У Крфском каналу, 23. јануара 1916. године, почело је сахрањивање српских војника у Плаву гробницу.
Послије натчовјечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 километара пјешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености.
Пошто није било довољно мјеста на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени обољели од тифуса, а и због опасности од ширења епидемије, одлучено је да они буду сахрањени у море.
Према званичним, али непотпуним подацима /сви умрли нису евидентирани/, до 23. марта 1916. године у Крфском каналу сахрањено је 4.847 српских војника и официра.
Од тада, сви српски бродови који туда пролазе заустављају се и одају почаст сахрањенима у Плаву гробницу.