ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН – 12.ЈАНУАРА

СРНА - кроз вријеме

0
48

Данас је недјеља, 12. јануар, 12. дан 2025. До краја године има 353 дана.

812. – Изасланици ромејског /византијског/ цара Михаила Првог Рангабе са франачким царем Карлом Великим у Ахену склопили мир послије више од деценије рата Ромеје и Франачког царства. Један од узрока рата било је Карлово крунисање 800. године у Риму за светог римског цара, што је титула на коју је право полагао Константинопољ. Мир је за Јужне Словене био фаталан – њихове земље подијељене су граничном линијом између два царства.

1628. – Рођен француски писац Шарл Перо, аутор чувене збирке бајки „Вилинске приче“, из које су и дјеци широм свијета познате бајке „Мачак у чизмама“, „Црвенкапа“, „Плавобради“, „Успавана лепотица“. Остала дјела: „Вијек Луја Великог“, „Поређења старих и модерних“.

1773. – У Чарлстону, у Јужној Каролини, основан први музеј у САД.

1829. – Умро њемачки писац Фридрих фон Шлегел, најзначајнији теоретичар њемачког романтизма и један од првих европских модерниста. Са братом Аугустом Вилхелмом Шлегелом уређивао је главни романтичарски часопис „Анетеум“. Осим радова о античкој књижевности, есеја, пјесама и приповиједака, писао је афоризме. Дјела: роман „Луцинда“, „Историја старе и нове књижевности“ /један од првих прегледа на цјелокупну свјетску литературу/.

1852. – Рођен француски маршал Жозеф Жак Сезер Жофр, творац ратног плана Француске у Првом свјетском рату и побједник одсудне битке на Марни 1914. Крајем 1916. смијењен је с положаја главнокомандујућег француских армија због неуспјеха у операцијама 1915. и 1916. године.

1876. – Рођен амерички писац Џон Грифит, познат као Џек Лондон, један од најчитанијих у првој половини 20. вијека. Бавио се различитим занимањима: од разносача новина до копача злата и ратног дописника из руско-јапанског рата. Напоран рад, новчане недаће и алкохол произвели су нервно растројство и самоубиство у 40. години. Написао је око 50 приповиједака и романа. Дјела: „Зов дивљине“, „Бијели очњак“, „Гвоздена пета“ /пророчка визија фашизма/, „Мартин Идн“, „Људи са понора“, „Злато“, „Краљ алкохол“, „Џери острвљанин“, „Морски вук“, „Мјесечева долина“, „Приче с јужних мора“.

1876. – Рођен италијански композитор њемачког поријекла Ермано Волф – Ферари, обновитељ италијанске комичне опере, који је компоновао углавном према комедијама италијанског писца Карла Голдонија. Компоновао је и инструменталне композиције и кантате. Дјела: опере „Четири грубијана“, „Радознале жене“, „Школа за очеве“, „Сузанина тајна“.

1878. – Рођен мађарски писац Ференц Молнар, творац публицистичког стила у мађарској литератури, који је романом „Јунаци Павлове улице“ створио класично дјело омладинске књижевности. У позоришним комадима исказао је изузетну технику и духовитост. Остала дјела: драме и комедије „Лилиом“, „Вук“, „Гардист“, „Црвени млин“, „Чудо међу брдима“, „Лабуд“, „Олимпија“, „Игра у дворцу“.

1893. – Рођен њемачки ратни злочинац Херман Вилхелм Геринг, рајхсмаршал Трећег рајха и оснивач злогласне нацистичке тајне политичке полиције Гестапо. Као министар ваздухопловства наређивао је бомбардовање незаштићених градова и масовно убијање цивила у Другом свјетском рату. Послије смртне пресуде коју му је због ратних злочина изрекао Међународни суд у Нирнбергу, уочи њеног извршења у октобру 1946. одузео себи живот испивши отров.

1899. – Рођен швајцарски биохемичар Паул Херман Милер, добитник Нобелове награде за медицину 1948, који је открио инсектицид ДДТ.

1932. – Хети Каравај, демократа из Арканзаса, постала прва жена изабрана у Сенат САД.

1942. – Италијански гувернер окупиране Црне Горе у Другом свјетском рату генерал Пирцио Бироли наредио да се за једног убијеног или рањеног официра стријеља 50, а за подофицира или војника 10 цивила.

1964. – Збацивањем султана у Занзибару – мјесец дана пошто је та острвска афричка држава у Индијском океану постала независна – окончан устанак и проглашена република с предсједником Абеидом Карумеом. Занзибар се четири мјесеца касније ујединио с Тангањиком у Танзанију.

1976. – Умрла енглеска књижевница Агата Кристи, аутор многих детективских романа. Дјела: „Убиство Роџера Ајкрофта“, „Леш у саркофагу“, „Убиство у `Оријент-експресу`“, „Десет малих црнаца“, „Вашар злочина“, „Никотин“, „Тајна замка `Чимниз`“, „Тајна седам бројчаника“, „Отворених карата“, „Убиство у Месопотамији“.

1990. – Румунски предсједник Јон Илијеску саопштио да је Комунистичка партија Румуније стављена ван закона.

1991. – Конгрес САД одобрио предсједнику Џорџу Бушу да војном силом избаци ирачку армију из Кувајта.

1992. – Влада Алжира дан послије оставке шефа државе Бенџедида Шадлија одгодила другу рунду парламентарних избора, образложивши то „немогућношћу настављања изборног процеса“. На изборима је водио исламски Фронт националног спаса, а исламисти су убрзо одговорили терористичким нападима.

1993. – На мировним преговорима у Женеви предсједник Републике Српске Радован Караџић прихватио уставне принципе предвиђене Венс-Овеновим мировним планом.

1995. – Савјет безбједности УН за још сто дана продужио дјелимичну суспензију санкција Савезној Републици Југославији.

1996. – Прве руске јединице у саставу Ајфора стигле у БиХ, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља послије Другог свјетског рата.

1998. – Канађанка Луиз Фрешет именована за замјеника генералног секретара УН, на функцију која до тада није постојала у свјетској организацији.

1998. – Њемачка пристала да установи фонд од 200 милиона марака ради обештећења око 18.000 Јевреја из источноевропских земаља, који су претрпјели мучење нациста у Другом свјетском рату.

2000. – Турска влада сагласила се да одгоди смртну казну вјешањем вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану.

2000. – Велика Британија хомосексуалцима дозволила службу у оружаним снагама.

2002. – Умро Сајрус Венс, амерички политичар, државник и дипломата, државни секретар САД.

2008. – У хеликоптерској несрећи у Македонији погинули војници који су се враћали из мисије у БиХ.

2008. – Умро академик Анхел Гонзалес /83/, шпански пјесник, борац против Франкове диктатуре.

2010. – У разорном земљотресу који је погодио Хаити погинуло више од 200.000 људи, око 300.000 повријеђено, а преко милион људи остало је без кућа.