ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН – 6. ЈУН

0
25

Данас је четвртак, 6. јун, 158. дан 2024. До краја године има 208 дана.

1599. – Рођен шпански сликар Дијего Родригес де Силва и Веласкез, један од највећих у историји сликарства, дворски сликар шпанског краља Фелипа Четвртог. Дјела попут „Предаје Бреде“, „Преље“, „Дворске даме“, портрета чланова краљевске породице, дворских луда, људи из народа неупоредиво су свједочанство његове генијалности, времена и друштва у којем је живио. Екстатични барок и мистицизам свога доба превладао је духом критичког реализма, здравим, логичним, осјетљиво-рационалним односом према стварности. Његове слике одликује оштрина посматрања, проницљива анализа, трагање за психолошком суштином, дубок хуманизам, мајсторство форме, уравнотежена композиција базирана на ортогоналном систему, изузетна вриједност боје, свјетлост, флуид ваздуха. Његово сликарство означава тренутак поновног откривања природе и антиципација је модерног свијета.

1606. – Рођен француски писац Пјер Корнеј, творац класичне француске трагедије. Дјела: трагедије „Сид“, „Хорације“, „Сина“, „Полиект“, „Родогин“, „Никомед“, комедија „Лажљивац“.

1654. – Шведска краљица Кристина Аугуста – која је 1644. окончала рат с Данском и 1648. Тридесетогодишњи рат, послије чега је Шведска постала велика сила, а Балтичко море практично „шведско море“ – морала је да абдицира због натурања непопуларне римокатоличке политике.

1683. – У енглеском граду Оксфорд отворен „Ешмолиен“, први јавни музеј у свијету.

1799. – Рођен руски писац Александар Сергејевич Пушкин, један од највећих лиричара свјетске књижевности, чију поезију одликују осјећајност, мјера, довршеност и крајња једноставност израза. Љубавни мотиви, доминантни у његовој поезији – богатој музичким, ликовним и психолошким елементима – повремено се смјењују с патриотским и револуционарним мотивима. Био је новатор у погледу језика, стила и садржаја. Поријеклом из старе, али осиромашене племићке породице, пјесник бунтовног духа, често је био на удару цензора, а због стихова посвећених слободи прогнан је из пријестонице на југ Русије. Умро је у 38. години од рана задобијених у двобоју с једним француским авантуристом, чему су претходиле сплетке највиших кругова руског друштва. Дјела: романи у стиховима „Евгеније Оњегин“, „Гроф Нулин“, „Кућица у Коломни“, драме „Борис Годунов“, „Русалка“, прозна дјела „Пикова дама“, „Капетанова кћи“, „Египатске ноћи“, „Приповијетке покојног Ивана Петровича Белкина“, мале трагедије у стиховима „Гозба за вријеме куге“, „Витез-тврдица“, „Камени гост“, „Моцарт и Салијери“, поеме „Цигани“, „Полтава“, „Бронзани коњаник“, „Гаврилијада“, „Руслан и Људмила“, „Кавкаски заробљеник“, бајке у стиховима – „Бајка о цару Салтану“, „Бајка о рибару и рибици“, „Бајка о попу и слузи његовом Балди“.

1861. – Умро италијански државник гроф Камило Бенсо Кавур, заслужан за ослобођње Италије од Аустрије и њено уједињење под Савојском династијом. У савезу са француским царем Наполеоном Трећим ратовао против Аустрије која је као поражена изгубила Ломбардију. Истовремено је помагао италијанске родољубе у средњој Италији и акцију Ђузепа Гарибалдија у јужној Италији, чиме је допринио да се ти дијелови земље, изузимајући папске државе, припоје италијанској краљевини.

1868. – Рођен енглески поларни истраживач – поморски капетан Роберт Фалкон Скот, шеф експедиције која је у јануару 1912. стигла на Јужни пол, четири седмице послије норвешког истраживача Руала Амундсена, који је први извео такав подвиг. Он и остала четири члана експедиције умрла су при повратку и детаљи трагичног путовања су реконструисани захваљујући његовом дневнику „Скотова посљедња експедиција“. Извјештај о првој британској експедицији на Антарктику од 1901. до 1904. – током које је открио Земљу Едварда Седмог – описао је у књизи „Путовање бродом ‘Дискавери'“.

1871. – Послије пораза Француске у француско-пруском рату Њемачка анектирала Алзас.

1875. – Рођен њемачки писац Томас Ман, представник психолошког романа, најзначајнији њемачки прозни стваралац у 20. вијеку, добитник Нобелове награде за књижевност 1929. Послије доласка нациста на власт у Њемачкој 1933. емигрирао је у Швајцарску, а 1939. у САД. Стварао је под утицајем Јохана Волфганга Гетеа, Артура Шопенхауера, Фридриха Ничеа и великих руских писаца 19. вијека и за његово дјело је најкарактеристичнија супротност између живота и духа. Удружујући рационализам с најтананијом сензибилношћу, утро је пут интелектуално-филозофској, синтетичкој прози. Ликови у његовим дјелима – по правилу умјетници и интелектуалци широког образовања и проницљивог духа, прецизни аналитичари сопствене личности, околине и духа епохе – крећу се између тривијалног и стварних вриједности. Дјела: романи „Буденброкови“, „Чаробни бријег“, „Краљевско височанство“, „Лота у Вајмару“, „Доктор Фаустус“, „Исповијести варалице Феликса Крула“, „Изабраник“, тетралогија „Јосиф и његова браћа“, приповијетке и новеле „Смрт у Венецији“, „Тонио Крегер“, „Марио и мађионичар“, „Замијењене главе“, „Закон“, „Преварена“, есеји „Духовно племство“, „Старо и ново“, културно-филозофске и историјске студије „Фридрих и велика коалиција“, „Разматрања једног неполитичара“.

1901. – Рођен Ахмед Сукарно, први предсједник Индонезије, под чијим је руководством земља стекла независност, један од лидера покрета несврстаности. Основао је 1927. Националну партију Индонезије. Колонијалне холандске власти су га због националистичке политике ухапсиле 1929. и забраниле партију, коју је наставио да води 1931. по изласку са робије. Поново је ухапшен 1933. и био интерниран до јапанске окупације Индонезије у Другом свјетском рату 1942, послије чега је, у интересу националноослободилачког покрета, привидно одржавао лојалне односе с јапанским властима. Постао је шеф државе послије проглашења републике 1945. Холандија није признала ту владу и ухапсила га је крајем 1948, а на власт се вратио послије потписивања индонезијско-холандског споразума у јуну 1949. Доживотним предсједником је проглашен 1963, али је лишен свих функција 1967, двије године послије војног удара генерала Сухарта.

1903. – Рођен јерменски композитор Арам Иљич Хачатуријан, аутор блиставе „Игре сабаља“, чије је стваралаштво засновано на јерменској народној музици. Његово дјело красе богата ритмика и раскошне инструменталне боје. Дјела: балети „Гајане“, „Спартак“, концерти за клавир, концерти за виолину, симфоније, камерна музика.

1944. – Искрцавањем савезничких снага у Нормандији, у највећем поморском десанту у историји, најзад отворен други фронт у Другом свјетском рату, у којем је до тада главни терет борбе против нацистичке Њемачке носила совјетска Црвена армија.

1948. – Умро француски хемичар и индустријалац Луј Лимијер, пионир свјетске кинематографије, који је са братом Огистом направио прву филмску камеру и основао у Лиону фабрику за израду фотографског материјала. Браћа су открила поступак снимања у природним бојама и у париској кафани „Гран кафе“ приредила 28. децембра 1895. прву филмску представу у свијету /“Улазак воза у станицу“, „Радници излазе из фабрике“/.

1956. – Рођен шведски тенисер Бјерн Борг, петоструки побједник турнира у Вимблдону, најпрестижнијег тениског „грен слем“ такмичења.

1961. – Умро швајцарски психијатар Карл Густав Јунг, који је послије раскида с психоанализом Сигмунда Фројда, чији је био ученик, основао „аналитичку“ или „комплексну“ психологију. Оригинално је разрадио науку о психолошким типовима /интровертан и екстровертан/. Дјела: „Психолошки типови“, „Психологија и религија“, „Симболика духа“, „Студија о архетиповима“.

1967. – Египат затворио Суецки канал, дан послије избијања израелско-арапског рата.

1972. – Од експлозије у руднику угља у Родезији погинуо 431 рудар.

1981. – У најтежој несрећи у историји жељезнице погинуло најмање 800 људи кад је седам вагона претрпаног путничког воза исклизнуло из шина и пало у ријеку Коси у држави Бихар у Индији.

1982. – Израел почео инвазију на Либан, настојећи да искоријени изворишта арапског тероризма.

1984. – Приликом интервенције армије против екстремистичких Сика који су се забарикадирали у комплекс „Златног храма“ у Амрикару, према индијским војним изворима, погинуло најмање 250 Сика и 47 војника, док су поједини медији процијенили да је погинуло око хиљаду људи.

1985. – Израел послије трогодишње окупације повукао главнину снага из Либана, али је задржао гранични појас унутар те земље ради заштите сјеверног Израела од арапских напада.

1994. – Приликом пада кинеског авиона који је летио на унутрашњој линији из туристичког центра Сијан, погинуло свих 160 путника и чланова посаде, у најтежој несрећи у ваздушном саобраћају у Кини.

1994. – У Колумбији сњежна лавина, активирана земљотресом, затрпала најмање стотину људи.

1995. – У Јужној Африци укинута смртна казна.

2004. – Израелска влада усвојила план о повлачењу из Појаса Газе, који је предложио премијер Аријел Шарон.

2008. – Египатски археолози пронашли пирамиду стару 4.000 година.

2013. – Преминула Естер Вилијамс /91/, америчка шампионка у пливању и једна од највећих филмских звијезда четрдесетих и педесетих година 20. вијека. Играла је у љубавним и романтичним филмовима, а позната је по улози у чувеном филму „Бал на води“.

2015. – Умро Пјер Брис, француски глумац, који се прославио улогом Винетуа, поглавице индијанског племена Апачи, у филмовима по рома­нима Карла Маја.

2015. – Предсједници влада Бангледаша и Индије потписали у Даки споразум о размјени више од 150 енклава чиме је ријешен један од најчуднијих граничних спорова. Размијењена су подручја 50 енклава на територији Индије у којима живе хиљаде становника Бангладеша, са стотињак енклава на територији ове земље у којима живе бројни Индијци, а становници су сами изабрали гдје ће да живе.

2016. – Умро Виктор Љвович Корчној, руско-швајцарски шаховски велемајстор. Због стила игре и намргођеног погледа прозвали су га „Страшни Виктор“. Био је пласиран међу првих 100 играча на свијету више од 50 година.

2022. – Народна скупштина Републике Српске усвојила закључке којима се заузима неутралан став о питању сукоба између Русије и Украјине и изражава противљење увођењу санкција Руској Федерацији.