Матична библиотека Источно Сарајево синоћ је приредила изузетно занимљиво књижевно вече Љиљане Шарац која својим историјским романима из посебног угла у 21. вијеку оживљава средњовјековну историју српског народа.
Она појашњава два своја романа за дјецу и начин на који их је промовисала са својим ученицима у Београду те најављује нови роман у који је уткала свој приватни живот и постала веза између Смедерева, Београда и Чајнича.
Шарац је говорила о настанку својих романа, инспирацији, јунацима који оживљавају странице и причама које се памте.
– Када пишете већ дванаестак година и када иза себе имате 11 романа и 12. у најави, онда је пуно тема, много наслова и пажња је апсолутно пробуђена, с тим што могу да кажем да ми је знак препознавања историјска тема и враћање у нашу славну прошлост која има бесконачно много инспирације и занимљивих ликова. Прича је почела са инспирацијом Смедерева с обзиром да потичем из деспотског града где је династија Бранковића правила једно утврђење које је спасавало српски народ .Те је прича о Ђурађу Бранковићу и Проклетој Јерини – појаснила је Шарац и додала да је тако изашао роман „Опет сам те сањао“.
Тај првјенац ју је позиционирао као писца који се бави историјом на један модеран начин јер укршта савремена дешавања са причама из прошлости.
На констатацију да у њеним романима доминирају снажни женски ликови, Шарац истиче да је добро да постоји историјска прича испричану из женског угла.
– Мушки ликови, краљеви, принчеви, родоначелници и наследници лоза су у првом плану били и остали, а жене су биле некако стално само ликови на фрескама. Требало је да се та ситуација промени, да се та слика промени, јер заправо су жене биле озбиљни саветници својим супрузима. Тако је Ирина Кантакузин Бранковић (Проклета Јерина) повукла ногу тим снажним женама и ликовима, а ја сам постала негде адвокат тим помало несхваћених судбина и ликова који су изазивали контраверзе. Рецимо мој други роман „Где сам то погрешио“ прича о принцу Ђорђу Карађорђевићу који је увек дизао прашину и остављао велике знаке питања да ли је позитивна или негативна личност, па је и тај роман био занимљаив – истакла је Шарац.
Шарац је представљајући своје романе рекла да трећи роман „Зид тајни“ говори о Јелени Карађорђевић удатој у Романове, који је освијетлио један посебан женски лик, који није много познат у српској књижевности.
– Слажем се са оценама да моје јунакиње озбиљно остављају траг. То показује мој најновији роман објављен прошле године у ово време, а то је „Букет жутих ружа“ јер главни јунак госпођа Миланка са својих седамдесет пет, шест година и зрелим животним искуством, оставила је невероватан печат у прошлој години када је књижевно остварење у питању, зато што је роман био све време на „Лагуниној“ топ листи годину дана и један од најпродаванијих „Лагуниних“ наслова. Продат је у преко 12.000 примерака што је заввидна бројка када је књижевна сцена у питању – констатовала је Шарац.
Појашњавајући све оно што истражује да би романе учинила занимљивим с обзиром да се бави средњим вијеком, Шарац је истакла да је истраживање за роман било које врсте или жанра обимно и важно.
– Не смете да посрнете, не смете да проклизате, не смете направите материјалну грешку, јер можете да је направите само једном и никад више јер читаоци ће то да казне и просто ће да вас избришу са листе тражених писаца. Посебно је клизав историјски терен јер што се даље враћате у прошлост, то је података мање. Само истраживање је права авантура – оцијенила је Шарац и додала да духовно расте читајући историјске изворе, истражујући архиве и пратећи те животне приче .
Нагласила је да се бавим само чињеницама које су историјски провјерене ,да се строго држи биографија, а да је остало надоградња и тамо гдје је обичан свијет, гдје је свакодневни живот и у средњем вијеку или 19. вијеку да ту врши надоградњу и да је ту подручје пишчеве слободе.
– Други начин рада је када пишем дечије романе. Објавила сам два дечија романа. Један је „Анђео с једним крилом“ а други је „Није ми ово требало“. Ту је ствар много једноставнија. С обзиром да сам професор књижевности и да радим у основној школи, моје професорско искуство ми пружа могућност да причам о ономе што је деци блиско. Пишем модерне савремене теме језиком који је пријемчив, језиком 21. века и ове књиге су побудиле дечију пажњу. Врло су читане. Деца су препознала тај импулс, ту нарацију, уживају у тим књигама и питају кад ће следећа – појаснила је Шарац.
Најављујући своје ново књижевно остварење Шарац је оцијенила да ће и 12. роман бити посебно посебно занимљив и да треба ускоро да изађе из штампе.
– Ради се о причи која креће из мог животног искуства с обзиром да сам чајничка снајка, да сам 28 година у браку и да 20 година сваке године прелазим Дрину, све ми је то била инспирација да напишем причу и о свом родном граду Смедереву и том искуству кад пређете реку, шта вас чека на овом тлу Републике Српске, какви су обичаји, какве су навике, шта све морате да донесете, шта све морате да прихватите као чајничка снајка или босанска снајка или снајка на тлу Републике Српске. Мислим да је то занимљива књига за читање јер брак је једно велико искуство, брак је једна велика непознаница. Не постоји чаробна формула .Сви морамо много да се потрудимо, а тај труд носи и анегдоте, окупљања и славља, једно велико искуство. Мислим да роман који се зове „Обе стране Дрине“ може да буде занимљив – најавила је Шарац.
На питање да ли то значи да је постала „мост“ између Републике Српске и Србије, Шарац је одговорила: „То сам хтела да кажем али не смем да личим на Андрића, па сам оставила да то други закључе. Да!!!“
Библиотекар Слађана Братић је констатовала да је Шарац једна од најчитанијих књижевника , када је ријеч о Матичној библиотеци у Источном Сарајеву.
– Увијек је задовољство када можемо у Матичној библиотеци да угостимо некога кога наши читаоци тражео То је Љиљана Шарац и једна је од најчитанијих аутора када је у питању српска књижевност и генерално када је у питању књижевност уопште, када је у питању „женско перо“. Посебно нам је задовољство и задовољство наших читалаца, што можемо да разговарамо о неким битним темама. Причамо о хероинама, јаким женама, битним темама, говоримо о нашој историји, али не потенцирамо то као неку врло битну причу, него причамо животне приче, ситуацијама у којима се сви ми можемо наћи, али исто тако приче о нашој историји, о томе на који начин наша историја утиче на наш данашњи тренутак. Врло нам је занимљиво што ћемо из прве руке моћи да чујемо како су те књиге настајале и ономе што ће читаоци моћи да аутора да питају оно што питају нас а ми немамо одговор на то – рекла је Братић уочи промоције стваралаштва Љиљане Шарац.
