Данас је 16. јун, 2024. године.
1671. – У Москви јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака Степан – „Стењка“ Тимофејевич Разин, предводник буне од 1667. против руских спахија и царских чиновника који су слободне козаке претварали у кметове, а сељацима натурали још теже обавезе. Побуњеници су заузели Царицин, Астрахан, Саратов и друге градове између Дона и Урала и у Поволожју, али се устанак развијао стихијно и на крају је у крви угушен.
1779. – Шпанија објавила рат Британији и почела опсаду Гибралтара.
1826. – Турски султан Мехмед Други послије побуне јањичара, угушене у крви, укинуо јањичарску војску и увео низам (редовна војска). Јањичаре је 1330. од отете и потурчене дјеце хришћанских поданика основао султан Орхан. Мурат Други је дозволио да се у јањичаре примају и Турци, а 1638. је укинуто узимање хришћанске дјеце. С опадањем турске моћи јањичари су све чешће изазивали буне и нереде и постали опасни за турску власт.
1852. – У Новом Саду штампан први број листа „Сербски дневник“, са књижевним додатком „Седмица“, који је потом излазио 12 година, један од ријетких словенских листова у аустријској царевини. У листу који је покренуо и издавао Данило Медаковић сарађивали су најбољи српски писци. Кад је 1859. Медаковић прешао у Србију, уредник листа је постао Јован Ђорђевић.
1858. – Рођен шведски краљ Густав Пети, који је током владавине од 1907. до смрти 1950. осигурао неутрални статус Шведске у оба свјетска рата.
1876. – На Цетињу, послије преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876, потписан Уговор о савезу Србије и Црне Горе против Отоманског царства.
1890. – Рођен енглески филмски глумац Артур Стенли Џеферсон, познат као Стен Лорел, „Мршави“ из тандема с Оливером Хардијем, који је глумио „Дебелог“. Они су у урнебесним комедијама градили комику на парадоксима доведеним до крајности, али хумор никад није био заједљив. Филмски продуценти и сада убиру профит од њихових филмова, а њих двојица су завршила у сиротињској болници. Филмови: „Музичка кутија“, „Наши односи“, „На Дивљем западу“, „Два добра другара“, „Фра Дјаволо“, „Ми из Оксфорда“, „Велики посао“, „Наша жена“, „Удри бригу на весеље“.
1917. – Сазван Први сверуски конгрес Совјета.
1920. – У Лондону одржана прва сједница Друштва народа, претече УН, основаног ради очувања мира и колективне безбједности послије Првог свјетског рата.
1930. – Умро српски политичар и филолог Љубомир Стојановић, секретар Српске краљевске академије, који је 1921. са Јашом Продановићем основао Републиканску странку и био њен први предсједник. Претходно је као припадник Самосталне демократске странке више пута био министар просвјете и једном премијер. Дјела: монографија „Живот и рад Вука Стефановића Караџића“, стари српски писани споменици „Мирослављево јеванђеље“, „Стари српски натписи и записи“ (шест књига), стари љетописи, дјела Вука Караџића, укључујући „Вукову преписку“, уџбеници граматике, студије о старим српским штампаријама, о српским црквама у 15. и 16. вијеку, о архиепископу Данилу.
1942. – На конференцији на Тјентишту 38 делегата Црне Горе, Боке и Санџака у Другом свјетском рату донијело резолуцију у којој је као једини циљ означено истјеривање окупатора и истакнуто да је народноослободилачки покрет у Црној Гори, Боки и Санџаку саставни дио борбе народа Југославије.
1944. – На Вису у Другом свјетском рату постигнут споразум југословенске краљевске избјегличке владе – која је била под снажним притиском званичног Лондона – и Националног комитета ослобођења Југославије, који су потписали др Иван Шубашић и Јосип Броз. Тим документом је предвиђено да избјегличку владу формирају демократе некомпромитоване сарадњом са окупатором и изјавама против народноослободилачког покрета. Договорено је и да избјегличка влада призна тековине народноослободилачке борбе, организује помоћ и осуди издајнике, а да о облику владавине буде одлучено послије ослобођења Југославије.
1958. – Објешен мађарски државник Имре Нађ, премијер од 1953. до октобра 1956, кад је у Мађарској избила антикомунистичка побуна. Пошто су совјетске трупе скршиле побуну – за коју је Москва кривила Нађа – осуђен је на смрт као издајник.
1960. – Предсједник САД Двајт Ајзенхауер морао да одложи посјету Јапану због антиамеричких нереда у тој земљи.
1961. – Руски балетски играч Рудолф Хаметович Нурејев затражио азил у Француској док је у Паризу гостовао с ансамблом балета „Киров“.
1963. – Рускиња Валентина Владимировна Терјешкова постала прва жена космонаут, полетјевши у орбиту око Земље космичким бродом „Васток 6“. Она је као шести совјетски космонаут облетјела Земљу 48 пута и спустила се 19. јуна.
1976. – У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили крвави расни нереди у којима је, током неколико мјесеци, погинуло најмање 600 црнаца и три бијелца.
1977. – Предсједник САД Џими Картер и панамски вођа Омар Торихос Ерера потписали уговор којим је предвиђено да Панамски канал буде предат 2000. у власништво Панаме.
1977. – Умро њемачки ракетни инжењер Вернер фон Браун, конструктор нацистичких ракетних пројектила „фау-1“ и „фау-2“, којима је у Другом свјетском рату бомбардована Велика Британија. Послије рата је емигрирао у САД, гдје је руководио производњом ракетних пројектила „редстоун“ и „јупитер Ц“, којим је 1958. лансиран први амерички вјештачки сателит „експлорер-1“.
1979. – Под оптужбом за корупцију погубљен генерал Играцијус Куту Ачемпонг, војни управљач Гане од 1972. до 1979.
1992. – САД и Русија постигле договор о смањивању арсенала далекометних нуклеарних ракета до 2003. за двије трећине.
1997. – Осам муслиманских држава у Истанбулу формирало групу Г-8 као противтежу групи седам најважнијих индустријских нација Г-7.
2000. – Код села Клечка на Косову, настањеном албанским живљем, војници КФОР-а открили велику количину оружја, које је било сакривено у четири бункера. Саопштено да је то оружје довољно да се потпуно опреме двије пјешадијске чете.
2001.- Амерички и руски предсједик Џорџ Буш и Владимир Путин састали се на Брду код Крања у Словенији, што је био њихов први састанак.
2008. – БиХ потписала у Луксембургу Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.
