Тематски зборник „Хајдуци у српској историји и памћењу“ који садржи 13 сабраних радова прошлогодишњег Научног скупа са Романије, промовисан је синоћ у Парохијском дому Цркве Светог пророка Илије у Сокоцу и представља почетак истраживања овог дијела наше историје и простора.
Генерални секретар Матице српске која је уз општину Соколац и организатор ове прве промоције у нашој локалној заједници др Милан Мицић је рекао да Матица српска дјелује на културном простору гдје год живе Срби и постоје трагови српске културе, те је, према раније потписаном Протоколу о сарадњи са општином Соколац, тема о хајдуцима била заједничка одлука јер се много писало о хајдуцима али никада на један организован начин, мултидисциплинарно из угла различитих научних дисциплина.
- Српска историја има своја митска места, једно од њих је Романија, као хајдучко упориште, хајдучко надање и као место и симбол слободе Српског народа у својој историјској борби за слободу. Захваљујући заједничкој причи прошле године смо организовали Научни скуп, чији резултат је овај Зборник радова. Ово је прва промоција, од јесени нас чека и приказивање у Матици Српској и свим местима где постоји интересовање за оваквом врстом литературе.
Према његовим ријечима овај Зборник чине радови историчара књижевности који посматрају хајдуке кроз епску поезију, али и кроз историју, историографију и историјске изворе, чиме је обухваћен широк простор на којем су дјеловали хајдуци, од Баната, јужне Угарске, до Романије, Србије, тромеђе Далмације, Босанске крајине и Лике, те до Херцеговине и Црне Горе.
Матица српска проналази увијек теме које су значајне за неки простор. Он је рекао да је „Романија хајдучко чвориште и упориште“. Хајдуци и Старина Новак су чувари Романије, то је истовремено тема од националног значаја за српску културу.
Хајдуци су велика и неисцрпна тема, што је и разлог да први Зборник садржи 13 радова, од којих сваки доноси нешто ново, са великог простора од Баната, обода Мађарске, Мачве, тромеђе Лике, Баније и великог простора до Романије, Херцеговине и Црне Горе истакао је потпредсједник Матице Српске академик Јован Делић.
- Нема мјеста у цијелом српству гдје би пригодније било разговарати о хајдуцима него на Романији. Без обзира да ли је ријеч о митским или историјским личностима, нема имена у хајдучком свијету које су тако ушле у народно памћење као што су харамбаша Бајо Пивљанин и Старина Новак. Зато је јако важно што је изашао овај Зборник први у серији о хајдуцима који требају да настану на Романији.
Како је Делић рекао два су аспекта хајдуковања овдје, борбено ослободилачки који је несумњив, а други је одметање не само од турске власти, него и од своје и на тај начин се хајдучија доводи у везу са једном патологијом друштва.
Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је да му је част и задовољство што је у име народа Сарајевско-романијске регије, на Сокоцу, потписао Протокол о сарадњи са Матицом српском из Новог Сада и што су резултат те сарадње научни скупови о хајдуцима који ће се сваке године одржавати на Сокоцу.
- Велика је част за Соколац када долазе први људи Матице српске, научници и историчари који су прихватили да успоставе сарадњу са овом локалном заједницом и то ме чини поносним.
Са Научним скупом и овим Зборником отворена је једна велика и неисцрпна тема, чије ће истраживање дуго трајати. Други научни скуп о хајдуцима требало да се одржи 10. августа на Романији.
