Oперацијa “Коридор 92” симбол херојске борбе за живот и слободу

0
51

Ситуација у Посавини је током априла и маја 1992. године била веома компликована и тешка по српски народ. Наиме, само осам километара је дијелило хрватске снаге од спајања – од Јоховца, Которског и Фоче са Крњином, након чега би за Србе настала ситуација са несагледивим посљедицама, јер би тиме био отворен пут за муслиманско-хрватске снаге од ријеке Саве до Зенице и даље према Сарајеву. Опкољеном и одсјеченом народу, са Бањалуком у центру, пријетиле су катастрофе.

Међутим, наређен је пробој коридора, пута живота и слободе, којем нема заборава ни данас, након пуне 32 године.

Ријеч је о најчистијој војној акцији у Одбрамбено-отаџбинском рату за коју су окидач били први масовни злочини над српским цивилима у Посавини и смрт 12 беба у бањалучком породилишту због недостатка кисеоника.

Организовано, од почетка марта 1992. хрватске паравојне јединице су прелазиле мост на Сави и полако заузимале тадашњи Босански Брод, а приликом освајања града снаге ХВО-а су напале село Сијековац и починиле масовни злочин над српским цивилима. Модрича, Дервента и околна села дошли су под војну управу од стране ХВ-а и ХВО-а који су се тиме спојили са снагама у Градачцу те пресјекли све путне правце који из Крајине воде према Шамцу, Брчком, Бијељини, Србији и остатку свијета.

– Није било пуно могућности. Или се препустити на милост и немилост непријатељу или кренути у борбу за пут живота. То је био окидач за почетак операције “Коридор” и прављење пута живота или битке за живот – изјавио је својевремено генерал Момир Талић у интервјуу непосредно након завршетка акције, а чија ће наредба: “Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру”, коју је издао тадашњем команданту тактичке групе један Новици Симићу, остати вјечно у народу и војним записима.

Начелник Штаба Првог крајишког корпуса пуковник Бошко Келечевић је, сагледавши цијелу ситуацију на фронту, предложио да се оперативна зона корпуса прошири на Дервенту, Брод, Оџак, Теслић, Добој, Модричу, али и Озрен и Требаву. Послије опширне процјене непријатеља и стања на територији, дао је и званичан назив операцији “Коридор 92”.

Тачан датум није, како пише у књизи “Република Српска у одбрамбено-отаџбинском рату”, иза које стоји Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, јавно саопштаван војницима, али наслућивало се да ће то бити 26. јун.

Све српске снаге спремно су чекале наређење. По Талићевој одлуци, операција је отпочела два дана раније јер су имали информације да ће непријатељ јачати. Пробој је почео у седам часова ујутру, а добар дио стратегије историјског похода скројен је код једне осматрачнице, испод крушке на Дугој њиви код Модриче, гдје се годинама обиљежава годишњица операције “Коридор”.

Након вишемјесечних борби и великих губитака, њоме је окончана 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада запада Републике Српске и Републике Српске Крајине. Ослобођени су Модрича, Оџак, Дервента и Брод, комплетна операција завршена је 6. октобра.

– Четрдесет и два дана од пресијецања правца Бањалука – Добој – Тузла на Брчанској малти и 20 дана од припрема за пробој коридора, војници Првог крајишког и Источнобосанског корпуса, 26. јуна у 14 часова, сусрели су се источно од Модриче у рејону села Корнице и Чардак, на фарми у Филомени, спојивши западни и источни дио Републике Српске. Два дана прије истека рока, Видовдана, пуковник Новица Симић је извршио командну заповијест коју је добио од генерала Момира Талића који је захтијевао коридор до 28. јуна, јер неће да дјеца умиру – записао је Симић у књизи у којој је до детаља описао шта се дешавало на посавским ратиштима, између осталог и то да су од комада даске правили импровизоване путоказе на којима су бојом писали БГД и БЛ те их постављали дуж пута.

– Пут је слободан, сретно – То су ријечи пуковника Новице Симића јуна 1992. након ослобођења Модриче.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, у операцији “Коридор” погинуло је 877 припадника Војске Републике Српске, 15 припадника МУП-а Српске и 17 припадника МУП-а Републике Српске Крајине.

Успјех

Операцијом која ће остати записана у војним аналима, односно пробојем коридора окончана је 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Српске и Републике Српске Крајине. Том акцијом ослобођени су Модрича, Оџак, Дервента и Брод, а комплетна војна операција пробоја завршена је 6. октобра исте године.