Новогодишњи интервју: начелник општине Соколац Страхиња Башевић

ЧВРСТОМ ВОЉОМ И ПРЕДАНИМ РАДОМ ЗАЈЕДНИЧКИ ПОКРЕНУТИ ОВАЈ ГРАД

0
796
Фото: Инфо центар

На Локалним изборима БиХ одржаним у октобру 2024. године, већином гласова за начелника општине изабран је Страхиња Башевић. О стању у општини Соколац, дугу од преко 20 милиона и будућим корацима како би се  изашло из кризе, у новогодишњем интервју за  децембарско издање „Соколачких новина“ одговоре даје управо новоизабрани начелник.

Шта за Вас представља велико повјерење грађана које су Вам указали на изборима с обзиром на то да је процентуално ово била највећа разлика у гласовима између кандидата у неколико претходних изборних година?

Башевић: Прије свега, резултат избора видим као велику одговорност и обавезу да оправдам то повјерење које сам добио,  али и терет с обзиром на ситуацију коју сам затекао. Прошло је тек мало више од мјесец дана откако је извршена примопредаја дужности између начелника и у току је сагледавање стања у општини, на чему радим са својим тимом.

Приближите нам стање које сте затекли по ступању на функцију начелника?

Башевић: Ситуација је незавидна. Сама блокада рачуна општине износи око два милиона марака, што је посљедица углавном тужби од стране радника, који су били принуђени да судским путем потражују своје плате. Већина тих наплата је извршена, али ту су дуговања према појединим извођачима радова, који такође своја потраживања траже преко суда. Сљедећи проблеми су око 13,5 милиона краткорочних обавеза доспјелих на плаћање, као и девет и по милиона дугорочних обавеза односно кредита код четири различите банке. Ту је и репрограм са Пореском управом, којој дуг за неплаћене доприносе и обавезе износи пет и по милиона КМ. Како репрограм није могао да прати динамику плаћања, исти доспијева на блокаде у ову свеукупну поменуту цифру. Када се све то сабере укупан дуг општине износи близу 24 милиона марака. Морам да напоменем да имамо око 3.200.000 КМ потраживања, од којих је 1.400.000 дефинитивно ненаплативо због пропуштања рокова, покретања одређених механизама наплате и разних других основа. Слободно ћу рећи да је до тога дошло из чисте неодговорности. За овај други дио постоји могућност наплате, што ћемо морати да анализирамо и чему ћемо приступити у неком сљедећем периоду. Све у свему, тешко стање за једну малу локалну заједницу. Свакодневно добијамо опомене од лица која потражују своје зараде, од институција Републике Српске, па чак и за гашење струје, телефона и интернета. Просто речено, основно функционисање општинске администрације и општинских институција и предузећа је доведено у питање. Врло брзо ћемо имати комплетну слику стања у општини и код буџетских корисника. Тражио сам од директора свих предузећа да доставе извјештаје о пословању у претходном периоду, као и план рада за сљедећу годину.

Општина Соколац је у претходном периоду функционисала по Одлуци о привременом финансирању. Какве кораке ћете сада предузети?

Башевић: Почетком нове године ући ћемо у процедуру формирања и усвајања буџета за 2025. годину са формирањем оквира приходовне стране. Узећемо у обзир предузећа и све интересне групе, спортске колективе, удружења чије је дјеловање у интересу општине као и спортске клубове. На основу њихових извјештаја и планова рада, пробаћемо направити један реалан оквир буџета, како би покушали превазићи кризу. Уз помоћ највиших нивоа власти, предсједника Републике Милорада Додика, предсједника Владе Радована Вишковића, као и министра финансија Зоре Видовић приступили смо процесу плана и исплате позајмице од два милиона марака која ће бити усмјерена на блокаду рачуна и помоћи да почнемо функционисати. Такође, у јануару 2025. ћемо конструисати план рада и приоритетних активности на период од четири године. Након деблокаде, први проблем на који ћемо бити фокусирани јесте рјешавање дуга према Пореској управи. Уласком у идућу годину радићемо на новом репрограму којим би избјегли сталне блокаде рачуна од Пореске управе. Редовним плаћањем по основу поменутог репрограма, очекујемо одређени степен стабилизације. Такође, морамо предузети одређене кораке како би стигли и преостале плате, поред оних наплаћених судским путем.

Није тајна да општина има проблем са вишком радника. Шта планирате по том питању?

Башевић: Мораћемо урадити реорганизацију општинске администрације и сагледати стварни број потребних радника, који су тренутно у радном односу. Узећемо у обзир њихове активности и допринос самој администрацији, па ћемо видјети да ли постоји потреба за израдом нове систематизације и како ријешити збрињавање вишка радника. Наравно да не размишљамо искључиво у правцу отпуштања радника, сагледаћемо да ли ко ускоро испуњава услове за пензију, можда и о неким стимулативним отпремнинама. У складу са свим наведеним, истаћи ћу податак да је у прошлој години извршење буџета  било нешто више од девет милиона, а само на плате радника требало је обезбиједити шест милиона. Јасно је да је то класични потрошачки, а не развојни буџет бЕз могућности било каквих инвестиција или реализовања пројеката.

Који су приходи на које можете рачунати при рјешавању цјелокупне ситуације?

Башевић: Од Шума Републике Српске имамо потраживања за ову годину у износу од 1.300.000 КМ, што је више пута приписивано мени као директору ШГ „Романија“ да нисам хтио да исплатим. Ево ни сада није исплаћено из простог разлога што за то нису постојали законски услови како у периоду бившег начелника, тако и са мојим доласком на нову функцију. Дакле, за све то мора постојати усвојен буџет и јасно дефинисан план утрошка тих средстава, који усваја Скупштина општине, а за који даје сагласност ресорно министарство. Ми ћемо са усвајањем буџета за 2025. годину, усвојити  план утрошка средстава и планираћемо око два милиона марака прихода од Шума.

Каква је узајамна подршка и сарадња са Градом Источно Сарајево?

Башевић: У току прошле године, као посланик у Народној Скупштини, успио сам да добијем подршку Владе и предузећа „Путеви Републике Српске“, на основе које су са 850.000 марака асфалтиране улице у ужем језгру општине. Међутим, ту је неизмјерна подршка Града Источно Сарајево и градоначелника Љубише Ћосића, који је издвојио нешто више од милион марака за асфалтирање главне улице – Улице цара Лазара те једне попречне улице. Остале су нам још двије попречне, за чије асфалтирање се претходна власт општине Соколац споразумно обавезала да ће изнаћи средства. Градоначелник Љубиша Ћосић са нама посланицима из ове регије покренуо је иницијативу о измјени Закона, на основу које би порез на добит са територије Источно Сарајево остао управо у Граду. Градоначелници Бијељине и Бањалуке су подигли узбуну због неких шест милиона марака, што је минималан проценат у односу на свеукупне буџете њихових градова. Сматрам да су јавним неподржавањем поменуте иницијативе показали непоштовање граду у којем је створена Република Српска и њене прве институције. Планирано је да тај приход Града буде распоређен по њеним општинама. Очекујемо додатних између 500.000 до 1.000.000 марака подршке од Града Источно Сарајево, што ће бити стимуланс за излазак из опште кризе.

Који су то пројекти на којима ће општина Соколац радити у наредном периоду?

Башевић: Највиши представници претходне власти углавном су причали о пројекту Градске куће. Непосредно пред одржавање Локалних избора, тадашњи начелник је приступио провођењу процеса јавних набавки за прву фазу изградње комплекса у износу од 5,5 милиона КМ. Једном предузећу са простора града Источно Сарајево путем мјенице је гарантована наплата потраживања, без извора финансирања. Претходно је од Града Београда општини Соколац уплаћено 500.000 марака подршке за изградњу Градске куће, а новац је потрошен за неке друге ствари. Осим Градске куће, проведен је поступак јавне набавке за обнову постојећег Културног центра „Соколац“,  у вриједности око 950.000 марака, за шта је дата гаранција. Ја сам наслиједио ситуацију у којој имам потписане уговоре са једним извођачем у вриједности од око шест и по милиона марака са дефинисаним гаранцијама наплате, а наш укупни буџет општине ће износити око 10 милиона. Уколико би ми приступили извршењу ових пројеката, уз исплату плата радницима, не бисмо имали више ниједну марку за функционисање било којег другог предузећа, организације или удружења у нашој општини. Након сагледавања свега тога и разговора са извођачем радова, ради се на изналажењу новог рјешења у смислу стопирања покретања принудне наплате за шта се општина обавезала. При рјешавању, ићи ћемо у правцу израде једног новог пројекта Културног центра, који треба да садржи дио садржаја планираних у Градској кући. Са јасно дефинисаним пројектним рјешењем ићи ћемо према институцијама Српске, без чије подршке је немогуће функционисати. Такође, један давно започети концепт изградње етно села на Романији, није се помјерио са мртве тачке. Чињеница је да ми имамо велики природни потенцијал и да се људи све више окрећу боравку у природи. У прилог нам иду близина Јахорине, те магистрални пут које веже важне путне правце. Постоји план парцелизације, а у току је и урбанистички пројекат, који ће дефинисати укупну форму насеља како треба да изгледа, те сам са градоначелником Ћосићем договорио да у наредном периоду дефинишемо пројектни задатак и идеју око које ће се окупити сав туристички потенцијал на Равној Романији. Лако је продати плацеве и уложити паре у инфраструктуру, али ми морамо мислити и како да привучемо пролазнике и туристе да сврате на то мјесто. Што се тиче приче о изради соларне електране, ми као скупштинска већина смо је подржали. Од стране општине су проведене све потребне процедуре и настављена је подршка истом. Остало је још неколико ствари да се уради око земљишта и прикључења на главни далековод. Суштина тога је да ће општина Соколац, на основу производње електричне енергије, имати прилив у свом буџету од 600.000 до 800.000 КМ годишње. Једини проблем је што је тих 100 хектара земљишта намјењених за електрану, углавном пољопривредно земљиште које су домаћи пољопривредници користили, а сада им неће бити доступно. Ми смо покушали да изнађемо начин да се пројекат реализује на некој другој површини, али локација је већ дефинисана уз сагласност свих нивоа државе. Углавном идемо даље у корист општине, очекује се почетак радова на прољеће. У преговорима смо са Владом Републике Српске да видимо на који начин можемо да искористимо потенцијал предузећа „Нова Романија“.

За крај новогодишњег интервјуа шта бисте поручили читаоцима наших новина и свим грађанима општине?

Башевић: Желим вам прије свега добро здравље, јер је оно данас најважније. Замолићу вас за стрпљење и разумијевање за комплетну ситуацију у којој се налазимо. Желим да, због свих оних који су нову шансу видјели у мени и изабрали ме као првог међу једнакима, заједнички, са добром енергијом и јаким духом покренемо овај град са мртве тачке. Са новом 2025. годином, уз пуно здравља и личног успјеха, покренимо сами себе јер сви појединачно могу да дају свој допринос цјелокупој слици, трудећи се за себе, своју породицу, предузеће у којем раде. Само тако ћемо моћи гледати у бољу будућност.