Данас је сриједа, 27. март, 2024. До краја године има 279 дана.
1625. – Умро британски краљ шкотског поријекла Џејмс Први Стјуарт, први монарх који је од 1603. до смрти владао и Шкотском и Енглеском и први Стјуарт на енглеском пријестолу. Послије абдикације са шкотског пријестола мајке Мери Стјуарт 1567. проглашен је – када је имао само годину дана – краљем Шкотске као Џејмс Шести и ту титулу носио је до смрти.
1770. – Умро италијански сликар Ђовани Батиста Тијеполо, посљедњи велики венецијански мајстор, један од највећих декоративних умјетника 18. вијека. Његови главни радови – фреске великих димензија рађене у маниру рококоа, налазе се у у надбискупској палати у Удинама, у палати Лабија у Венецији, у бискупској резиденцији у Вирцбургу и у краљевској палати у Мадриду.
1797. – Рођен француски писац Алфред Виктор де Вињи, у чијој су романтичарској мисаоној поезији централне теме усамљеност генија, равнодушност природе и стоичко мирење са судбином. Дјела: поеме „Мојсије“, „Пастирска кућа“, „Елоа“, „Самсонов гњев“, драма „Чатертон“, роман „Цинк-Марс“ /преведен код нас као „Завјера“/, новеле „Ропство и величина војничког позива“, „Дневник једног пјесника“.
1845. – Рођен њемачки физичар Вилхелм Конрад Рентген, који је 1895. открио „икс-зраке“, добитник Нобелове награде за физику 1901. „Икс-зраци“, електромагнетски таласи дужине од милионитог до милијардитог дијела центиметра, њему у част названи су „рендгенски зраци“. Примјењују се у медицини за дубинско снимање органа и за зрачења, али пошто изазивају штетне промјене у структури ткива кроз која продиру, потискују их друге методе лијечења и успостављања дијагнозе. Користе се и за идентификовање хемијских елемената и за структурну анализу разних супстанци.
1854. – Француска објавила рат Русији и стала на страну Отоманског царства у Кримском рату који је избио крајем 1853. Сутрадан је то учинила и Велика Британија, која је настојала да сузбије руске аспирације на Балкан и Црно море. Рат против Русије удружени савезници су водили двије године на полуострву Крим, гдје су послије крвавих борби и великих губитака успјели да освоје кључни лучки град Севастопољ.
1867. – Рођен енглески инжењер Фредерик Хенри Ројс, који је с Чарлсом Ролсом 1906. основао компанију за производњу аутомобила „Ролс-Ројс“. Ројсова фирма почела је 1904. да прави аутомобиле, чији је изглед импресионирао Ролса, и њих двојица су потом постали сувласници компаније чија су возила у аутомобилској индустрији ненадмашна по луксузу и квалитету. Компанија „Ролс-Ројс“ производи и авионске моторе.
1898. – Рођена америчка позоришна и филмска глумица Глорија Џозефина Меј Свансон, која се прославила у вријеме нијемог филма, али и звучним филмом „Булевар сумрака“, снимљеним 1950. Остали филмови: „Мушко и женско“, „Краљица Кели“, „Заза“, „Госпођа Сан-Жен“.
1923. – Умро шкотски хемичар и физичар Џејмс Ђуер, који је први добио течни, затим и чврст водоник. Изумио је и термос-боцу.
1927. – Рођен руски виолончелиста и диригент Мстислав Леополдович Ростропович, један од највећих мајстора виолончела и фанатичан поклоник свог инструмента, сугестиван и изразито темпераментан интерпретатор пуног тона у свим регистрима. Био је професор конзерваторијума у Москви и Лењинграду, а 1975. емигрирао је у САД.
1933. – Јапан објавио да иступа из Друштва народа због тога што је та организација осудила јапанску окупацију Манџурије.
1941. – У Београду у зору у официрском пучу свргнут регент кнез Павле Карађорђевић и на пријесто доведен малољетни краљ Петар Други Карађорђевић. Збачена је и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека и образована нова на челу са генералом Душаном Симовићем. Касније током дана народ је поздравио пуч масовним демонстрацијама у Београду и другим градовима Србије, јер је то значило раскидање споразума потписаног два дана раније у Бечу о приступању Југославије Тројном пакту. Јавно су спаљиване њемачке и италијанске заставе, цијепане слике Адолфа Хитлера и Бенита Мусолинија и извикиване пароле „Боље рат, него пакт“ и „Боље гроб, него роб“.
1945. – Нијемци у Другом свјетском рату лансирали посљедњу ракету „Фау-2“ на Велику Британију. Пројектил, испаљен из холандског града Хаг, пао је на Орпингтон, југоисточно од Лондона. Од експлозија ракета тог типа током рата је погинуло 8.958 Британаца.
1950. – Основано позориште „Бошко Буха“ у Београду. Ово позориште основала Гита Предић-Нушић, која је прије рата држала „Родино позориште“ на Коларцу. Премијера на сцени овог позоришта одржана је 1956. године. Била је то представа „Весели снови“ Сергеја Михалкова у режији Мирослава Беловића. Од тада па до данас ово дјечије позориште стекло је уметничку зрелост и репрезентовало позоришну умјетност Србије на фестивалима широм свијета.
1953. – У СССР-у помилован велики број политичких затвореника, што је наговијестило крај „стаљинистичке ере“.
1963. – Рођен Квентин Тарантино, амерички филмски редитељ, сценариста и глумац, добитник „Оскара“.
1964. – У земљотресу на Аљасци погинуло више од 100 људи.
1968. – Приликом пробног лета авионом, којим је сам управљао, у близини Москве погинуо руски космонаут Јуриј Алексејевич Гагарин, први човјек који је у априлу 1961. васионским бродом „Васток“ облетио Земљу.
1968. – Генерал Сухарто изабран за другог предсједника Индонезије, умјесто Сукарна, који је изгубио власт у марту 1966.
1977. – У најтежем удесу у историји ваздухопловства погинула 583 од 644 путника и члана посаде у два „боинга 747“ холандске компаније КЛМ и америчке Пан-Ам, који су се сударили на писти аеродрома Тенерифе на Канарским острвима.
1980. – Приликом потонућа нафтне платформе „Александер Киланд“ у норвешком сектору Сјеверног мора погинуло 147 људи.
1992. – Посљедње јединице Југословенске народне армије су без инцидената напустиле Бившу Југословенску Републику Македонију.
1993. – Предсједник Кине постао Ђанг Цемин, генерални секретар владајуће Комунистичке партије и врховни командант армије. Такво обједињавање кључних функција не памти се од времена Мао Це Тунга, али је стварну моћ задржао Ђангов покровитељ Денг Сјаопинг.
1996. – Јигал Амир осуђен на доживотну робију због убиства израелског премијера Јицака Рабина у новембру 1995.
1997. – У окршајима у Албанији погинуло 17 људи, у најтежем инциденту током двомјесечне антивладине побуне.
1998. – Умро њемачки произвођач аутомобила Фердинанд Порше, оснивач фабрике спортских возила „Порше АГ“. Током владавине Адолфа Хитлера био је један од конструктора „бубе“ – аутомобила „фолксваген“.
1999. – У атар сремског села Буђановци пао амерички ловац бомбардер „Ф-117 А“, који је оборила југословенска противваздушна одбрана.
2006. – Лидера „наранџасте револуције“ и предсједника Украјине Виктора Јушченка побиједио на парламентарним изборима Виктор Јанукович, који заступа проруски блок.
2006. – Умро славни пољски писац, класик научне фантастике Станислав Лем. Његове најпознатије књиге „Соларис“, „Повратак са звијезда“ и „Звјездани дневник“ преведене су на више од 40 језика, међу којима и на српски.