1653. – Рођен италијански композитор и виолиниста Арканђело Корели, оснивач болоњске виолинске школе. Јединством емотивности и уравнотежене форме успоставио је равнотежу с обиљем барокних украса у својој музици, постигавши класичну смиреност. Знатно је утицао на Јохана Себастијана Баха. Дјела: 12 кончерта гроса, сонате за виолину, три сонате.
1673. – Умро француски писац Жан Батист Поклен Молијер, један од највећих свјетских комедиографа, исте вечери пошто је играо у својој посљедњој комедији „Уображени болесник“. Послије крстарења 14 година с позоришном трупом у Паризу је до смрти водио позориште и писао комедије, у којима је обично играо главне улоге. Први већи успјех постигао је 1659. дјелом „Смијешне прециозе“. У више од 30 комада је генијално исмијавао мане друштва, сталешке предрасуде, поквареност аристократије и грамзивост буржоазије. Био је материјалиста и ватрени поборник златног правила ренесансе: „Управљати се према природи“. Остала дјела: „Школа за мужеве“, „Школа за жене“, „Тартиф“, „Дон Жуан“, „Мизантроп“, „Жорж Данден“, „Тврдица“, „Учене жене“, „Грађанин-племић“.
1749. – Аустријска царица и угарска краљица Марија Терезија прогласила Сомбор слободним краљевским градом – овај датум обиљежава се као Дан града.
1766. – Рођен енглески економиста и демограф Томас Роберт Малтус, познат по „закону становништва“, према којем се оно увећава геометријском, а производња хране аритметичком прогресијом.
1856. – Умро њемачки писац јеврејског поријекла Хајнрих Хајне, један од највећих пјесника 19. вијека, чија је поезија – суптилног лиризма, искрених емоција и осјећајности пригушених иронијом – врхунско достигнуће романтизма. Послије студија права у Гетингену и путовања по Европи, напустио је Њемачку због сукоба с реакционарним снагама и отишао у Париз. Ту се спријатељио с Карлом Марксом и написао чувену пјесму „Ткачи“ и поему „Њемачка, зимска бајка“, у којој је досегао врхунац сатиричне лирике. Претходно је „Књигом пјесама“ 1827. унио у њемачку лирику потпуно нов тон, што је учинио и у њемачкој прози дјелом „Слике с путовања“. У Паризу је дјеловао као духовни посредник између Нијемаца и Француза: у прозној збирци „Салон“ је обавјештавао Нијемце о духовним приликама у Француској, а за француске читаоце је написао дјела „О историји новије лијепе књижевности у Њемачкој“ и „Прилог историји религије и филозофије у Њемачкој“. Његова поезија представља врхунско достигнуће њемачког романтизма. Остала дјела: збирке „Нове пјесме“, „Романсеро“ и спјев „Ата Трол“.
1863. – Српски трговац и бродовласник Миша Анастасијевић поклонио држави зграду у Београду, познату као Капетан-Мишино здање. У писму Министарству просвјете је поручио да кућу уступа „свом отечеству“ за смјештај „учених и просветних завода“. У њој се сада налази ректорат Београдског универзитета.
1864. – Рођен аустралијски писац Ендрју Бартон Бањо Петерсон, аутор изврсних балада попут „Човјека са сњежне ријеке“. У роману „Брак“ је на сликовит начин описао живот на овчарским фармама Аустралије.
1864. – Јужњачка подморница „Ханли“ у америчком грађанском рату у Чарлстону у Јужној Каролини потопила торпедом сјеверњачки брод „Хустаник“, што се сматра првим успјешним нападом подморнице на ратни брод у историји поморског ратовања.
1871. – Рођен српски писац и дипломата Јован Дучић, члан Српске краљевске академије, чије је стваралаштво изузетне версификације ударило печат српској поезији у првој половини 20. вијека. Завршио је учитељску школу у Сомбору и био учитељ у српским школама у Босни и Херцеговини, послије чега је студирао права у Женеви и Паризу, гдје је дипломирао. Од 1912. до 1941. био је дипломата краљевина Србије и Југославије и амбасадор у великим европским градовима. Заједно с писцима Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем, такође истакнутим српским националистима, у Мостару је покренуо књижевни лист „Зора“. Већ првом пјесничком збирком „Пјесме“ 1901. представио се као надахнут лиричар обузет темама бола и усамљености, љубави и смрти. У Другом свјетском рату је међу првима јавно указао на злочиначку природу усташке Независне Државе Хрватске и на геноцид над Србима. Послијератна званична књижевна критика проказала га је као четнички опредијељеног. Осим пјесама, од којих су неке непролазне вриједности, писао је прозу, путописе, есеје, студије. Умро је 1943. у САД и његове кости су почивале у држави Индијана до 22. октобра 2000. године, када су пренесене у Требиње.
1877. – Рођен француски политичар Андре Мажино, министар рата од 1922. до 1924. и од 1929. до смрти 1932, по којем је названа утврђена линија на истоку Француске, грађена од 1927. до 1936. Велики систем утврђења није спријечио у Другом свјетском рату армију нацистичке Њемачке да 1940. изведе инвазију на Француску из правца Белгије, заобишавши „Мажино линију“.
1909. – Умро индијански поглавица Гојатлај, познатији као Џеронимо, посљедњи поглавица племена Апачи који се предао америчкој војсци. Као вођа апачког племена Чирикахуа предводио је неколико индијанских устанака у покушају да се одупре геноциду владе САД над Индијанцима и њеној одлуци да преживјеле пресели и заточи у резерват у Аризони, али је 1886. био принуђен да се преда. Непосредно пред смрт у тврђави Форт Сил у Оклахоми издиктирао је аутобиографију „Џеронимо: његова лична прича“.
1932. – Умро српски генерал Михаило Рашић, командант Дунавске дивизије у Кумановској бици 1912. и Комбиноване дивизије у Церској бици 1914. У Колубарској бици његова дивизија је продрла у Београд и плотунима с Бановог брда разорила мост на Сави преко којег су се повлачиле аустроугарске трупе.
1933. – Објављен први број америчког листа „Њусвик“, од 1. јануара 2013. године излази само у дигиталном облику.
1942. – Окупаторска бугарска војска у Другом свјетском рату убила све житеље Бојника код Лесковца које је ухапсила: 473 цивила, укључујући 89 дјеце, а мјесто је спаљено до темеља.
1948. – У Београду објављен први број листа за књижевност и друштвена питања Књижевне новине, први уредници Јован Поповић и Милан Дединац.
1979. – Кина напала Вијетнам, али су у краткотрајном рату њене трупе претрпјеле озбиљне губитке од армије с великим борбеним искуством стеченим у побједоносном рату против САД окончаном 1975, па су се кинеске трупе повукле три седмице касније. Повод за напад био је упад вијетнамских снага у Камбоџу крајем 1978. и збацивање маоистичког режима Црвених Кмера, одговорног за смрт између милион и два милиона људи.
1982. – Премијер Зимбабвеа Роберт Мугабе под оптужбом за завјеру искључио из владе номиналног савезника у претходној борби за независност земље, вођу партије ЗАПУ Џошуа Нкома.
1989. – Умро француски модни креатор Ги Ларош, један од највећих „модних диктатора“ 20. вијека. Његове елегантне креације су продаване по релативно умјереним цијенама.
1992. – Генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали препоручио размјештање 13.000 припадника мировних снага свјетске организације у бившој Југославији.
1994. – Потврђена смрт првог изабраног предсједника Грузије Звијада Гамсахурдије, чије је већ распаднуто тијело пронађено и идентификовано.
1997. – Предсједник Пакистана Фарук Leghari, који је у новембру 1996. распустио владу Беназира Бута, именовао је Наваза Шарифа за новог премијера.
2002. – Преласком на евро, Француска се опростила од франка који је 641 годину био њена валута.
2003. – По налогу Хашког трибунала на Косову су ухапшени припадници расформиране терористичке ОВК и изручени Харадин Баља, Исак Муслију и Агим Муртези. То је прво хапшење по налогу из Хага које је обавио Кфор. Против Агима Муртезија суд је повукао оптужницу због замјене идентитета.
2006. – Најмање 200 људи погинуло када је клизиште, активирано након јаких киша, затрпало комплетно село у централном дијелу Филипина.
2013. – Умро Милан Гверо, генерал, помоћник команданта Војске Републике Српске. /крај/
































