Црвени крст од почетка оснивања одувијек је био на услузи грађанима када је то најпотребније. Слободно можемо рећи да су чланови и волонтери ове организације први који, без уздржавања, реагују на све проблеме у којима се грађани задесе. Ипак, и поред тога, Црвени крст не добија пажњу и подршку коју истински заслужује. Тренутну позицију генералног секретара Републике Српске, на коју је дошао прије 18 мјесеци, Рајко Лазић жели да искористи тако што ће заједно са руководством покушати да позиционира Црвени крст на одговарајући ниво.
Рођен је у Шековићима 1966. године, гдје је завршио основну и средњу школу. У Сарајеву је дипломирао на Правном факултету 1990. године, када је изабран за предсједника Општинске организације Црвеног крста у Шековићима. Магистрирао је економију – стратешко планирање и локални економски развој. Иза њега је дугогодишње искуство од 35 година радног стажа на свим нивоима власти. Захвљајући богатом образовању, радио је у локалној управи општине Шековићи, на различитим пословима у области привреде и финансија, али искуство је стекао и у здравсту као директор Дома здравља у Власеници. На нивоу Републике Српске радио је као управни инспектор, а био је и шеф кабинета замјеника министра правде БиХ. У невладином сектору у оквиру Фондације „Мозаик“, био је директор Еко мозаика. На позицији предсједника Друштва Црвеног крста/крижа БиХ био је пет година, након тога и генерални секретар, а током четири године обављао је функцију предсједника Управног одбора друштва Црвеног крста и Црвеног полумјесеца за медитеранске земље које окупља 32 национална друштва.
Из данашње перспективе, чини му се као да није прошло 32 године од оснивања Црвеног крста и како каже, као да је тек у почетној фази.
- Иако постоји Закон о положају и јавним овлаштењима Црвеног крста и Република Српска је на исти пренијела та јавна овлаштења, нисмо се добро позиционирали у буџету. Ова организација припада Министарсву здравља и социјалне заштите РС и у оквиру њега има грант за невладине организације. Приликом контроле ревизорске службе о утрошку средстава из гранта, дата је замјерка да се она не могу трошити на исплату плата и примања запослених у Црвеном крсту. Због тога смо заједно са стручном службом предложили ресорном министарсву да уђемо у процедуру доношења новог Закона о положајима и овлаштењима ЦК и веома ме радује што је такав Нацрт усвојен на сједници Владе, а затим и у Народној скупштини, према којем је ЦК организација од посебног интереса, која заслужује посебну заштиту гдје се мора обезбиједити финансијска подршка за реализацију програмских активности, као и за пословање, које укључује накнаде запослених у оквиру стручне службе. У питању је одредба преузета из друге Декларације Међународне федерације Црвеног крста и Црвеног полумјесеца. Наиме, Црвени крст РС преко Друштва Црвеног крста/Крижа БиХ припада овој најбројнијој хуманој породици, која у овом моменту окупља 191 земљу. Не тражимо ништа више, ни мање од онога што добија Црвени крст у другим бившим југословенским републикама, у Европи и шире – наводи наш саговорник.

И поред не тако велике подршке у области буџета успијевају да реализују све планиране програмске активности и задатке. То нам најбоље потврђује податак да су у 2023. години из буџета Српске добили око 550.000 КМ, а у редовном извјештају укупан износ који су створили односно прослиједили у различите сврхе прелази четири милиона КМ.
- Од новца из буџета издвојили смо 350.000 КМ како би купили разноврсну робу, а у нашем извјештају за ту годину укупан износ који смо остварили је 4.360.000 КМ. По раднику смо добили 179 марака, али захваљујући нашим активностима, пројектима који се финансирају из других извора, припадности Међународној федерацији, те подршци швајцарског и италијанског црвеног крста, као и турског полумјесеца, које су наше сестринске организације, успјели смо да изнесемо сав терет програмских активности. Кроз обиљежавање датума из календара традиционалних активности, обухватили смо све категорије становништва – од новорођенчади за које смо уручили пакете у Недјељи Црвеног крста, потом смо посјетили све установе у Републици Српској које се баве бригом о особама са посебним потребама, па све до старачких домова. Црвени крст је свугдје око нас. Једина је организација која врши обуку из прве помоћи за будуће возаче, ту смо за вријеме несрећа, пандемија, природних катастрофа, када се прикупља крв и промовише добровољно даривање. Имамо и јавне кухиње и настојимо да сваки дан подијелимо по један оброк тим корисницима. У том погледу морам да нагласим јако добру сарадњу са локалним заједницама и центрима за социјални рад. Држимо се филозофије да помогнемо сваком човјеку, а заштитимо његово достојанство. Наравно, тачно се зна ко може бити корисник те услуге, као и ко може спремати храну. Осим помоћи, морамо водити рачуна да је сигуран ланац набавке хране да не дође не дај Боже до тровања. Један програм на којем тренутно радимо, а који ће надам се у овом мјесецу бити усвојен од стране Народне скупштине односи се на његу и помоћ за старије особе. Евидентно је да се у Републици Српској, као и у Европи, број становништва од 65 година и више повећава, а смањује број младих. Често те старије особе остају без надзора породице. Захваљујући сарадњи са швајцарским ЦК који дјелује у БиХ и подршком амбасада, започели смо процес и тренутно се ради у четири локалне заједнице у Српској, и то: у Шамцу, Добоју, Фочи и Прњавору, а од овог мјесеца надам се и у Бијељини и Власеници. Ријеч је о програму његе и помоћи у кући, који укључује компоненту активног старења. Циљ је помоћи људима који су остали сами, али не морају бити смјештени у старачки дом. Највећи терет је самоћа, тако да наши волонтери пружају пажњу старима, обилазе их, кувају им и поспремају, па чак и читају, зависно од њихових афинитета и потреба. Неријетко добијамо повратне информације то јесте писма од крајњих корисника, у којима се захваљују Богу што постоји Црвени крст. Једна идеја о којој размишљам у посљедње вријеме базира се на тој међугенерацијској сарадњи, гдје старије особе могу бити ментори младима у одређеним областима и обратно, млади могу њих да уче о кориштењу нових технологија – наставља причу Лазић.

Кроз дугогодишњи рад схватио је да је перцепција о овој организацији јако уска, то јесте да се њен рад огледа кроз социјално-хуманитарну помоћ и везује за помоћ у виду пакета.
- Међутим, наше дјеловање је далеко комплексније и шире. У нашем програму дјелује Служба тражења. Када се десе катастрофе изазване дјеловањем човјека као што су ратови, или елементарним непогодама као што су поплаве, пожари, земљотреси, онда служба ради на тражењу особа и спајању породица. У БиХ тренутно се око 7.000 особа води као нестале, а сва евиденција и картотека осим Међународног комитета, похрањена је у оквиру наших стручних служби Црвеног крста на општинском, градском и нивоу Републике Српске. Ми смо организација, која је научила јавност да будемо ту када се деси несрећа. Свједоци смо да недавне поплаве у Херцеговини, потом у Шпанији, или терористички напад у Русији, па давна пандемија вируса корона, нису прошли без присуства и помоћи Црвеног крста. Зато ова организација мора бити третирана са великом пажњом, да би њени чланови у мирним условима тренирали, а у катастрофама одговорно дјеловали. Прије неколико седмица смо имали вјежбу на Тјентишту, гдје смо показали који су наши људски ресурси и материјално – техничка средства. Потврдили смо зашто смо дио система у спасавању људи и имовине заједно са службама цивилне заштите, ватрогасном службом и спасилачким екипама. У случајевима несреће, Црвени крст обезбјеђује смјештајне капацитете, прехрамбене производе и психо – социјалну подршку. Поново долазимо до закључка, да за све то морамо имати континуирану финансијску потпору.

Генерални секретар Црвеног крста РС Рајко Лазић наглашава да се посебан акценат ставља на рад са младима.
- У вези с тим, организујемо такмичења у покрету, кроз која дјеца уче о хуманости, основним вриједностима Црвеног крста, те принципима по којима се наш програм разликује од свих других организација као што су оне које долазе из невладиног сектора, а које јавност често уско повезује са нама. Невладине организације, према Закону РС/БиХ, оснивају три пунољетна грађана, а Црвени крст има јавна овлаштења, иза нас стоји Закон и свугдје у свијету се наводи да смо помажући орган властима. Једно од тих овлаштења је упозоравање на опасност од мина, а у тој области такође организујемо такмичење. Када млади оду на излет, па уоче мину, наши полазници знају које су мјере поступања. У складу са Законом о безбједности саобраћаја БиХ, имамо овлаштења да, са општинским и градским организацијама, организујемо обуке из прве помоћи, а кроз основне и средње школе и такмичења из прве помоћи. Такође, Црвени крст већ традиционално организује камп за подмладак у Ријечанима, гдје окупљамо дјецу из цијеле Републике Српске. Приликом добродошлице, у свом обраћању увијек дјеци говорим исто – да морају бити добри људи и квалитетни чланови заједнице. Сам слоган наше организације који је кратак и једноставан „Породица хуманости“, пуно говори управо о тој мисији. Наши млади и старији волонтери, ношени еланом и емпатијом, жртвују своје слободно вријеме и излажу се ризицима. Тај допринос заједници је немјерљив, а нико га не цијени на прави начин. Можда и наш највећи изазов је наћи начин на који ћемо убиједити носиоце одлука, на свим нивоима, да приликом стратешког планирања у буџетима, позиционирају Црвени крст на достојно мјесто. Често истичем да наша организација није буџетски потрошач, него актер који сваку уложену марку вишеструко врати и то кроз много веће вриједности од материјалне – навео је Лазић.

Иако живе другачијим животима, окружени бројним изазовима попут модерних технологија, Лазић сматра да данашња дјеца која су дио Црвеног крста имају једнаку енергију некадашњих генерација.
- У Црвеном крсту, кроз разне програме, присутан је ланац образовања, васпитања и одговорности, који одолијева свим модерним изазовима. Ми их учимо истинским вриједностима и гарантујем да сва та дјеца израстају у оплемењене личности. Многи љекари одлучили су се за љубав према медицини захваљујући свом раду кроз Црвени крст. Али, без обзира на који позив се опредјелили у животу, сигурно је да остају добри људи – поручио је генерални секретар ЦК Рајко Лазић.

Пред организацијом је много редовних програмских активности, али и новитета, које ће и даље бити базиране на очувању квалитетног живота становника Републике Српске.
Јелена Јанковић
Рођена 28. августа 1989. године у Зеници. Основну школу и гимназију завршила у Сокоцу. Дипломирала је Новинарство 2013. године на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. У ЈП "Инфо центар" Соколац запослена од 2015. године. Тренутно обавља функцију главног и одговорног уредника.