Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају дан посвећен Светом свештеномученику Харалампију.
Име овог свеца грчког је поријекла и значи радосна свјетлост. Он је био епископ у Магнезији (Тесалија) у 2. вијеку, а вјерује се да је у 113. години пострадао због Христа. За живота урадио је много чудесних ствари, и многе људе преобратио је у хришћанство – због њега је чак и царева кћерка Галина прешла у хришћанство.
Када је у вријеме цара Септимија Севера почео прогон хришћана, Харалампије се није крио, већ се својевољно предао. Када су га живог одрали, светац је рекао царским војницима: „Хвала вам, браћо, за то што остругавши моје старо тијело, ви обновисте дух мој за нови, вјечни живот“.
Осуђен на смрт и изведен на губилиште свети Харалампије уздиже руке к небу и помоли се Богу за све људе, да им Бог да тјелесно здравље и душевно спасење, и да им умножи плодове земаљске.
„Господе, ти знаш, да су људи месо и крв; опрости им гријехе, и излиј благодат Твоју на све!“
Послије молитве овај свети старац предаде душу своју Богу прије него што џелат спусти мач на његов врат. Харалампије је пострадао 202. године, а Галина је обавила сахрану.
Обичаји и вјеровања
Свети Харалампије је веома поштован у народу. Вјерује се да је имао велике исцјелитељске моћи, због чега је и добио надимак „господар свих болести“, па је највећи број данашњих обичаја везан за здравље и исцјељења.
Данас мајке обавезно воде дјецу у цркву како би се заједно помолили овом свецу за здравље. Поред тога, обичај је да и сви којима нешто фали данас неизоставно оду до љекара.
Још једно вјеровање каже да ће дијете коме на овај празник испадне или никне први зуб бити срећно цијелог живота, и над њим ће бдјети управо Свети Харалампије.
