Данас је 12. април 2024. године.

1204. – Крсташи у Четвртом крсташком рату заузели Константинопољ, претворивши га у центар Латинског царства – државе коју су основали на простору Тракије и Мале Азије. Латинско царство престало је да постоји кад је 1261. византијски цар Михаило Осми Палеолог протјерао крсташе из Константинопоља.

1654. – Ирска и Шкотска ујединиле се са Енглеском.

1823. – Рођен руски писац Александар Николајевич Островски, чија су дјела основа руског класичног драмског репертоара. У педесетак драма приказао је социјалну неправду у Русији, пропадање племића, успоне и падове трговачког слоја, њихов морал и живот у провинцији. Извргавао је руглу пороке и на томе градио комичне ситуације. Дјела: драме „Шума“, „Бура“, „Таленти и обожаваоци“, „Уносно мјесто“, „Без кривице криви“, „Дјевојка без мираза“, „Сиромаштво није порок“, „Своји смо, споразумјећемо се“, „Вуци и овце“, „Кола мудрости – двоја лудости“.

1850. – Вук Караџић изабран за дописног члана Берлинске академије наука.

1850. – Француска на позив папе Пија Деветог – који је 20 година касније успоставио догму о непогрешивости римокатоличког поглавара – окупирала Рим, разбивши републиканску војску која се борила за уједињење Италије.

1861. – Снаге Конфедерације заузеле тврђаву Самтер у Јужној Каролини, чиме је почео четворогодишњи Амерички грађански рат.

1871. – Рођен грчки генерал и политичар Јоанис Метаксас, који је као премијер и министар војске 1936. распустио парламент и успоставио личну диктатуру. Учествовао је у рату против Отоманског царства 1897. и у балканским ратовима 1912. и 1913. У Другом свјетском рату у октобру 1940. одбио је ултиматум фашистичке Италије и организовао одлучан отпор италијанској агресији.

1890. – Почело уређивање београдске Ботаничке баште на Палилули. Прва башта је подигнута 1855. у дворишту конака кнегиње Љубице Обреновић. На молбу српског природњака Јосифа Панчића Министарство просвјете Србије је 1874. одредило мјесто за Ботаничку башту на крају Дунавске улице, али је она уништена 1888. приликом изливања Дунава. Тада је краљ Милан Обреновић поклонио граду имање на Палилули, под условом да Ботаничка башта буде названа „Јевремовац“, као знак сјећања на његовог дједа Јеврема.

1938. – Умро руски пјевач Фјодор Иванович Шаљапин, један од највећих басова у историји опере, огромне гласовне изражајности и изузетне глумачке сугестивности. У опери је први примијенио принципе Константина Станиславског и упознао публику на Западу с дјелима руских композитора, посебно Модеста Мусоргског. Креацијама Бориса Годунова, Мефиста, Ивана Грозног и Дон Кихота, у истоименим операма, дао је лични печат који је остао узор.

1941. – У авионској несрећи у Грчкој погинуо српски историчар Владимир Ћоровић, професор Београдског универзитета и члан Српске краљевске академије. Аустроугарске окупационе власти у Првом свјетском рату осудиле на Бањалучком велеиздајничком процесу на осам година робије. Послије ослобођења земље био је члан Народног вијећа у Загребу и Привременог народног представништва у Београду. Дјела: „Историја Југославије“, „Узајамне везе и утицај код словенских записа“, „Подјела власти између Милутина и Драгутина“, „Списи Светог Саве“, „Лука Вукаловић“, „Поход Махмут-паше Бушатлије против Паштровића“, „Односи Аустро-Угарске и Србије у 20. вијеку“, „Односи Црне Горе са Дубровником од Карловачког до Пожаревачког мира“, „Бан Борић и његови потомци“, „Историја Босне“, „Покрети и дјела“.

1941. – Њемачке трупе у Другом свјетском рату ушле у југословенску пријестоницу – Београд.

1945. – Послије вишемјесечних рововских борби почела офанзива Југословенске армије у Другом свјетском рату на Сремском фронту, окончана пробијањем њемачке одбране, што је омогућило завршне операције за ослобођење Југославије. Цијена пробоја била је ужасна: погинуло је најмање 30.000 мобилисаних младића из Србије, послатих на „сремску кланицу“ практично без обуке.

1945. – Умро амерички државник Френклин Делано Рузвелт, предсједник САД од 1932. Парализован је 1921, али је 1928. постао гувернер државе Њујорк, а као кандидат Демократске странке први пут је изабран за предсједника у вријеме велике економске кризе. Други пут је изабран 1936, трећи пут 1940, а четврти пут 1944, што је јединствен случај у историји САД. Ублажио је кризу политиком познатом као „Њу дил“. Политиком „доброг сусједства“ замијенио је праксу „велике батине“ према латиноамеричким земљама, а са СССР-ом је успоставио дипломатске односе. Објавио је 1941. Повељу о четири слободе: мисли, вјере, од биједе и од страха. Те године је његовом заслугом усвојен Закон о зајму и најму, што је САД припремило за ратне напоре. Напустио је изолационизам и енергично је стао на страну антихитлеровске коалиције у Другом свјетском рату.

1961. – У орбиту око Земље лансиран совјетски космички брод „Васток 2“ с 28-годишњим мајором Јуријем Гагарином, првим свјетским космонаутом. Брод је начинио круг око планете за 108 минута, крећући се максималном брзином од 28.000 километара на час, на највећој удаљености од Земље 327 километара.

1962. – Умро француски вајар и сликар руског поријекла Антоан Певзнер, један од најистакнутијих у покрету руских конструктивиста. Студирао је у Кијеву и Петрограду, а у Француску је емигрирао 1923. Стварао је у маниру апстарктног конструктивизма, а касније је експериментисао с динамичним спиралним конструкцијама и ритмички развијеним објектима. Сматрао је да умјетност мора да почива на основним елементима: простору и времену.

1966. – Амерички авиони у Вијетнамском рату први пут бомбардовали Сјеверни Вијетнам.

1980. – У војном удару под вођством наредника Семјуела Доа убијен предсједник Либерије Вилијам Толберт. Семјуел До је потом суспендовао устав, прогласио се предсједником и наредио стријељање 13 највиших представника бившег режима.

1981. – Умро амерички боксер афричког поријекла Џо Луис, апсолутни првак свијета у тешкој категорији од 1937. до 1949. Титулу је преотео од земљака Џејмса Брадока и одбранио је 25 пута, што је рекорд, а није надмашен ни по дужини држања титуле. Повукао се непоражен 1949, вратио се у ринг 1950. и 1951. због финансијских недаћа, али није успио да врати титулу.

1987. – Двојица совјетских космонаута, „шетајући“ космосом, успјешно повезала космички модул с орбиталном станицом „Мир“.

1993. – У Јадран се срушио француски авион „мираж“, неславно обиљеживши почетак контроле „забрањеног лета“ изнад бивше БиХ, коју су УН повјериле НАТО пакту.

1993. – Сребренички муслимани код Скелана масакрирали 17 српских војника, од којих је најстарији имао 22 године.

1999. – Пилоти НАТО пакта пројектилима погодили међународни путнички воз на релацији Београд-Солун док је прелазио мост преко Јужне Мораве код Грделице, усмртивши најмање 55 људи.

1999. – Авиони НАТО-а на фабрику аутомобила „Застава“ у Крагујевцу сручили 15 пројектила, што је изазвало рањавање 36 радника. Више радника је рањено и у нападу на крушевачку Топлану и Фабрику „14. октобар“.

1999. – Авиони НАТО-а бомбардовали рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду, оштетивши том приликом у Панчеву и манастир Војловица – храм Светог архангела Гаврила из 14. вијека, задужбину Стефана Лазаревића.

1999. – Савезна скупштина, на заједничкој сједници Вијећа грађана и Вијећа република, изгласала приступање СРЈ Савезу Русије и Бјелорусије.

2000. – Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвојио Закон о Савјету министара и министарствима БиХ, којим је предвиђено увођење функције предсједавајућег Савјета министара и успостављање три нова министарства – министарства за избјеглице, за европске интеграције и за трезор институција БиХ.

2000. – Доњи дом руског парламента – Дума усвојила изјаву о бојкоту Парламентарне скупштине Савјета Европе све док не буду скинуте санкције према руским парламентарцима у овом тијелу.

2001. – Командант КФОР-а генерал-потпуковник Торстен Скијакер и командант Здружених снага безбједности генерал-потпуковник Мирослав Крстић потписали у селу Мердаре заједничку изјаву о уласку југословенских снага у „Сектор Д“ копнене зоне безбједности.

2006. – Мексичка војска заплијенила у путничком авиону на лету из Каракаса 5,5 тона кокаина, чија је вриједност процијењена на више од сто милиона долара.