Црно-бели у дуелима са вечитим ривалом поражени само двапут у претходних 20 мечева на домаћем терену.
Партизанова сезона поприма облике кошмарне. Испао је из свих европских такмичења, што је велики ударац на касу клуба. У домаћем шампионату такође шкрипи, претрпљен је невероватан пораз од ОФК Београда (2:3), а тим Александра Станојевића на последњих осам мечева нема победу, последња је била пре више од месец дана против Железничара (2:0).
Кад се све ово баци на папир, 174. вечити дерби није могао да дође у тежем тренутку, али… Далеко од тога да је свака лоша увертира за дуел са највећим ривалом априори значила и пораз. Знао је Партизан у прошлости, а и у овим, модерним данима, да загорча живот Црвеној звезди и са слабијим тимом, кад је унапред малтене отписан. Поготово кад игра на домаћем терену.
Управо због тога, утакмица која се игра у понедељак (19 часова, ТВ Арена Премиум 1), можда је и последња шанса да се Партизан помери са мртве тачке на којој се налази још од првог дербија у календарској години.
Ако Парни ваљак на нечему може да темељи оптимизам, то је чињеница да је од 2007. године до данас одиграо 20 првенствених утакмица против црвено-белих као домаћин и поражен је свега – два пута! На девет је славио и још толико пута је било нерешено.
Последњи пут кад је актуелни шампион Србије однео цео плен са стадиона у Хумској било је у сезони 2015/16. Био је то јубиларни 150. окршај највећих клубова. Партизан је повео преко Седрика Гогуе, али је Звезда захваљујући Луису Ибањезу и Угу Вијеири преокренула.
Од тог момента, црно-бели успешно бране своју тврђаву. Мада, како су још тад истицали, не би она ни пала да је било квалитетнијег суђења у режији Влада Глођовића, јер су у Хумској, конкретно тадашњи шеф струке Иван Томић, сматрали да је арбитар из Врбаса требало да поикаже на белу тачку после старта Марка Петковића над Немањом Михајловићем у уводној фази сусрета.
Ако је тад Партизан био киван на арбитре, четири године раније га пораз није болео. Дочекао је црвено-беле у ситуацији кад је имао 12 бодова више и могао себи да приушти луксуз да одигра скромно. Било је 1:0 за тим Роберта Просинечког у режији Бразилца Мендеша Кадуа, у трећем минуту надокнаде, што јесте на тренутак покварило шампионску журку Гробара, али није много променио тадашњи однос снага у српском фудбалу, јер је Парни ваљак те сезоне освојио пету од шест узастопних титула.
Пре и после тога, од 2007. до данас, углавном је одолевао.
Чињеница је да Црвена звезда има бољи, скупји тим, постала је редован учесник Лиге шампиона, али и као такву, Партизан је знао да је победи. Као што је то било, на пример, у сезони 2018/19. Тад су се као златне измене указали Сејдуба Сума и Зоран Тошић који су головима донели победу саставу тадашњег тренера Сава Милошевића, док је екипа из Љутице Богдана – и тада са Владаном Милојевићем на клупи – остала без шута у оквир гола за 90 минута.
Или као што је било претходне сезоне. Партизан је пред финиш првог дела био у благој кризи после пораза од Радничког у Нишу и нерешеног резултата против имењака из Крагујевца у Хумској. Чинило да црно-бели посрћу, а онда су победу против Црвене звезде донели Бибарс Натхо и Матеус Салдања уз додатну помоћ одбрана Александра Јовановића чиме је тим тадашњег тренера Игора Дуљаја завршио први део сезоне као лидер на табели.
Партизан се нада да ће одбранити тврђаву, иако ће доста играча потенцијално први пут играти ову утакмицу (Зубаиру, Мујакић, Јурчевић, Аријага…) Неки ће поново осетити драж највеће утакмице српског фудбала (Михајло Илић, Ђорђе Јовановић), док неки већ имају позамажан број дербија (Бибарс Натхо). Управо неко од њих, има прилику да први пут или поново, израсте у хероја и коначно покрене црно-беле ове сезоне. Само му је то остало.
