Дизел и бензин поскупљују, eво за колико

0
48

Цијене горива на бензинским пумпама у Републици Српској у наредних неколико дана доживјеће нове корекције, односно гориво ће поскупјети за осам до десет фенинга по једном литру.

Каже ово за “Глас Српске” предсједник Групације за промет нафтом и нафтним дериватима Привредне коморе Републике Српске Ђорђе Савић појашњавајући да су поједини власници бензинских пумпи већ почели са одређеним минималним корекцијама, али и да ће оне сигурно бити настављене у наредним данима те да ће цијена дизела, али и бензина највјероватније ићи и до 2,65 марака по једном литру због повећаних улазних трошкова.

У преводу ово значи да ће власници аутомобила у наредних неколико дана за један резервоар горива морати издвојити додатних пет марака.

Власници бензинских пумпи у региону су већ реаговали на нове берзанске трзавице те тако од јуче у Словенији литар бензина кошта 1,479 евра, а дизела 1,507 евра. Корекције цијена за око пет евроценти најављене су и у Црној Гори. Како је саопштено, литар бензина би требало да кошта око 1,55 евра, а дизела 1,45. Када је у питању Србија, до поскупљења је дошло још крајем прошлог мјесеца – цијена дизела је 205 динара (1,75 евра), а бензина 193 (1,65 евра).

До новог раста цијена горива долази због скока вриједности барела сирове нафте на свјетским берзама. Почетком јуна један барел сирове нафте марке “брент” коштао је око 77, а почетком овог мјесеца 87,2 долара, што представља раст од неких 13 одсто. Као и у неком ранијем периоду тржиште је реаговало на посљедњу одлуку нафтног картела ОПЕК плус да продужи смањење производње за 3,66 милиона барела дневно до краја 2025. године.

Чланице овог картела најавиле су да ће продужити и одлуку о смањењу производње 2,2 милиона барела дневно до краја септембра 2024. Када се подвуче црта, овај дефицит обухвата чак око пет до шест одсто глобалне потражње за нафтом. Цијена барела се поново приближава граници од 90 долара, колико је износила у септембру прошле године, а што је, како оцјењују поједини аналитичари – граница која задовољава интересе земаља чланица ОПЕК-а, прије свега Русије и Саудијске Арабије.

Али ово није једини разлог. Берза је реаговала на раст потражње, који ће како буде одмицала љетна сезона, бити све већи, а поготово у САД, али и Европи. Нажалост, вриједност црног злата је добрим дијелом условљена и забринутошћу великих берзанских и нафтних играча да би сукоб на Блиском истоку могао да се прошири на неке друге земље.

Експерти сматрају да је управо ово главни разлог што се цијене сирове нафте у посљедњих тридесетак дана налазе у сталном расту, наводећи да су нове турбуленције на овом изузетном осјетљивом тржишту, резултат прије свега страха, а не реалних процјена и математичких калкулација.

Многи од инвеститора управо користе овај страх да би зарадили. Један од њих је и мултимилијардер Ворен Бафет, који посљедњих неколико мјесеци улаже огромне своте новца у залихе нафте и гаса. Иначе Бафетова чувена мантра је да треба куповати када је тржиште уплашено, а продавати када постане похлепно.

ЕВРОПА

Земље              Бензин       Дизел

Русија               0,594         0,693
Бјелорусија      0,688         0,688
Турска              1,194         1,196
Бугарска           1,329         1,303
Мађарска         1,503         1,533
Чешка              1,510         1,438
Словачка         1,576         1,473
Аустрија          1,605         1,603
Белгија            1,644         1,737
Њемачка         1,765         1,663
Француска      1,804         1,709
Грчка               1,878         1,630
Италија           1,911         1,787
Швајцарска    1,947         1,988
Данска            2,099         1,912

(*Цијене у еврима по литру)