Радници Туристичке организације у Рогатици у оквиру настојања да свим оним који намјерно или успут посјете ово мало мјесто на Ракитници и у подножју Сјмећа, Дветака и донекле Романије, понуде што више и оног што је занимљиво из богате прошлости овог мјеста. Велики дио тога је већ истражено и зна се њихово вријеме и значај. Али, има још доста неистраженог,па чак и у просторијама Туристичке организације. Примјер је један камени споменик који се већ неколико година овдје нлази, а о њему се мало, или нимало, знало све до ових дана када је био под стручном „лупом“ Михајла Џамтовског, архитекте из Панчева, који ускоро треба да докторира археолпогију у Бечу.
Након детаљног „прегледа“, моје је мишљење , рекао је Џамтовски, да је у питању жртвеник посвећен римском богу весеља, вина, пољопривреде, плодности, грађанских слобода и подземља Либеру (грчки: Дионус) из трећег вијека нове ере. Он је био изузетно поштован у читавој римској провинцији Далмацији која је обухватала и простор данашње Рогатице. То поштовање се огледа у чињеници да је споменик који сам имао част и задовољство да документујем и објавим да је ово чак трећи по реду посвећен том богу у Рогатици.
Нажалост, додаје Џамтовски, штура садржина натписа не допушта да откријемо чему је заиста посвећен том богу али узевши у обзир његове аграрне карактеристикде, можда нам указује на то да је у Рогатици знатно преовладало сточарство, јер знамо да рударство није (усљед одсуства рударских налаза, натписа и чињенице да су рударки адмиистративни центри били у Сасама код Сребренице).
Споменик у Рогатици , сматра Џамтовски, је датован у трећи вијек на основу облика слова и наручилац је био највјероватније извесни Марко Улпије Ди, што указује да је његова породица добила римско грађанско право током цара Марка Улпија Трајана (98 – 117 година по Христу). Ова индивидуа до тада није била регистрована у Рогатици, али јесу друге особе сличног имена и имена рода Марко Улпија.
Ми још, казује Џамтовски, не знамо да ли је Рогатица имала статус града са аутономијом (колонијални статус) у римско време. Претпоставка за могућност да је имала јесте натпис на коме се помиње као РИС натпис. Међутим, неки аутори то РИС везују за црногорски Рисан. Ипак, узевши у обзир удаљеност Рисна и чињеница да не постоје други споменици који би нам потврдили да је Рисан био колонија и чињеница да се чак три градска управника (дуунивири) налазе на натписима из Рогатице, указује да је могуће, али не засигурно, у Рогатици било римко насеље са статусом колоније. Ипак, та дискусија није завршена и очекивати нове налазе и ископавања да у потпуности потврде ову врло могућу претпоставку, рече на крају будући доктор археологије Михајло Џамтовски.
Треба му вјеровати. Нема друге.
