Данас је 1. јул,  2024.  године.

1796. – На Цетињу, на иницијативу владике црногорског Петра Првог Петровића – Његоша, одржана скупштина старјешина Црне Горе, који су, под заклетвом, усвојили одлуку да ће „сви против општег христијанског непријатеља поћ`“ и војевати за слободу, отаџбину, жене и дјецу. Био је то први документ у којем је свијест о отаџбини дигнута на степен правне обавезе.

1804. – Рођена француска књижевница Армандина Орор Лусил Дипен, бароница Дидеван, позната као Жорж Санд, претеча феминизма, аутор сентименталних, социјалних и сеоских романа и прича. Оставила је и обимну преписку и мемоаре. Дјела: „Индијана“, „Лелија“, „Консуело“, „Ђавоља бара“, „Нахоче Франсоа“, „Мала Фадета“, „Она и он“, „Маркиз д’ Вимер“, „Мајстори трубачи“, „Историја мог живота“.

1835. – У Пешти штампан први број „Сербског народног листа“, илустрованог књижевног седмичника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник „Летописа Матице српске“ Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848.

1839. – Умро турски султан Махмуд Други, који је током владавине од 1808. до смрти предузео низ реформи, настојећи да централизује феудално-апсолутистичко устројство Отоманске империје, а 1826. је уништио јањичаре. Сурово је гушио српске, грчке и румунске националослободилачке покрете, али није успио да сузбије тежње Срба, Грка и Румуна да створе независне државе. Послије турско-руског рата од 1806. до 1812. Букурештанским миром је амнестирао учеснике Првог српског устанка и обећао Србији извјесну аутономију у оквиру Отоманског царства, што је покушао да изигра. Послије новог турско-руског рата од 1828. до 1829. морао је, након потписивања Једренског мира, да призна аутономију Србији, Влашкој и Молдавији, а Грчкој независност.

1853. – Умро српски писац Бранко Радичевић, романтичарски лирски пјесник младости, љубави и патриотског заноса. Као одушевљени присталица језичке реформе Вука Стефановића Караџића први је почео да пјева на народном језику и у духу српске народне поезије и пјесничким слободама означио продор у нову епоху. Пјесме су му пуне ведрине, виталности, враголанске жудње и уживања у природи, али је у некима предосјетио сопствену рану смрт. Школовао се у Земуну, Сремским Карловцима, Темишвару и Бечу, гдје је студирао права и медицину и ушао у најужи круг Караџићевих присталица и пријатеља. Младост је провео у Сремским Карловцима, чије су љепоте, посебно узвишење Стражилово, биле његова лирска инспирација. У најпознатијем дјелу – поеми „Ђачки растанак“ опјевао је Карловце и ђачке радости, дубину и мисаоност је исказао у пјесми „Туга и опомена“, а противнике Вукових реформи је исмијао у сатиричној пјесми „Пут“. Његови посмртни остаци су 1883. пренесени из Беча и сахрањени на Стражилову.

1860. – Умро амерички проналазач Чарлс Гудјер, који је 1839. открио процес вулканизације каучука, што је допринијело брзом развоју индустрије гума, посебно прозводње аутомобилских гума.

1867. – Под притиском Канађана британска влада донијела „Сјеверноамерички закон“ на основу којег су провинције Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Бранзвик створиле конфедерацију Канаду са статусом доминиона.

1872. – Рођен француски инжењер и пилот Луј Блерио, пионир ваздухопловства, који је 1909. први авионом прелетио Ла Манш. Испрва је покушавао да направи авион махокрилац /орнитоптер/, али је брзо одустао од те идеје и 1903. је конструисао први авион, а 1906. авион с мотором који је имао три цилиндра. У Првом свјетском рату је производио авионе за француско ратно ваздухопловство, који су били међу најуспјешнијим у то вријеме.

1876. – Умро руски револуционар Михаил Александрович Бакуњин, најзначајнији мислилац анархизма. Послије војне академије служио је двије године у гарди, а затим је од 1841. до 1847. путовао по Њемачкој, Француској и Швајцарској, иступајући против царског самодржавља и кметства у Русији. Царска влада му је наредила да се врати у земљу, а кад је то одбио, лишила га је племићке титуле и одузела сву имовину. У револуцији 1848. је учествовао у прашком устанку, а 1849. је руководио устанком у Дрездену. Послије пропасти устанка ухапшен је и осуђен на смрт, али му је казна замијењена доживотном робијом, послије чега је изручен руским властима и прогнан у Сибир. Одатле је успио да побјегне и у западној Европи се повезао с тајном организацијом руских револуционарних демократа „Земља и слобода“, а 1869. је основао тајну организацију „Алијанса социјалистичке демократије“. На Хашком конгресу 1872. је искључен из Прве интернационале. Дјела: „Државност и анархија“, „Кнутогерманска империја и социјална револуција“.

1884. – Умро амерички детектив шкотског поријекла Ален Пинкертон, који је 1850. основао Националну детективску организацију „Пинкертон“.

1887. – Почела да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији, коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. На највишој тачки града четири године касније подигнута је зграда за опсерваторију која и сада служи тој сврси. Недељковић је 1902. почео да издаје и прву општу прогнозу времена.

1896. – Умрла америчка књижевница Херијет Елизабет Бичер Стоу, борац за женска права и ослобађање црних робова. Романом „Чича-Томина колиба“, у којем је црначко ропство подвргла снажној критици, допринијела је укидању ропства у САД.

1902. – Рођен амерички филмски режисер њемачког поријекла Вилијам Вајлер, чији се филмови одликују стилском перфекцијом. Добио је награду „Оскар“ за филмове „Госпођа Минивер“, „Бен Хур“ и „Најљепше године нашег живота“. Остали филмови: „Оркански висови“, „Мале лисице“, „Како украсти милион долара“, „Насљедница“, „Детективска прича“, „Кери“, „Празник у Риму“, „Пријатељско убјеђивање“.

1921. – На тајном састанку у Шангају основана Комунистичка партија Кине, која је непуне три деценије касније освојила власт.

1931. – Рођена америчка филмска глумица француског поријекла Лесли Карон, запажена у филмским мјузиклима педесетих година 20. вијека. Филмови: „Американац у Паризу“, „Жижи“, „Лили“, „Фани“.

1942. – Трупе нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату, послије осмомјесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију руску црноморску луку на полуострву Крим.

1960. – Гана постала република, с првим предсједником Кваме Нкрумахом.

1961. – Рођен амерички атлетичар афричког поријекла Карл Луис, један од најуспјешнијих спортиста 20. вијека.

1962. – Афричка република Руанда и краљевина Бурунди стекле независност.

1966. – На сједници Централног комитета Савеза комуниста Југославије, познатој као „Брионски пленум“, на основу монтираних оптужби оштро је осуђена Служба безбједности због наводног штетног дјеловања на развој самоуправног система. Главна жртва политичког обрачуна Александар Ранковић, близак сарадник Јосипа Броза /Тито/, принуђен је да поднесе оставку на све функције.

1969. – Данска постала прва земља у којој је допуштена продаја и производња порнографије.

1974. – Умро аргентински државник Хуан Доминго Перон, предсједник од 1946. до 1955. и од 1973. до смрти. Послије војног удара 1943, у којем је учествовао, постао је министар рата, 1944. потпредсједник, а 1946. шеф државе. Владао је ауторитарно, ослањајући се на раднике и изузетну популарност супруге Еве. Одвојио је 1955. цркву од државе и први пут увео свјетовност школе, због чега га је римокатоличка црква екскомуницирала. У септембру 1955. је оборен у побуни дијелова копнене војске и морнарице, послије чега је емигрирао. По повратку у земљу, у септембру 1973, поново је изабран за предсједника Аргентине.

1990. – На референдуму у Србији изгласано доношење новог устава и расписивање вишестраначких избора. На референдум је изашло 75,2 одсто бирача, од којих је 96,8 одсто гласало „за“.

1991. – Предсједништво Југославије на инсистирање Европске заједнице прихватило наименовање представника Хрватске Стипе Месића за предсједника Предсједништва. ЕЗ је гарантовала да ће побуњене републике Хрватска и Словенија на три мјесеца суспендовати одлуке о проглашењу независности, али су у Словенији почели напади на јединице и објекте Југословенске народне армије, а убрзо и у Хрватској.

1991. – Лидери источноевропских земаља на састанку у Прагу укинули Варшавски пакт, који су 14. маја 1955. закључили СССР, Бугарска, Пољска, Румунија, Чехословачка и Мађарска, као одговор на стварање НАТО пакта.

1992. – Хрватска авијација бомбардовала релејни предајник на Вележу.

1992. – Влада Српске Републике БиХ донијела одлуку да уведе монету Српске Републике БиХ.

1994. – Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат дошао у Палестину, окончавши 27-годишње избјеглиштво.

1997. – Умро амерички филмски глумац Роберт Чарлс Даран Мичам, који се педесетих година 20. вијека прославио улогама ноншалантних јунака изразите персоналности. Филмови: „Прича о Г. И. Џоу“, „Из прошлости“, „Црвени пони“, „Макао“, „Анђеоско лице“, „Друга прилика“, „Ријека без повратка“, „Бандидо“, „Ловци“, „Најдужи дан“, „Елдорадо“, „Анцио“, „Добри момци и рђави момци“, „Збогом, лепојко“, „Рајанова кћи“, „Јакуза“, „Битка за Мидвеј“, „Маријини љубавници“, „Амбасадор“.

2000. – Уставни суд БиХ донио одлуку о конститутивности народа у БиХ, по жалби тадашњег предсједавајућег Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића. Уставни суд БиХ оспорио је дијелове устава Републике Српске и ФБиХ у којима су конститутивним народима у Српској проглашени Срби, односно у ФБиХ Хрвати и Бошњаци.

2004. – У Лос Анђелесу умро глумац Марлон Брандо /80/.

2008. – Преминуо академик Дејан Медаковић, некадашњи предсједник САНУ.

2009. – Умро Карл Малден /Младен Секуловић/, амерички филмски и позоришни глумац, предсједник Америчке филмске академије, добитник „Оскара“.

2015. – Умро Николас Винтон, британски берзански стручњак, спасилац јеврејске дјеце из Чешке под немачком окупацијом.