан 1924. године преминуо је велики српски пјесник Алекса Шантић, аутор антологијских пјесама међу којима су „Остајте овдје“, „Емина“, „Вече на шкољу“, „Не вјеруј“ и „Претпразничко вече“.

Шантић је рођен 1868. године у Мостару, гдје је провео већину живота.

На почетку свог пјесничког стваралаштва био је под утицајем српских пјесника Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити пјеснички израз, карактеристичан по елегичним и родољубивим мотивима.

Највећу пјесничку зрелост Шантић је достигао између 1905. и 1910. године, када су и настале његове најљепше пјесме.

Шантићева поезија је пуна снажних емоција, љубавне туге, али и бола и пркоса за социјално и национално обесправљен народ којем је и сам припадао.

Родољубива поезија је поезија родне груде и домаћег огњишта, а стихови неких од Шантићевих најпотреснијих пјесама говоре о патњи оних који заувијек напуштају отаџбину и одлазе у туђину.

Љубавна поезија великог српског пјесника из Мостара развила се под јаким утицајем севдалинке.

Амбијент његових љубавних пјесама чине баште, бехари, хамами, шадрвани, а дјевојке које се појављају у његовим стиховима су скривене љепоте, окићене ђерданима.

Био је оснивач Српског пјевачког друштва „Гусле“, а потом је изабран за првог потпредсједника мостарског пододбора „Просвјете“. Шантић је припадао мостарском кругу књижевника окупљеном око листа „Зора“, који је покренуо са Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем.

У Првом свјетском рату аустроугарске власти хапсиле су Шантића као истакнутог српског националисту.

За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 3. фебруара 1914. године.