ПЕРИШИЋ: ПРАВЕ ПРОМЈЕНЕ У ЕВРОПИ ТЕК НАКОН НАЦИОНАЛНИХ ИЗБОРА

0
5

Професор геополитике Срђан Перишић оцијенио је да се структура Европског парламента након избора неће много промијенити и да се праве промјене могу очекивати након националних избора у земљама ЕУ.

Перишић је рекао Срни да резултати избора за Европски парламент говоре неколико ствари, а једна од њих јесте да су антиглобалистичке странке значајно повећале број мандата, али да су исто то урадиле и странке глобалистичке деснице.

Према његовим ријечима, Републику Српску подржавају управо антиглобалистичке и суверенистичке странке, које су добиле на снази, али да ипак, све земље ЕУ, осим Мађарске и Словачке спроводе америчку глобалистичку политику.

Истичући да Европски парламент ипак није мјесто гдје се доносе одлуке, Перишић је нагласио да се одлуке доносе у кључним земљама ЕУ које се касније преносе на руководство Уније.

  • Структура Европског парламента ће остати као и до сада глобалистичка. Зато треба сачекати националне изборе и ако ту дође од промјена онда ћемо и ми у Републици Српској то осјетити на добар начин, рекао је Перишић.

Он је указао да данас више нема класичне подјеле на љевицу и десницу, већ да је основна подјела у политичком смислу у Европи данас на глобалисте и суверенисте, који јачају.

Перишић је рекао да Република Српска води суверенистичку политику коју показује и у унутрашњој и спољној политици.

  • У спољној политици се то види. Предсједник Републике Српске Милорад Додик се пет пута састао са предсједником Руске Федерације Владимиром Путином током специјалне војне операције, а то може само антиглобалиста и суверениста, истакао је Перишић.

На изборе за Европски парламент изашло је 52,5 одсто бирача, што је највећа излазност од 1994. године.

Партија Национално окупљање, чији је некадашњи лидер Марин ле Пен, добила је скоро 32 одсто гласова, а Макронова партија Ренесанса два пута мање – 15,2 одсто.

Шолцова странка СДП остварила је најслабији резултат у својој историји.

Њемачке социјалдемократе су освојиле око 14 одсто гласова, опозициони демохришћани 30 одсто, а Алтернатива за Њемачку 16 одсто.