У Републици Српској је за приоритетне активности у области водопривреде у протеклих шест година уложено више средстава, око 320 милиона КМ, него у претходних 20 година, изјавио је Срни помоћник министра за водопривреду Српске Милан Гаврић.
Гаврић је рекао да је ријеч је о ревитализацији и реконструкцији хидромелиорационих система, објеката одбране од поплава и водоснабдијевању.
- До сада су изведени радови на санацији и изградњи нових заштитних насипа, ободној каналској мрежи, регулацији водотока, рушевним обалама и санацији и реконструкцији секундарне и терцијалне мреже мелиорационе одводње, навео је Гаврић.
Он је додао да је у току реализација друге фазе пројекта „Хитне помоћи и заштите од поплава“, вриједности око 41 милиона евра, од чега је 19 милиона кредит Европске инвестиционе банке, а око 22 милиона су сопствена средстав или остали извори финансирања.
- Циљ пројекта је значајно повећање отпорности у случају поплава у приоритетним подручјима у Српској. Спровођење мјера заштите од поплава смањиће ризике од штета узрокованих поплавама и економске и финансијске губитке, те повољно утицати на здравље људи и друштва у цјелини, рекао је Гаврић.
Он је навео да су у току рехабилитација ријеке Врбас кроз градско подручје Бањалуке, вриједности 5.677.136 КМ без ПДВ-а, као и ријеке Босне, односно заштита насеља Добор у Модричи, вриједности 8.335.675 КМ без ПДВ-а.
У току је и рехабилитација ријека Лијешањ и Граб у Добоју /2.464.352 КМ без ПДВ/, изградња прве фазе дринског насипа у Семберији /1.940.609 КМ без ПДВ/, те регулација ријеке Хоче у Каракају код Зворника /2.355.872 КМ без ПДВ/.
- Вриједност рехабилитације црпних станица поред ријеке Саве у Семберији је 6,2 милиона КМ без ПДВ-а, регулације ријеке Милошевице у Приједору око 3,2 милиона КМ без ПДВ-а, а ријеке Студени Јадар у Милићима око два милиона КМ без ПДВ-а, рекао је Гаврић.
Он је подсјетио да је прва фаза пројеката „Хитне помоћи и заштите од поплава“, вриједности 55 милиона евра, реализована у периоду 2011-2021. година, те да су израђене мјере заштите од поплава које су посебно добиле на важности након поплава из 2010. и 2014. године.
Гаврић је додао да су у оквиру реализације пројекта интегрисаног развоја коридора ријека Саве и Дрине у току процедуре испитивања стања савског насипа и дијела унског насипа у Српској, у вриједности око 3,8 милиона КМ.
- У току је санација Главног ободног канала у Семберији дужине око 13,6 километара, у вриједности око 4,3 милиона евра, те израда техничке документације за рехабилитацију рушевних обала ријеке Саве на локацији Кеј-Лука, општина Шамац, у вриједности око 700.000 КМ, навео је Гаврић.
Он је напоемнуо да је 2020. године Свјетска банка одобрила 30 милиона евра кредитних средстава за пројекат интегрисаног развоја коридора ријека Саве и Дрине.
Према његовим ријечима, циљ овог пројекта је подржавање интегрисаног управљања међународним коридорима ових ријека ради побољшања заштите од поплава, унапређења пловности ријеке Саве и унапређења управљања бранама на Дрини за производњу хидроенергије, као и управљања поплавама и сушама, те унапређења природних вриједности и туризма.
- Свјетска банка финансира и пројекат модернизације водних и санитарних услуга у укупном износу за БиХ од 51,5 милиона евра. Пројектним споразумом између банке и Републике Српске уговорено је да Српска проведе ‘Дио Б пројекта’, вриједности око 31 милион долара, који се преноси супсидијарним споразумом на градове Зворник, Добој, Лакташи, Прњавор, Требиње и општину Источно Ново Сарајево, рекао је Гаврић.
Он је подсјетио да је у протеклих пет година у активности заштите квалитета воде уложено 3,77 милиона КМ.
Гаврић је додао да је у 2019. години уложено 2,3 милиона КМ у систем за хидролошко прогнозирање поплава на сливу ријеке Саве у БиХ.
- Потребно је радити на побољшању и проширењу мелиорационих система да би се помогло ресору пољопривреде са изазовом недостака воде у све дужим сушним периодима. Као један од приоритета у наредном периоду ће бити и унапређење водних услуга. Започете су одређене активности које ће довести до успоставе регулаторног, институционалног и оперативог оквира за одрживо функционисање сектора водних услуга, закључио је Гаврић.
Гаврић је рекао да се у Републици Српској наставља са приоритетним активностима у области водопривреде, а посебно ће се радити на одрживом кориштењу водних ресурса.
Он је истакао да ће Влада Републике Српске и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде наставити са инвестирањем у објекте заштите од поплава и унапређење система прогнозе и ране најаве поплава да би била повећана спремност одговора на могуће природне катастрофе.
- Објекти одбране од поплава захтијевају константно одржавање и улагања у овај сектор не завршавају изградњом заштитних објеката, стога је потребно радити на успостављању одрживог система који ће обезбиједити довољна финансијска средстава за функционисање сектора одбране од поплава, нагласио је Гаврић за Срну.