Данас је уторак, 21. јул, 202. дан 2026. године. До краја године остала су још 163 дана.
- – Кардинал Ђовано Пјетро Карфа, ради борбе против протестантизма, у Риму успоставио инквизицију, што је одобрио његов претходник у папској столици Павле Трећи. Као папа Павле Четврти 1559. године успоставио је „Листу забрањених књига“.
- – Рођен француски астроном Жан Пикар, који је први прецизно измјерио степен меридијанског лука и омогућио тачније израчунавање полупречника Земље. Године 1679. покренуо је астрономски алманах „Конесанс де тамп“.
- – Послије побједа аустријског фелдмаршала француског поријекла Франца Евгенија Савојског над Турцима, закључен Пожаревачки мир којим је Аустрија добила Србију сјеверно од Западне Мораве, Банат и сјеверну Босну.
- – Папа Клемент Четрнаести распустио римокатолички језуитски ред.
- – Послије побједе код пирамида над армијом Мемелука француски генерал Наполеон Бонапарта завладао Египтом.
- – Рођен оснивач британске новинске агенције „Ројтер“, по чијем је презимену названа најстарија агенција у свијету.
- – Рођен српски биолог и физиолог Иван Ђаја, професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и умјетности, који је због истраживања физиологије дубоко охлађеног организма стекао свјетски реноме. Један је од оснивача хипотермије /“Ђајин метод постизања хипотермије“/. Године 1910. основао је прву катедру за физиологију код нас. Објавио је, сам или са сарадницима, више од 200 научних радова. Дјела: „Основи физиологије“ /први уџбеник физиологије на српском језику/, „Од живота до цивилизације“, „Поглед у живот“, „Експериментално тражење енергетске основе у живих бића“, „Биолошки листићи“, „Путописи“…
- – Рођен амерички писац Ернест Милер Хемингвеј, добитник Нобелове награде за књижевност 1954. године. У Првом свјетском рату учествовао је на италијанском фронту, што је описао у роману „Збогом, оружје“. Искуства из Шпанског грађанског рата овјековјечио је у роману „За ким звона звоне“, а с пута по Африци су настали „Сњегови Килиманџара“ и „Зелени брегови Африке“. Репортерски је обиљежио чињенице, што је одлика „школе“ писаца коју је предводио између два свјетска рата. Истицао је снагу основних људских нагона, а најчешћи мотиви били су рат, лов, борба са биковима, пијанство, секс – често у грубим, каткад бруталним видовима. Убио се 1961. године. Остала дјела: романи „Старац и море“, „Покретни празник“, „Прољећне бујице“, „Сунце се поново рађа“, „Имати и немати“, „Преко ријеке, па у шуму“, драма „Пета колона“.
- – Послије 13 година окончана градња Транссибирске жељезнице од Москве до Нахотке код Владивостока, најдуже у свијету /дуже од 9.300 километара/.
- – Југословенског министра унутрашњих послова Милорада Драшковића у Делницама убио члан љевичарске терористичке групе „Црвена правда“ Алија Алијагић као знак протеста због провођења такозваног режима Обзнане. Влада је убрзо послије атентата донијела Закон о заштити државе, којим је Комунистичка партија Југославије као превратничка организација стављена ван закона.
- – Одлуком парламента Литваније, Летоније и Естоније успостављена совјетска власт и три до тада самосталне балтичке државе укључене су у СССР.
- – На Цејлону /Шри Ланка/ Сиримаво Бандаранаике постала прва жена премијер у свијету, наслиједивши супруга Соломана, убијеног у атентату.
- – Од експлозије бомбе, подметнуте под аутомобил, погинуо британски амбасадор у Ирској Кристофер Јуарт – Бигс.
- – Умро српски глумац Зоран Радмиловић, непревазиђени мајстор импровизације, који је одушевљавао позоришну публику више него ико и прије и послије њега, често стварајући утисак да је сам – читаво позориште. Глумачку каријеру је почео као студент 1960. године у Београдском драмском позоришту, а 1964. године прешао у Атеље 212. Легенда за живота, упамћен је по низу бриљантних улога, попут краља Ибија, Радована Трећег, Тригорина у „Галебу“, Лазе Костића у „Санта Мариа делла Салуте“ … Играо је у многим филмовима и телевизијским серијама .
- – Умро српски писац Александар Вучо, родоначелник модерне поезије за дјецу у српској књижевнисти, припадник покрета надреалиста. Дјела: романи „Глухо доба“ /са Душаном Матићем/, „Корен вида“, „Распуст“, „Мртве јавке“, „Заслуге“, „Позив на маштање“, „Омаме“, „И тако даље омаме“, „Омаме – крај“, поеме „Хумор заспало“, „Неменикуће – Ћирило и Методије“, „Мастодоноти“, збирке пјесама „Кров над прозором“, „Ако се још једном сетим“, „Песме“, „Алге“, „Момак и по хоћу да будем“.
- – Савјет безбједности УН одлучио да не укида ембарго према Ираку, уведен прије више од три године.
- – Руски писац Александар Исајевич Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. године, први пут дошао у Москву послије протјеривања из отаџбине 1974. године.
- – У Солуну одржан самит ЕУ и земаља западног Балкана, на коме је усвојена заједничка декларација, у којој је изражена јасна порука да ће земље западног Балкана бити примљене у пуноправно чланство ЕУ кад испуне постављене услове и усвоје европске стандарде. Декларација предвиђа да за пет земаља западног Балкана – БиХ, Србију и Црну Гору, Хрватску, Македонију и Албанију, као помоћ у њиховом путу ка ЕУ, издвоји додатних 200 милиона евра за период од 2004. до 2006. године.
- – Генерална скупштина УН усвојила резолуцију у којој од Израела захтијева да поштује став Међународног суда правде којим се наређује прекид градње одбрамбеног зида на окупираној палестинској територији.
- – У Београду ухапшен бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић.
- – Преминуо Предраг Гојковић Цуне, један од најпопуларнијих српских пјевача. У каријери дугој готово седам деценија Гојковић је пјевао изворне народне и староградске пјесме, али и севдалинке и забавну музику. Објавио је 52 плоче и више колективних албума и добио је низ признања као пјевач изузетног квалитета.
- – Умро Тони Бенет, легендарни амерички поп и џез пјевач. Током каријере која је трајала седам деценија, продао је десетине милиона плоча, а 1962. године добио је „Греми“ награду за велики хит „Оставио сам срце у Сан Франциску“ /И Лефт Мy Хеарт ин Сан Францисцо/, који је написан 1953. године.
