Почетком децембра, из штампе је изашао родослов „Јанковићи из Решетнице код Сокоца“, аутора Миливоја А. Јанковића, у издаваштву Матичне библиотеке Источно Сарајево. Мисао о изради родовског стабла Јанковића из села Решетнице код Сокоца, тињала је у њему годинама. Како аутор наводи, иста се распламсала 2014. године, приликом уређења породичног гробља на Талинама.

Јанковић истиче да све што није забиљежено, оде у заборав те је вођен тиме приступио изради родослова.
- Преносећи са кољена на кољено, нешто се изгуби или заборави, ако се неко не потруди да то запише и овјековјечи. Проширујући сазнања о сопственим коријенима и поријеклу, често сам покушавао да у мислима проведем бар дио тегоба и патњи предака. То мисаоно саживљавање са прецима, као и вјеровање да ће остати забиљешке које ће једног дана читати наши потомци, причињавало ми је велико задовољство, инспирацију и обавезу да припремим што више података за будућа покољења – открива он.
Родословом је обухваћено 11 пасова (кољена) од 18. вијека па до данас. У раду су примијењена основна начела: предање, мит, легенда, прошлост, односно историја, писана дјела и садашњост.

- Све је то прожето духом Косова и Косовчића, Светосављем и Светим Савом као заштитника и крсне славе Ђурјановића и Омакаловића, Абазовића, те Војиновића и Коњокрада, односно великог броја родовских група и родова до данашњих дана. Рад је проткан и духом Светосавља, то јесте молитвама, химнама, мудростима и изрекама, као и историјским догађајима и изворима, споменицима, црквама и храмовима, кулама и сликама – појаснио је аутор.
Рецезент књиге Мићо Абазовић наводи како аутор књиге истраживачки настројен и помало пјеснички надахнут, прати кључне сеобе Срба из старе постојбине Дробњака, у данашњој Црној Гори, до српске Босне (којом су тада Турци владали).
- Аутор нас зналачки, на себи својствен начин, проводи кроз родослов својих Јанковића, уназад чак до једанаестог кољена. Уложио је велики труд да би дошао до извора и података, да бројне доказе систематизује како би били лако приступачни читаоцу. Како видимо, у Јанковића роду памћење је дуго, дубоко урезано у породично предање, па је аутор имао од кога да чује и памти – наводи, између осталог, Абазовић.
Рецезент Наташа Јанковић наглашава да рукопис Миливоја Јанковића за родослов Јанковићи од Дурмитора до Романије, од Дробњака до Гласинца, од Комарнице до Решетнице, представља сликовиту природну и друштвену везу између свих топонима у самом наслову дјела.
- Иако је аутор по занимању више везан за природу, вјешто је увезао и друштвене елементе. У родослову је присутна и духовна компонента Косова и Светосавља не само кроз историјске чињенице него и кроз поштовање духа Косова и Светосавља како онда код предака, тако и код данашњих и будућих генерација. Као ‘двоструки’ професор (природног и друштвеног смјера и војно-стручно оспособљен) аутор је веома успјешно увезао ове три компоненте у једну складну цјелину – истиче она.
Миливоје А. Јанковић рођен је 1948. године у Решетници, код Сокоца. Завршио је Природноматематички факултет у Сарајеву 1971, а Факултет политичких наука у Сарајеву 1980. године. Из Одбрамбено-отаџбинског рата изашао је у чину пуковника ВРС. Бивши је атлетичар и обављао је функцију предсједника Скупштине АК „Гласинац“ те Скупштине АС Републике Српске. Члан је више удружења из одбрамбено – ослободилачких ратова и предсједник СУБНОР-а Соколац. Данас у пензији, бави се прикупљањем мисли, изрека, пословица, пише афоризме, чланке и цртице, објављује књиге и израђује укрштене ријечи.