ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН – 11. ФЕБРУАР

Данас је недјеља, 11. фебруар, 42. дан 2024.

1847. – Рођен амерички проналазач Томас Алва Едисон, који је регистровао више од хиљаду патената, укључујући сијалицу с угљеним влакном, фонограф, микрофон, мегафон, фонометар. Усавршио је и телеграф и акумулатор и знатно побољшао динамо-машину, пронашао кинетоскоп и први примијенио целулоидну филмску траку од 35 милиметара. Саградио је први филмски атеље у свијету. Савременици су га сматрали првим добротвором човјечанства.

1868. – Умро француски физичар Жан Бернар Леон Фуко, који је с Арманом Физоом измјерио брзину свјетлости. Огледом с клатном је доказао обртање Земље, пронашао је жироскоп, усавршио телескоп, открио вртложно-вихорне струје у металним масама.

1879. – Умро француски сликар, графичар и вајар Оноре Домије, највећи карикатуриста 19. вијека. Његове духовите, смјеле и заједљиве карикатуре, које је углавном објављивао у листу „Шаривари“, донијеле су му и доста невоља – 1832. је одлежао шест мјесеци у затвору због карикатуре краља Луја Филипа. Израдио је већи број слика социјалног и литерарног сижеа, које карактерише непосредност и сажетост ликовног израза.

1889. – Јапан добио устав, којим је одређено да земља има дводомни парламент, али је цар задржао извршну власт.

1901. – Умро Милан Обреновић, кнез и краљ.

1906. – Установљена сеизмолошка служба у Београду.

1909. – Рођен амерички режисер, сценариста и продуцент Џозеф Лео Менкевиц, добитник два пута награде „Оскар“ за режију и два пута за сценарио. Филмови: „Све о Еви“, „Писма трима женама“, „Јулије Цезар“, „Клеопатра“, „Босонога контеса“, „Бјекство“, „Људи ће причати“, „Тихи Американац“, „Пет прстију“, „Изненада прошлог љета“.

1919. – Фридрих Еберт изабран за првог предсједника Њемачке, која је послије пораза у Првом свјетском рату постала република.

1920. – Рођен египатски краљ Фарук Први, посљедњи монарх Египта. На пријесто је ступио 1936, али је његов владарски ауторитет поткопала неспособност да спријечи британско уплитање у унутрашња питања Египта и војни пораз у првом арапско-израелском рату 1948. С власти су га 1952. збацили побуњени официри, послије чега је принуђен да оде у избјеглиштво и 1965. је умро у Риму.

1920. – Опером „Мадам Батерфлај“ Ђакома Пучинија, отворена Опера Народног позоришта у Београду.

1929. – Споразумом у Лутерану између Италије и Свете столице створена је независна папска држава Ватикан, чиме је ријешено такозвано „римско питање“, спор италијанске државе и Свете столице настао 1870, послије прикључења Италији папске државе и града Рима. Ватикан је у средишту Рима, ограђен зидинама и заузима 44 хектара. Према уставном уређењу је апсолутна монархија, теолошко-хијерархијска држава у служби Свете столице као врховне власти римокатоличке цркве.

1931. – Умро Чарлс Парсонс, енглески инжењер, проналазач турбине.

1935. – Рођен Драган Руменчић, архитекта, карикатуриста листа „Јеж“.

1945. – У Јалти на Криму завршена конференција вођа три велике силе антихитлеровске коалиције, на којој су совјетски лидер Јосиф Стаљин, предсједник САД Френклин Розевелт и британски премијер Винстон Черчил ускладили војне планове за окончање рата против Њемачке и Јапана и одредили нове односе у Европи и свијету послије рата. Тројица лидера усвојили су резолуције о „слободној Европи“ и договорили се о оснивању УН као опште међународне организације за мир и безбједност у свијету. Коминике о подјели Њемачке на три зоне и успостављању Централног комесаријата као контролне комисије три силе, са сједиштем у Берлину, издат је 13. фебруара. Ријешено је да се предложи Француској да учествује у томе, затим да Њемачка плати ратну одштету и врати опљачкане вриједности, да се сазове конференција свих нација 25. априла ради стварања УН и прихваћени су њени основни принципи. Донесене су и одлуке о бившим „сателитима“ Њемачке, о помоћи бившим окупираним земаља, о пољској влади и границама, о Југославији којој је препоручено да проведе у дјело споразум Јосипа Броза и Ивана Шубашића за оснивање јединствене владе. Постигнут је и споразум о ступању СССР-а у рат против Јапана, а Москва је заузврат добила јужни дио полуострва Сахалин, Курилска острва, право на коришћење луке у Порт Артуру и на Кинескоисточну и Јужноманџурску жељезницу. Такође је договорено да Украјина и Бјелорусија буду признате као суверене и независне државе у УН. Сувереност је била формална, а СССР је на тај начин добио још два гласа у свјетској организацији.

1948. – Умро Сергеј Михајлович Ејзенштајн, руски филмски редитељ, професор Филмске академије у Москви.

1953. – Умро српски сликар Урош Предић, изразити академски реалиста, члан Српске академије наука и умјетности. Сликарство је учио у Бечу и Минхену, а 13 композиција из класичне митологије, које је израдио за дворану Горњег дома у згради новог бечког парламента, донијела су му мјесто асистента на бечкој Академији. Више од пола вијека је стварао у родном Орловату и у Београду. Портретисао је готово све истакнутије личности политичког и културног живота у Србији крајем 19. и у првој половини 20. вијека. Израдио је и више од хиљаду икона и низ иконостаса. Радио је и историјске композиције – „Весела браћа“, „Босански бегунци“, „Косовка девојка“, „Сироче на мајчином гробу“.

1958. – Тунис обавијестио Француску да њени ратни бродови више неће моћи да користе луку Бизерта.

1967. – Умро српски сликар Мило Милуновић, члан Српске академије наука и умјетности, професор Академије ликовних умјетности у Београду. Сликарство је учио у Фиренци. Послије Првог свјетског рата, у којем је учествовао на бојиштима у Црној Гори, отишао је на студије у Париз, гдје је, с прекидима, остао до 1932, кад је дошао у Београд и ту 1937. постао професор Умјетничке академије. Сликао је предјеле и мртву природу, композиције, фигуре, портрете, монументалне фреске и мозаике. Његова дјела се одликују архитектонском јасноћом композиције, префињеношћу колорита и пиктуралне форме. Снажно је утицао на млађе сликарске генерације у Београду.

1970. – Јапан постао четврта земља у свијету која је лансирала вјештачки сателит.

1971. – На церемонијама у Москви, Вашингтону и Лондону 63 земље потписале споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана.

1975. – Први пут у Великој Британији шеф једне политичке партије је постала жена – за предсједника Конзервативне странке је изабрана Маргарет Тачер.

1990. – Лидер Афричког националног конгреса Нелсон Мендела ослобођен је послије 27 година проведених у јужноафричким затворима.

1993. – Умрла српска пјесникиња Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и умјетности, чија се поезија одликује топлином, сензибилношћу, непосредношћу, музикалношћу, родољубљем и хуманошћу. Завршила је Филозофски факултет у Београду и била професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Дјела: збирке пјесама „Песме“, „Зелени витез“, „Песник и завичај“, „Отаџбино, ту сам“, „Мирис земље“, „Тражим помиловање“, „Немам више времена“, „Песме из Норвешке“, „Летопис Перунових потомака“, „Ничија земља“, „Слово о љубави“, приче „Лудило срца“, романи „Отворен прозор“, „Не заборавити“, роман за дјецу „Прадевојчица“, збирка бајки и прозе у стиху „Орашчићи палчићи“, путопис „Снимци из Швајцарске“.

1994. – Слијетањем на Земљу шатла „Дискавери“, с пет америчких астронаута и једним руским космонаутом, окончана је прва америчко-руска спејс шатл мисија.

1996. – Исламски терористи су у Алжиру активирали аутомобил-бомбу и усмртили 17, а ранили више од 90 људи.

2004. – Почео са радом шпански културни центар – Институт „Сервантес“ у Београду.

2011. – Предсједник Египта Хосни Мубарак поднио оставку под притиском грађана. Мубарак је на том положају био од 1981. године. У сукобу власти и демонстраната током вишедневних протеста против власти и предсједника Мубарака погинуло је готово 900 људи.

2012. – Умрла Витни Хјустон, америчка пјевачица и глумица. Била је најнаграђиванија пјевачица свих времена, са више од 400 трофеја, укључујући и највиша музичка признања, међу којима су шест Греми награда, двије Еми и 30 билборд награда.

2013. – Папа Бенедикт Шеснаести поднио оставку, дужност је напустио 28. фебруара 2013. године.