Учесницима Јахоринског пословног форума из 10 земаља Балкана и регије у фокусу дискусије била је економија у доба кризе, те окретање предузетничке културе и политике ка јачању друштвене кохезије, како би се јачала отпорност на будуће кризе.

Овогодишња конференција под називом „Економске лекције из криза 2008. и 2020. године: Искуства и препоруке за предузетничке нације“, која је одржана 11. пут у организацији Економског факултета Пале Универзитета у Источном Сарајеву у сарадњи са универзитетима у Подгорици, Скопљу и Новом Саду, била је фокусирана на промјене на тржишту узроковане ранијим кризама, али и тренутном ситуацијом и сукобом у Украјини.

Предсједник научног одбора конференције Бранко Ђерић је истакао да су кризе „наша прошлост и наша будућност“, те да је потребно да се нешто радикално промијени у визијама и политичком дјеловању, иначе друштву пријети велика опасност.

  • Нас мора више занимати друштво и о њему морамо више говорити – нема економије, нема економског развоја, нема отпорности на кризе ако и ми са своје економске стране не допринесемо оздрављењу друштва. Не можемо кренути даље док не рашчистимо у својим главама – да мораш да имаш кохезију у друштву, да мораш да живиш у складу са природом, да за бизнис није важна само нова технологија него и наука, рекао је Ђерић.

Он је истакао да повјерење, као социјални капитал у друштву, гура развој, о чему се веома мало дискутује у нашим друштвима, саопштено је по завршетку дводневног форума који је одржан у онлајн формату.

  • Повјерење је јавно добро и оно је битно за развој друштва као што је битан чист ваздух и питка вода, закључио је на конференцији професор Ђерић.

Конференција је окупила представнике академске заједнице и бизниса из БиХ, Србије, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Хрватске, Словеније, Мађарске, Турске, Велике Британије и Новог Зеланда.

Трећу годину заредом своје учешће узео је и УСАИД-ов пројекат „ПРО-Будућност“ са научним радом „Напредни аспекти изградње мира: Корпоративна друштвена одговорност као катализатор социјалне кохезије“ аутора Павла Мијовића.

Мијовић је говорио о односу друштвеног капитала, социјалне кохезије и друштвено одговорних пракси, наглашавајући да улагање у заједницу не смањује капитал већ га увећава. Он је додао како корпоративна друштвена одговорност обједињује најважнија питања одрживог развоја која позитивно утичу на компаније и њихову дугорочну стабилност, те и на саму заједницу.

Пројекат „ПРО-Будућност“ препознао је акције корпоративне друштвене одговорности као ресурс за друштвену трансформацију, те активно дјелује на идентификовању, експанзији и међусобном увезивању ових акција. Уз то, како је рекла директор пројекта Мајда Бехрем-Стојанов, пројекат на различите начине доприноси видљивости значаја улагања бизниса у друштвену заједницу.

  • Сада можда више него икад је од изузетне важности разговарати о друштвеној кохезији и јачању бизниса у улози доприноса бољем животу сваког појединца. Јачање иновативних и алтернативних модела пословања, гдје ће грађани у свакодневном животу осјетити побољшање и снагу истих и који ће допринијети бољим стандардима живота и осјећају задовољства свих грађана, додала је она.

УСАИД-ов пројекат изградње мира „ПРО-Будућност“ орјентисан је на изградњу повјерења и помирења међу грађанима с циљем креирања позитивних промјена у друштву БиХ.