У Србији је 6. фебруара 1876. године основано Друштво Црвеног крста, непуних 13 година послије прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви.
Акцију је покренуо млади војни љекар Владан Ђорђевић, а за првог предсједника изабран је митрополит београдски Михајло. Два мјесеца касније, Друштво је постало члан Међународног Црвеног крста.
Уз предсједника Друштва, управу је чинило неколико угледних грађана тадашње Србије.
Након избора, Главни одбор Црвеног крста обратио се прогласом народу, излажући циљеве и дужности Друштва, те позивајући грађане да се упишу у чланство и оснују пододборе у цијелој земљи.
Први задатак Друштва био је збрињавање избјеглица које су долазиле током херцеговачког устанка против турске власти.
У години оснивања, Друштво Црвеног крста окупило је око 2.000 чланова и основало 35 пододбора у Србији.