ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН – 17. фебруар

1600. – Италијански филозоф, астроном и математичар Ђордано Бруно спаљен у Риму као јеретик, на основу пресуде римокатоличке инквизиције. Био је материјалиста, чије су теорије антиципирале модерну науку, страстан проповједник нових идеја о природи и пропагатор хелиоцентричног учења Николе Коперника. Развијао је идеју о бескрајности универзума и мноштву свјетова, чиме је интуитивно отишао даље од Коперника. Одбацивао је традиционалну геоцентричну астрономију, према којој је Земља центар свемира, ослањајући се, при томе, на „природну свјетлост људског ума“. Ни послије седам година тамнице није се одрекао својих идеја. Д‌јела: „О узроку, принципу и једном“, „О бескрајности, универзуму и свјетовима“, „О монади, броју и фигури“.

1653. – Рођен италијански композитор и виолиниста Арканђело Корели, оснивач болоњске виолинске школе. Јединством емотивности и уравнотежене форме успоставио је равнотежу с обиљем барокних украса у својој музици, постигавши класичну смиреност. Знатно је утицао на Јохана Себастијана Баха. Д‌јела: 12 кончерта гроса, сонате за виолину, три сонате.

1673. – Умро француски писац Жан Батист Поклен Молијер, један од највећих свјетских комедиографа, исте вечери пошто је играо у својој посљедњој комедији „Уображени болесник“. Послије крстарења 14 година с позоришном трупом у Паризу је до смрти водио позориште и писао комедије, у којима је обично играо главне улоге. Први већи успјех постигао је 1659. д‌јелом „Смијешне прециозе“. У више од 30 комада је генијално исмијавао мане друштва, сталешке предрасуде, поквареност аристократије и грамзивост буржоазије. Био је материјалиста и ватрени поборник златног правила ренесансе: „Управљати се према природи“. Остала д‌јела: „Школа за мужеве“, „Школа за жене“, „Тартиф“, „Дон Жуан“, „Мизантроп“, „Жорж Данден“, „Тврдица“, „Учене жене“, „Грађанин-племић“.

1749. – Аустријска царица и угарска краљица Марија Терезија прогласила Сомбор слободним краљевским градом – овај датум обиљежава се као Дан града.

1766. – Рођен енглески економиста и демограф Томас Роберт Малтус, познат по „закону становништва“, према којем се оно увећава геометријском, а производња хране аритметичком прогресијом.

1856. – Умро њемачки писац јеврејског поријекла Хајнрих Хајне, један од највећих пјесника 19. вијека, чија је поезија – суптилног лиризма, искрених емоција и осјећајности пригушених иронијом – врхунско достигнуће романтизма. Послије студија права у Гетингену и путовања по Европи, напустио је Њемачку због сукоба с реакционарним снагама и отишао у Париз. Ту се спријатељио с Карлом Марксом и написао чувену пјесму „Ткачи“ и поему „Њемачка, зимска бајка“, у којој је досегао врхунац сатиричне лирике. Претходно је „Књигом пјесама“ 1827. унио у њемачку лирику потпуно нов тон, што је учинио и у њемачкој прози д‌јелом „Слике с путовања“. У Паризу је д‌јеловао као духовни посредник између Нијемаца и Француза: у прозној збирци „Салон“ је обавјештавао Нијемце о духовним приликама у Француској, а за француске читаоце је написао д‌јела „О историји новије лијепе књижевности у Њемачкој“ и „Прилог историји религије и филозофије у Њемачкој“. Његова поезија представља врхунско достигнуће њемачког романтизма. Остала д‌јела: збирке „Нове пјесме“, „Романсеро“ и спјев „Ата Трол“.

1863. – Српски трговац и бродовласник Миша Анастасијевић поклонио држави зграду у Београду, познату као Капетан-Мишино здање. У писму Министарству просвјете је поручио да кућу уступа „свом отечеству“ за смјештај „учених и просветних завода“. У њој се сада налази ректорат Београдског универзитета.

1864. – Рођен аустралијски писац Ендрју Бартон Бањо Петерсон, аутор изврсних балада попут „Човјека са сњежне ријеке“. У роману „Брак“ је на сликовит начин описао живот на овчарским фармама Аустралије.

1864. – Јужњачка подморница „Ханли“ у америчком грађанском рату у Чарлстону у Јужној Каролини потопила торпедом сјеверњачки брод „Хустаник“, што се сматра првим успјешним нападом подморнице на ратни брод у историји поморског ратовања.

1871. – Рођен српски писац и дипломата Јован Дучић, члан Српске краљевске академије, чије је стваралаштво изузетне версификације ударило печат српској поезији у првој половини 20. вијека. Завршио је учитељску школу у Сомбору и био учитељ у српским школама у Босни и Херцеговини, послије чега је студирао права у Женеви и Паризу, гд‌је је дипломирао. Од 1912. до 1941. био је дипломата краљевина Србије и Југославије и амбасадор у великим европским градовима. Заједно с писцима Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем, такође истакнутим српским националистима, у Мостару је покренуо књижевни лист „Зора“. Већ првом пјесничком збирком „Пјесме“ 1901. представио се као надахнут лиричар обузет темама бола и усамљености, љубави и смрти. У Другом свјетском рату је међу првима јавно указао на злочиначку природу усташке Независне Државе Хрватске и на геноцид над Србима. Послијератна званична књижевна критика проказала га је као четнички опредијељеног. Осим пјесама, од којих су неке непролазне вриједности, писао је прозу, путописе, есеје, студије. Умро је 1943. у САД и његове кости су почивале у држави Индијана до 22. октобра 2000. године, када су пренесене у Требиње.

1877. – Рођен француски политичар Андре Мажино, министар рата од 1922. до 1924. и од 1929. до смрти 1932, по којем је названа утврђена линија на истоку Француске, грађена од 1927. до 1936. Велики систем утврђења није спријечио у Другом свјетском рату армију нацистичке Њемачке да 1940. изведе инвазију на Француску из правца Белгије, заобишавши „Мажино линију“.

1909. – Умро индијански поглавица Гојатлај, познатији као Џеронимо, посљедњи поглавица племена Апачи који се предао америчкој војсци. Као вођа апачког племена Чирикахуа предводио је неколико индијанских устанака у покушају да се одупре геноциду владе САД над Индијанцима и њеној одлуци да преживјеле пресели и заточи у резерват у Аризони, али је 1886. био принуђен да се преда. Непосредно пред смрт у тврђави Форт Сил у Оклахоми издиктирао је аутобиографију „Џеронимо: његова лична прича“.

1932. – Умро српски генерал Михаило Рашић, командант Дунавске дивизије у Кумановској бици 1912. и Комбиноване дивизије у Церској бици 1914. У Колубарској бици његова дивизија је продрла у Београд и плотунима с Бановог брда разорила мост на Сави преко којег су се повлачиле аустроугарске трупе.

1933. – Објављен први број америчког листа „Њусвик“, од 1. јануара 2013. године излази само у дигиталном облику.

1942. – Окупаторска бугарска војска у Другом свјетском рату убила све житеље Бојника код Лесковца које је ухапсила: 473 цивила, укључујући 89 д‌јеце, а мјесто је спаљено до темеља.

1948. – У Београду објављен први број листа за књижевност и друштвена питања Књижевне новине, први уредници Јован Поповић и Милан Дединац.

1979. – Кина напала Вијетнам, али су у краткотрајном рату њене трупе претрпјеле озбиљне губитке од армије с великим борбеним искуством стеченим у побједоносном рату против САД окончаном 1975, па су се кинеске трупе повукле три седмице касније. Повод за напад био је упад вијетнамских снага у Камбоџу крајем 1978. и збацивање маоистичког режима Црвених Кмера, одговорног за смрт између милион и два милиона људи.

1982. – Премијер Зимбабвеа Роберт Мугабе под оптужбом за завјеру искључио из владе номиналног савезника у претходној борби за независност земље, вођу партије ЗАПУ Џошуа Нкома.

1989. – Умро француски модни креатор Ги Ларош, један од највећих „модних диктатора“ 20. вијека. Његове елегантне креације су продаване по релативно умјереним цијенама.

1992. – Генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали препоручио размјештање 13.000 припадника мировних снага свјетске организације у бившој Југославији.

1994. – Потврђена смрт првог изабраног предсједника Грузије Звијада Гамсахурдије, чије је већ распаднуто тијело пронађено и идентификовано.

1997. – Предсједник Пакистана Фарук Leghari, који је у новембру 1996. распустио владу Беназира Бута, именовао је Наваза Шарифа за новог премијера.

2002. – Преласком на евро, Француска се опростила од франка који је 641 годину био њена валута.

2003. – По налогу Хашког трибунала на Косову су ухапшени припадници расформиране терористичке ОВК и изручени Харадин Баља, Исак Муслију и Агим Муртези. То је прво хапшење по налогу из Хага које је обавио Кфор. Против Агима Муртезија суд је повукао оптужницу због замјене идентитета.

2006. – Најмање 200 људи погинуло када је клизиште, активирано након јаких киша, затрпало комплетно село у централном дијелу Филипина.

2013. – Умро Милан Гверо, генерал, помоћник команданта Војске Републике Српске. /крај/