Данас је недјеља, 2. август, 214. дан 2026. године. До краја године има 151 дан.
1100. – Енглески краљ Вилијам Други, син Вилијама Првог – Освајача убијен стријелом док је ловио у шуми.
1552. – Лутеранима /протестантима/ одобрена слобода вјероисповијести у Њемачкој.
1589. – Убијен француски краљ Анри Трећи, посљедњи монарх из династије Валоа, док је са трупама опсједао Париз. Током његове владавине од 1574. године земља је била захваћена сукобима римокатолика и хугенота. Послије побуне 1588. био је принуђен да напусти Париз и удружио се с вођом наварских хугенота Анријем од Наваре, будућим краљем Анријем Четвртим, првим из династије Бурбон.
1799. – Умро француски проналазач Жак Етјен Монголфје, који је с братом Жозефом Мишелом 1783. конструисао први ваздушни балон, напуњен загријаним ваздухом.
1802. – Наполеон Бонапарта проглашен „доживотним конзулом“ Француске, што му је дало право да именује насљедника.
1830. – Француски краљ Шарл Десети Бурбонски принуђен да абдицира под притиском Јулске револуције.
1858. – Британски парламент усвојио закон, према којем је индијска влада, до тада у надлежности Источноиндијске компаније, потпала под ингеренцију британске круне.
1903. – У Београду одржани оснивачки конгреси Српске социјалдемократске партије и Радничког савеза Србије, на којима су за предсједнике главне партијске управе изабрани Драгиша Лапчевић и Никола Величковић, а за секретаре Коста Јовановић и Радован Драговић.
1903. – Почео Илинденски устанак у Македонији.
1921. – Умро италијански оперски пјевач Енрико Карузо, један од највећих тенора у историји опере. Био је посебно цијењен као извођач рола у операма Ђузепеа Вердија и Ђакома Пучинија и интерпретатор италијанске канцоне. Један је од првих пјевача који је снимио грамофонске плоче.
1922. – Умро Александар Грејем Бел – проналазач телефона. Послије студија медицине у Единбургу и Лондону преселио је у САД и бавио се лијечењем глувих. Телефон је патентирао 1876. у Бостону, што је му је донијело славу, али и бриге. Патент није био заштићен, па су га многи покрали и тек је 1886. Врховни суд САД пресудио да је он једини власник патента. Богат и славан, потом се искључиво бавио старим послом – лијечењем глувих.
1932. – Рођен ирски позоришни и филмски глумац Питер О`Тул, коме су аристократска крхка и узнемирујућа појава и мајсторска глума омогућиле да ненадмашно тумачи улоге сензитивних и амбивалентних личности. Филмови: „Лоренс од Арабије“, „Бекет“, „Лорд Џим“, „Зима једног лава“, „Ноћ генерала“, Ја, Петко“, „Довиђења, господине Чипс“, „Владајућа класа“.
1934. – Умро њемачки предсједник фелдмаршал Паул фон Хинденбург, у Првом свјетском рату начелник Штаба њемачке Врховне команде. Канцелар Адолф Хитлер је истог дана прогласио себе „фирером“ /вођом/, преузевши апсолутну власт, што је био дефинитивни крај Вајмарске републике, успостављене послије њемачког пораза у Првом свјетском рату.
1936. – Умро француски инжењер и пилот Луј Блерио, пионир ваздухопловства, који је 1909. први авионом прелетио Ла Манш. Испрва је покушавао да направи авион махокрилац /орнитоптер/, али је брзо одустао од те идеје и 1903. је конструисао први авион, а 1906. авион с мотором који је имао три цилиндра. У Првом свјетском рату је производио авионе за француско ратно ваздухопловство, који су били међу најуспјешнијим у то вријеме.
1944. – Завршена једна од највећих совјетских офанзива у Другом свјетском рату. Почела је 23. јуна и за 38 дана совјетске дивизије су ослободиле цијелу Бјелорусију, ступиле на тло Пољске и источне Пруске и стигле близу Варшаве.
1945. – Завршена Потсдамска конференција на којој су совјетски вођа Јосиф Висарионович Џугашвили /Стаљин/, предсједник САД Хари Труман и премијер Велике Британије Клемент Атли одлучили да Њемачку, поражену у Другом свјетском рату, демилитаризују и подијеле на два дијела.
1970. – Британски војници у Сјеверној Ирској први пут употријебили гумене метке ради смиривања нереда.
1980. – У страховитој експлозији на жељезничкој станици у Болоњи, коју су изазвали италијански неофашистички терористи, погинуло је 85 и рањено више од 200 људи. Најтежи терористички злочин у Европи послије Другог свјетског рата изазвао је талас масовних протеста широм Италије.
1989. – Укинута трговинска ограничења између Велике Британије и Аргентине, заведена послије Фокландског рата 1982.
1990. – Ирачка војска окупирала Кувајт, што је Савјет безбједности УН истог дана једногласно осудио, захтијевајући од Багдада да повуче трупе.
1992. – Јединице српске Војске у снажном противнападу ставиле под контролу шире подручје између Трнова и Калиновика, укључујући и стратешки најважнију тачку – превој Рогој.
1993. – Муслиманске јединице, придошле из правца Кладња, спалиле српска села Рјечице и Жеравице између Хан Пијеска и Власенице.
1993. – У Каракају код Зворника сахрањено 12 Срба, погинулих 1. августа у току муслиманског напада на села Бошковићи и Цетићи у зворничкој општини.
1994. – Борбена група од четири авиона НАТО-а извршила напад на српска села Добрица, Удешањ, Рабине, Кекорине и Шиповац, западно од Невесиња.
1994. – Влада Србије затражила од власти Републике Српске да прихвате мировни план Контакт групе за бившу БиХ.
1997. – Вођа најјаче либеријске герилске фракције Чарлс Тејлор проглашен предсједником Либерије, чиме је послије седмогодишњег грађанског рата окончана борба за власт у тој западноафричкој земљи.
2003. – Суд у Руанди осудио 11 особа на смртну казну, у оквиру највећег суђења на којем су оптужене укупно 142 особе које су учествовале у геноциду у тој земљи 1994. године.
2007. – Руска истраживачка подморница са људском посадом поставила руску заставу на дно океана испод Сјеверног пола.
2008. – У циглани на југу Пољске палеонтолози пронашли остатке диносауруса, за кога се вјерује да је до сада непознати предак тираносауруса рекса.
2017. – Умро Томо Курузовић, позоришни, филмски и телевизијски глумац, редитељ и књижевник.
2020. – У мјесту Уштица недалеко од Јасеновца отворен Меморијални центар о усташком геноциду над Ромима у Другом свјетском рату у оквиру кога се налази ромско гробље са 21 масовном гробницом.
