Момо Капор је био ренесансна личност која је подједнако снажно оставила траг у књижевности, сликарству, новинарству и медијима, изјавио је вечерас у Источном Новом Сарајеву академик Матија Бећковић.
„Као што је писао, тако је и сликао, као што је сликао, тако је и говорио. Све чиме се бавио носило је печат шарма, духовитости и луцидности“, рекао је Бећковић новинарима уочи књижевне вечери у оквиру манифестације „Момо Капор: чувар адресе“.
Он је подсјетио да је Капор аутор бројних романа, приповједака, путописа, колумни, радио и телевизијских драма, те да је био препознатљив по специфичном стилу који је спајао урбану свакодневицу, личну исповијест и дух времена.
„Писао је до последњег даха, чак и када је већ готово изгубио вид, што говори о његовој посвећености стварању“, рекао је Бећковић.
Професор Душко Певуља нагласио је да је Капор био велики мајстор кратке форме и да је управо у том жанру достигао пуну умјетничку зрелост.
„Он је у писаној форми оживио усмени образац приповиједања. Та заљубљеност у причу чине га и данас блиским читаоцима“, рекао је Певуља.
Према његовим ријечима, Капор је кроз своје романе и приче дочаравао атмосферу седамдесетих и осамдесетих година, урбану културу Београда и Сарајева, али и драматична искуства ратних деведесетих година, остајући аутентичан хроничар свог времена.
Професор Ранко Поповић указао је да је Капор творац урбане митологије Сарајева и да је његов рад значајан, не само као књижевно достигнуће, већ и као културни феномен.
„Град постаје град тек када добије духовни садржај. Момо Капор је један од оних који су том духу дали мјеру и боју“, поручио је Поповић, истичући да је очување сјећања на овакве ствараоце од пресудног значаја за културни континуитет.
Академик Бећковић вечерас је у Културном центру промовисао своје књиге „Мој друг Ђидо“, „Мајка Зорка“ и „Нигдје никог, немамо куд“.
У оквиру манифестације „Момо Капор: чувар адресе“ сутра ће бити одржано књижевно вече посвећено Моми Капору.
Покровитељи и организатори манифестације су Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Културни клуб „Фронесис“, град Источно Сарајево, те општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.
Српски књижевник, сликар и новинар Момчило Момо Капор рођен је 8. априла 1937. године у Сарајеву, гдје је провео најраније дјетињство. Дипломирао је сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних уметности.
Важи за једног од најталентованијих српских интелектуалаца 20. вијека. Био је члан Сената Републике Српске и Академије наука и умјетности Републике Српске.
Остаће упамћен као писац чије се књиге читају „наискап“, као сликар, али и новинар због чијих су колумни куповане новине.
Момо Капор преминуо је у Београду 3. марта 2010. године.
